FT: Rumunija i Bugarska uskoro punopravne članice šengenskog prostora

Dve članice Evropske unije su od 31. marta ove godine posle 13 godina čekanja postale 28. i 29. članica velikog šengenskog prostora, ali su im granične kontrole ukinute samo za vazdušni i pomorski saobraćaj, a ostale su kontrole na kopnenim granicama sa susednim članicama EU.

Kontrola na kopnenim granicama ostala je zbog veta Austrije koja je izrazila zabrinutost zbog ilegalnih migracija preko te dve zemlje u kojima su ujedno i spoljne granice EU, podseća FT. Razlog austrijskog veta bila je i rasprostranjena korupcija u Rumuniji i Bugarskoj koje su u EU od 2007.

Pozivajući se na obaveštene izvore, list piše da je Beč sada spreman da povuče taj veto na sastanku ministara unutrašnjih poslova Austrije, Rumunije, Bugarske i Mađarske 22. novembra u Budimpešti.

Odluka bi zatim trebalo da bude formalizovana na sastanku Saveta EU za unutrašnje poslove 12. decembra, što bi omogućilo da sva ograničenja budu ukinuta od početka sledeće godine.

Zona Šengena uključuje sve članice EU sa izuzetkom Kipa i Irske, ali su u njoj i zemlje Efta grupe Švajcarska, Island, Norveška i Lihtenštajn.

Prema izjavama neimenovanih izvora FT, Austrija je sada zadovoljna merama koje su vlade u Bukureštu i Sofiji preduzele za obezbeđenje svojih granica, što pokazuje i pad broja ilegalnih migranata.

Prijem bi, prema pisanju dnevnika, ipak mogla da blokira Holandija. Ona se takođe dugo protivila ulasku Bugarske i Rumunije u Šengen, ali je dala zeleno svetlo 2023. To je, međutim, bilo pre ulaska u vladu ekstremno desne Partije slobode Gerta Vildersa.

Nakon što Austrija podigne svoj veto, holandski parlament će još jednom raspravljati o prijemu i teoretski bi mogao da opozove raniju pozitivnu odluku, ocenjuje FT.

Zvaničnici EU su za britanski dnevnik rekli da bi bilo normalno da Holandija ostane pri ranijoj odluci, kao i da će eventualni dogovor u Budimpešti poslati snažan signal Holandiji da ne menja kurs.

Rumunski premijer Marsel Čolaku je nedavno rekao da je uveren da će dogovor biti postignut i da će njegova zemlja od 1. januara biti deo šengenskog prostora slobodnog putovanja.

I Bugarska je, posebno ove godine, veoma intenzivirala saradnju sa evropskog pograničnom agencijom Fronteks i pojačala kontrole na 259 kilometara dugoj kopnenoj granici sa Turskom, preko koje je ulazio daleko najveći deo ilegalnih migranata.