Fridrih Merc pred istorijskim političkim poniženjem, dva su moguća scenarija

Očekuje se da će Alternativa za Nemačku (AfD) ubedljivo pobediti u pokrajini Saksonija-Anhalt i završiti daleko ispred Merca i njegovih konzervativaca, pokazuju predizborne ankete.

Takav rezultat pokazao bi, na najjasniji mogući način, koliko je krajnja desnica ojačala i nadmašila tradicionalne stranke u velikom delu zemlje, piše Politico, prenosi Danas.

Poniženje za Merca bilo bi još veće ukoliko AfD osvoji dovoljno glasova da obezbedi apsolutnu većinu u parlamentu pokrajine i samostalno formira vlast.

Barem iz perspektive tradicionalnih nemačkih stranaka, to bi mu donelo neslavno mesto u posleratnoj istoriji zemlje kao nacionalnom lideru tokom čijeg mandata je krajnja desnica prvi put od Drugog svetskog rata došla do stvarne izvršne vlasti.

Ali ni drugi verovatni ishodi ne nude mnogo olakšanja Mercu.

Ako AfD ne uspe da osvoji većinu potrebnu za samostalno formiranje vlasti u pokrajini – što, sudeći prema najnovijim anketama, postaje sve verovatniji scenario – Merca i njegovu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), koja bi završila na drugom mestu, čekao bi niz gotovo nemogućih izbora u pokušaju da sastave koaliciju sa strankama levice.

Svaki takav savez verovatno bi bio osuđen na propast od samog početka, dok bi za usvajanje zakona zavisio od podrške krajnje levice ili krajnje desnice.

Rastu i strahovanja da se AfD možda priprema za ovakav scenario tako što će osporiti rezultate nedeljnih izbora.

Stranka je već objavila saopštenja u kojima dovodi u pitanje glasanje putem pošte, dok je njen vodeći kandidat Ulrih Zigmund slične sumnje iznosio i na društvenim mrežama.

Bez obzira na rezultat u nedelju, izbori bi mogli da pokrenu lanac događaja za Merca koji je već sada istorijski slab lider a koji bi na kraju mogao dovesti do njegovog pada.

Pritom nije jasno da li kancelar ima koherentnu strategiju za suočavanje sa posledicama.

Uoči glasanja, Merc je gotovo delovao kao da je u stanju poricanja.

„Danas ne nagađam šta će se dogoditi dan nakon izbora“, rekao je Merc u televizijskom intervjuu prošle nedelje.

„Procenićemo situaciju u svetlu izbornih rezultata i učiniti sve što možemo da sprečimo da Saksonija-Anhalt padne u ruke radikala“.

Ali kancelar na izbore u Saksoniji-Anhalt kao i na još dva izborna procesa 20. septembra izlazi u veoma nesigurnoj poziciji.

Nakon samo 16 meseci na funkciji postao je najmanje popularan kancelar u istoriji zemlje, a njegovi konzervativni saveznici iza kulisa već raspravljaju o scenariju koji bi po nemačkim standardima bio krajnje neuobičajen: smeni kancelara – takozvanom „Kanzlertausch“, odnosno „zameni kancelara“.

„Imajući u vidu nezadovoljstvo, rezultate anketa i činjenicu da nas naredne godine očekuju dodatni izbori pritisak za suštinske promene prirodno će rasti“, rekao je Julijan Šahe, političar CDU iz Magdeburga, glavnog grada Saksonije-Anhalt.

„Sasvim mogu da zamislim da će neki insistirati na tome da Fridrih Merc podnese ostavku. Ali da li je to rešenje, tek treba videti“.

Konzervativni političari na istoku Nemačke već ne žele Merca u predizbornoj kampanji. Tokom retkih pojavljivanja u regionu ranije, bio je izviždan. Besni birači su tokom njegove posete ove nedelje uzvikivali „Pinokio“ i „ratni huškač“, nakon čega je planirano obraćanje novinarima otkazano.

Scenario 1 – AfD dolazi na vlast

Ako AfD osvoji dovoljno glasova da samostalno formira vladu u Saksoniji-Anhalt, to bi u izvesnom smislu bio jednostavniji i lakši ishod za Merca i njegove konzervativce.

Neki poslanici CDU u pokrajini vide značajne prednosti u tome što bi konzervativci dobili ono što je AfD dugo imala a to je mogućnost da napada vladu iz udobnosti opozicionih klupa. Konzervativci veruju da bi period AfD-a na vlasti mogao da se pretvori u debakl koji bi razbio mit o krajnjoj desnici i otvorio prostor za kasniji povratak CDU-a.

„Onog dana kada Zigmund (Urlih) postane premijer pokrajine, gotov je“, rekao je Aleksander Rojsher, poslanik CDU iz Saksonije-Anhalt, misleći na vodećeg kandidata AfD-a.

„To je moje predviđanje. Neće uspeti kao pokrajinski premijer. Neće moći da ispuni sva obećanja koja je dao“.

Ipak, i ovaj ishod nosi velike rizike koji bi mogli ubrzati Merca na putu ka političkom padu, jer je verovatno da će politički pritisak na njega i njegove konzervativce nakon izbora u Saksoniji-Anhalt samo dodatno rasti.

Očekuje se da će AfD pobediti na pokrajinskim izborima u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, a stranka beleži snažnu podršku čak i u tradicionalno levo orijentisanom Berlinu, gde se izbori održavaju kasnije ovog meseca. Naredne godine zakazani su izbori u još četiri pokrajine.

Poslanici CDU strahuju da bi veliki poraz u Saksoniji-Anhalt mogao da pokrene lavinu novih teških izbornih poraza.

To bi takođe moglo da dovede do otvorenog sukoba unutar stranke oko pitanja da li treba zadržati Mercov „zaštitni zid“ prema AfD-u – obećanje da konzervativci neće formirati vlast sa krajnjom desnicom. Deo konzervativaca smatra da je upravo ta politika ojačala AfD, jer je CDU primorala da vlast formira sa strankama levice.

Već postoje određeni znaci otvorenog neslaganja sa Mercovim obećanjem da neće formalno sarađivati sa krajnjom desnicom, posebno na istoku zemlje.

„Svako ko i dalje govori o zaštitnom zidu nije prepoznao znake vremena“, rekao je u julu Mihael Krečmer, premijer istočne pokrajine Saksonije iz redova CDU-a.

Scenario 2 – Konzervativci primorani da formiraju manjinsku vladu uz podršku krajnje levice

Ako AfD ne uspe da osvoji apsolutnu većinu, CDU će biti prinuđen da pokuša da na neki način formira vlast sa preostalim strankama — verovatno sa svima njima, budući da pripadaju političkoj levici, uključujući i krajnje levu stranku Die Linke, odnosno Levicu.

Međutim, Merca i njegova CDU isključili su bilo kakvu formalnu saradnju ne samo sa AfD-om već i sa strankom Die Linke, odnosno Levicom, koja bi, prema anketama, trebalo da osvoji treće mesto. Zbog toga bi CDU verovatno formirao manjinsku vladu sa Socijaldemokratskom partijom (SPD), koja bi trebalo da završi na četvrtom mestu, a potencijalno i sa Zelenima.

Ali, imajući u vidu raspored mandata, ne bi bilo jasnog načina da se izbegne saradnja sa Levicom u nekom obliku, barem ukoliko se isključuje saradnja sa AfD-om. To bi značilo da CDU zavisi od podrške Levice kako bi izabrao svog pokrajinskog premijera i usvojio zakone.

Za ovakav aranžman već postoji presedan. U istočnim pokrajinama Tiringiji i Saksoniji, CDU predvodi manjinske vlade uz formalizovanu podršku Levice.

Krajnje leva stranka saopštila je da bi podržala sličan aranžman i u Saksoniji-Anhalt, ali bi za to tražila određenu cenu.

Međutim, otpor unutar CDU-a prema ovakvoj konstelaciji sve je veći. Jedna lokalna organizacija CDU-a već je odbacila bilo kakvu vladajuću koaliciju koja bi mogla opstati samo uz „dobru volju, toleranciju ili izričitu saglasnost“ Levice.

„Model koji Levici daje faktički veto nad celokupnim radom vlade desnog centra neprihvatljiv je“, navodi se u dokumentu.

Na kraju, ovi političari tvrde da upravljanje državom zajedno sa strankama levice zapravo aktivno jača AfD, jer joj daje dodatno oružje da konzervativce predstavi kao levičare pod maskom.

Takav scenario mogao bi ponovo da otvori raspravu unutar CDU-a o tome koliko je politika „zaštitnog zida“ strateški opravdana – i dodatno politički oslabi stranku.

Saksonija-Anhalt bi zbog toga praktično mogla postati nesposobna za formiranje funkcionalne vlade. Još važnije za nacionalnu politiku, takav razvoj događaja mogao bi da podstakne nezadovoljstvo unutar CDU-a koje bi na kraju moglo dovesti do Mercovog političkog pada.