Francuska: Video-konferencija o ekonomiji i ulozi države

"Svi građani sveta shvatili su da su zdravstveni sistemi apsolutno neophodni, da je potrebno da postoji država koja nas mora zaštititi i baviti se bezbednošću, solidarnošću, snabdevanjem vodom i hranom", objasnila je španska ministarka ekonomije Nadia Kalvino na video-konferenciji u okviru regionalnog ekonomskog skupa.Države su zbog krize usvojile politike budžetske podrške, povećavajući svoj deficit, dok su centralne banke držale ekonomiju na površini ubrizgavanjem likvidnosti i držeći kamate na dnu."Javna potrošnja i pitanje efikasnosti države - i kao suverene vlasti, i kao države blagostanja, i kao stratega, centralno je pitanje u godinama koje dolaze", rekao je ekonomista Kristijan Senetjen.Neki učesnici debate su se založili da jačanje ekonomske uloge države bude samo privremeno, poput guvernera Banke Finske Olija Rena.On je rekao da je "važno da evropske države iskoriste manevarski prostor koji im je ostavljen (politikom Evropske centralne banke) za sprovođenje strukturnih reformi".Dok vlade i druge institucije hoće da imaju ulogu zaštitnika, nepoverenje prema globalizaciji nikada nije bilo jače nego sada, rekao je profesor ekonomije na Institutu za političke studije Jan Algan.On smatra da je "kriza KOVID-19" označila "kraj globalizovanog kapitalizma" posle "trijumfovanja poslednjih decenija".Kriza je potresla Evropu, s merama koje su privremeno obustavile slobodu kretanja, dok su države zabranjivale izvoz medicinskih maski i opreme."Kada je počela kriza sa koronavirusom, govorilo se da Evropa nije bila na visini zadatka. Bilo je vrlo malo stabilizacionih poteza, vrlo malo koordinacije. Prvi put posle dužeg vremena, videli smo granicu između Nemačke i Francuske", primetio je Henrik Enderlajn iz Škole vladanja Herti, u Berlinu.Države EU i njihove zajedničke institucije brzo su shvatile rizik od raspada Unije i sada rade da je ojačaju.Na evropskom nivou "vidimo da se pojavljuje nešto što bih opisao kao federalizam parekselans, odnosno kao trenutak kada u doba krize nastaje država", analizirao je Enderlajn.U poruci toj video-konferenciji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je danas da će Evropa "iz krize KOVID-19" izaći više ujedinjena nego što je bila pre nje.Postupci Evropske centralne banke tokom krize u svakom su slučaju omogućili izbegavanje ponavljanja greške zakasnelog delovanja u strahu, kao prilikom finansijske krize 2008-2009. godine.ECB je to mogla da uradi zato što je ona "jedina zaista federalna institucija na evropskom nivou" koja ima podršku "većine glasova" što joj omogućava da "deluje na evropskom nivou kao zaista državna institucija", objasnio je Enderlajn.Žan-Lui Žirodol, iz banke "Lazar", procenio je da plan oporavka od 750 milijardi evra koji još moraju da odobre šefovi država i vlada EU, "ukazuje da ovo sada može biti početak federalne Evrope".Međutim, iako se pregovori o pokušaju postizanja kompromisa 27 zemalja-članica o planu oporavka intenziviraju, oni su ipak i dalje "vrlo teški", a stavovi zemalja-članica "još su daleko jedni od drugih", rekla je u sredu nemačka kancelarka Angela Merkel.Za Fon der Lajen, "ponovno pokretanje privrede i društva će biti novo poglavlje u našoj istoriji (...) već opažamo novi dah, novi elan, novo evropsko jedinstvo"."Evropska komisija više neće davati samo kredite, već i direktne transfere novca", rekao je bankar Žan-Lui Žirodol, i istakao da je sada vreme za prave poteze EU, u maniru istinske države: i za porez na granici za trošenje ugljeničnih goriva, i za porez na međunarodne kompanije - "digitalne divove".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram