FSB je ubijao političare, aktiviste i novinare, a sad treba da istražuje upotrebu zvučnog topa u Srbiji

MUP i zvaničnici su proteklih nedelja prošli „dugačak put“, od tvrdnji da takvo sredstvo uopšte ne postoji u Srbiji, preko neistine da ono stoji negde zapakovano u magacinu, do toga da je zvučni top, kako ga zovu laici, zapravo LRAD – zvučni uređaj dugog dometa, postavljen na vozilo parkiranom kod Skupštine Srbije, spreman za upotrebu. Penzionisani policijski inspektor i član nevladine organizacije "Kareja" Siniša Janković tvrdi da je dovođenje FSB-a politička predstava namenjena određenoj ciljnoj grupi, tako da nam ostaje da vidimo kakvi će biti rezultati ove istrage.

Tajne operacije u Evropi

Jedan od najsvežijih slučajeva koji je nedavno potresao Balkan je hapšenje ruskog obaveštajca Aleksandra Bezrukovnog. Bezrukovni, pripadnik FSB-a, uhapšen je u Bosni i Hercegovini, a potom izručen Poljskoj zbog optužbi za diverzije, terorizam i obuku proruskih snaga u regionu.

Bosanski ministar odbrane Zukan Helez još 2023. godine upozoravao je na postojanje kampova za obuku ruskih specijalaca u Republici Srpskoj, ali su njegove tvrdnje tada naišle na oštre kritike. Sada, nakon hapšenja Bezrukovnog, njegove izjave dobijaju na težini.

Prema podacima obaveštajnih izvora, Bezrukovni je u okolini Banjaluke obučavao Moldavce kako bi destabilizovali proevropsku vlast u Moldaviji. Njegove aktivnosti uključivale su i koordinaciju napada na Poljsku, SAD i Nemačku. Analitičari tvrde da je on bio deo šire mreže ruskog FSB-a, koja je koristila Bosnu i Hercegovinu kao logističku bazu za operacije širom Evrope. 

Likvidacije

O likvidacijama iza kojih stoji FSB smo naširoko pisali. Jedna od najpoznatijih žrtava jeste aktivista Boris Njemcov, koji je ubijen 2015. nasred Moskve hicima iz vatrenog oružja. Čuven je pokušaj ubistva Alekseja Navaljnog trovanjem, nakon čega se lečio u Nemačkoj, da bi ubrzo zatim bio uhapšen. Umro je u zatvoru pod još nerazjašnjenim okolnostima.

Jedna od najzloglasnijih likvidacija jeste ubistvo istraživačke novinarke Ane Politkovske koja je istraživali rat u Čečeniji. Politkovska je pronađena mrtva u liftu, u svojoj stambenoj zgradi u centru Moskve, 7. oktobra 2006. godine, na Putinov rođendan. Ubijena je s dva hica u grudi, jednim u rame i jednim u glavu iz blizine. Ubistvo je izazvalo široku međunarodnu reakciju.

Sabotaže i otpori unutar FSB-a

FSB se ne suočava samo sa spoljnim pritiscima, već i sa unutrašnjim pobunama. Prema istraživanjima ruskih nezavisnih medija, raste broj slučajeva sabotaže unutar same agencije.

Nakon što je predsednik Vladimir Putin 2022. godine zabranio zaposlenima u FSB-u da napuste službu tokom rata u Ukrajini, mnogi agenti su počeli da prkose naređenjima kako bi ih rukovodstvo otpustilo. Prema izvorima, neki otvoreno odbijaju da izvršavaju zadatke, a rukovodstvo je primorano da složene operacije poverava neiskusnim kadrovima.

Mihail Hodorkovski, bivši ruski tajkun i protivnik Kremlja, tvrdi da lojalnost unutar FSB-a opada i da bi u slučaju pobune samo 30% službenika branilo Putina. Takođe je otkriveno da deo agenata tajno dostavlja informacije zapadnim službama, što dodatno slabi unutrašnju stabilnost FSB-a.

Skandal sa dopingovanjem 

Jedan od najvećih međunarodnih skandala u kojima je FSB imao ključnu ulogu jeste sistematsko dopingovanje ruskih sportista.

Nakon neuspeha ruske reprezentacije na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. godine, Putin je odlučio da se sportski imidž Rusije mora obnoviti po svaku cenu. Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. godine bile su prilika da se pokaže ruska nadmoć, ali su kasnije istrage otkrile da su medalje osvojene zahvaljujući masovnom i organizovanom dopingovanju sportista.

Prema izveštaju Svetske antidoping agencije (WADA), FSB je imao ključnu ulogu u manipulaciji uzorcima urina sportista. Agenti su u laboratorijama otvarali navodno neprobojne bočice, zamenjivali uzorke i pretili doping kontrolorima koji su pokušavali da sprovedu testiranja. Posebno su koristili vojne baze u kojima su sportisti prijavljivali lažne lokacije kako bi izbegli testiranja.

Kada je WADA 2016. godine objavila izveštaj koji je dokazao umešanost FSB-a u doping skandal, Rusija je bila suočena s brojnim sankcijama. Više od 1.000 sportista bilo je uključeno u sistemski doping program, što je rezultiralo isključenjem cele ruske reprezentacije sa Paraolimpijskih igara u Riju. Međutim, uprkos svim dokazima, Međunarodni olimpijski komitet (IOC) nikada nije u potpunosti suspendovao Rusiju sa takmičenja, što je izazvalo oštre kritike međunarodne sportske zajednice.

FSB i digitalna kontrola

FSB nije ograničen samo na fizičke i sportske operacije – njegova moć se proteže i na digitalni svet.

Jedan od primera je slučaj ruske tehnološke kompanije Jandeks, koja je kažnjena sa dva miliona rubalja (oko 22.000 evra) jer nije dostavila podatke o korisnicima FSB-u. Jandeks je već bio kažnjavan zbog istog prekršaja 2022. godine, ali se kompanija pravdala da ne može da ispuni zahtev zbog zapadnih sankcija koje joj onemogućavaju nabavku potrebne opreme.

Ovaj slučaj pokazuje kako FSB koristi zakone kako bi kontrolisao digitalni prostor u Rusiji, a istovremeno vrši pritisak na kompanije da mu omoguće pristup podacima građana.

Instrument Putinove moći

FSB ostaje ključni instrument Kremlja za održavanje unutrašnje kontrole i sprovođenje tajnih operacija širom sveta. Njegove aktivnosti variraju od političkih atentata i sabotaža do organizovanog sportskog dopinga i sajber špijunaže.

Dok se u Rusiji FSB prikazuje kao stub nacionalne bezbednosti, na međunarodnom planu njegova reputacija je duboko narušena. Brojni skandali, unutrašnji sukobi i otpori unutar same agencije postavljaju pitanje koliko je FSB još uvek moćan instrument vlasti i da li će se u budućnosti suočiti s još većim unutrašnjim krizama.