12
Dok je kineski predsednik Si Đinping stigao u Srbiju na drugu etapu svoje evropske turneje, vlasti širom Evrope bore se sa talasom špijunskih napada, za koje se sumnja da ih sporovodi upravo Kina.
U utorak je britanski premijer Riši Sunak otkrio da je „zlonamerni akter“ kompromitovao britansku vojnu evidenciju o platama, a izveštaji ukazuju da iza toga stoji Kina, piše Gardijan.
U jednom slučaju, tri nemačka državljana su uhapšena pod sumnjom da su organizovali prenos informacija o osetljivoj tehnologiji u Kinu. U drugom slučaju, čovek po imenu Jian G, koji je radio za nemačkog krajnje desničarskog poslanika u Evropskom parlamentu, uhapšen je pod sumnjom za špijunažu. Maksimilijan Kra, poslanik EP iz Alternative za Nemačku (AfD), za koga je Jian G radio, negirao je bilo kakvu umešanost.
U Belgiji, vlasti su u januaru otvorile krivičnu istragu protiv krajnje desničarskog političara Frenka Krejelmana, nakon što je istraga Fajnenšel tajmsa, Der Špigla i Le Monda navela da je on nekoliko godina korišćen kao sredstvo kineske obaveštajne službe.
Stručnjaci kažu da nedavno povećanje hapšenja i istraga odražava promenjivo raspoloženje u Evropi prema kineskim pretnjama.
„Mnoge ove aktivnosti postoje već neko vreme. Zemlje su sada prinuđene da se suoče s tim, uprkos neprijatnoj prirodi suočavanja sa ovim u isto vreme kada postoje zavisnosti od tržišta, veze u lancu snabdevanja u Kini“, rekao je Martin Torli, viši analitičar u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Roderih Kizeveter, nemački poslanik i bivši vojni oficir, rekao je da su nemačke tajne službe upozoravale „nekoliko godina“ na pretnju iz Kine, ali „upozorenje se namerno nije čulo“.
On je napomenuo da bi nedavna hapšenja u Nemačkoj poslala „jači signal“ da su bila najavljena pre nego što je kancelar Olaf Šolc otišao u Peking u aprilu. Umesto toga, oni su objavljeni nekoliko dana nakon Šolcovog povratka u Nemačku.
Takođe postoji zabrinutost da se tempo operacija kineskog uticaja u Evropi – kroz tradicionalnu špijunažu i aktivnosti „sive zone“, poput trgovine uticajem i transnacionalne represije – intenzivirao, pošto su stavovi prema Kini ojačali poslednjih godina.
Kina je optužbe o špijunaži odbacila kao „zlonamernu klevetu“. Stručnjaci, međutim, kažu da kineski špijuni imaju tri glavna prioriteta: da oblikuju političke i ekonomske trendove u skladu sa interesima Kine, da prikupe informacije o osetljivim industrijama, kao i praćenje populacije dijaspore, posebno manjinskih grupa kao što su Tibetanci, Ujguri i Hongkonžani.
Tradicionalno se smatra da kineskim obaveštajnim operacijama upravlja Ministarstvo državne bezbednosti (MSS), koje kombinuje prikupljanje obaveštajnih podataka, bezbednosne službe i tajnu policiju.
POGLEDAJTE JOŠ:
12
4
79
Poslednjih meseci, MSS je sve glasniji o svojim aktivnostima. Prošle godine, agencija je pokrenula sopstveni VeChat nalog, objavljujući svoje napore da iskoreni špijune i teroriste.
Ali, postoji i „latentna mreža“ privatnih kompanija i organizacija u Velikoj Britaniji koje rade na unapređenju interesa Komunističke partije Kine.
BONUS VIDEO Sastanak Vučića i Si Đinpinga
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare