FOTO Šveđani sele ceo grad, zgradu po zgradu, a sve zbog širenja rudnika

Hiljade stanovnika i zgrada moraće da budu preseljeni zbog sleganja tla izazvanog širenjem najvećeg podzemnog rudnika gvozdene rude na svetu. Novi dom za Kirunu gradi se tri kilometra istočno, a ceo proces trebalo bi da bude završen do 2035. godine, piše CNBC.

Kiruna je osnovana pre 125 godina upravo zbog rudarskih aktivnosti državne kompanije LKAB i danas je, osim po rudarstvu, poznata i kao važno evropsko svemirsko središte.

„To je mesto koje bi se mnogima činilo egzotičnim i, na neki način, pretpostavljam da i jeste, ali je ujedno i mali grad kao mnogi drugi – suočava se s istim problemima i izazovima, posebno zato što je u velikoj meri zavisan od jedne kompanije“, izjavila je za CNBC Dženi Sjoholm, viša predavačica na Univerzitetu u Geteborgu.

Iako je LKAB globalno gledano manji igrač, na regionalnom nivou ima izuzetno značajnu ulogu, jer obezbeđuje 80 odsto ukupne gvozdene rude iskopane u Evropskoj uniji. Osim gvozdene rude, ključne za proizvodnju čelika, kompanija je nedavno otkrila i jedno od najvećih evropskih nalazišta retkih zemnih metala, čime je dodatno učvrstila svoju poziciju u snabdevanju Evrope sirovinama neophodnim za zelenu tranziciju.

Preseljenje grada

Ipak, uspešno preseljenje Kirune suočava se s brojnim izazovima. Opština i kompanija LKAB traže veću finansijsku podršku države i oslobađanje dodatnog zemljišta za gradnju. Istovremeno, postoji zabrinutost zbog uticaja rudarstva na održivost zajednice, naročito kada je reč o tradicionalnom uzgoju irvasa i kulturi autohtonog naroda Sami.

Projekat, koji je planiran još 2004. godine, dospeo je u žižu svetske javnosti u avgustu ove godine, kada je preseljena čuvena gradska crkva. U izuzetnom inženjerskom poduhvatu, 113 godina stara drvena građevina, teška gotovo 700 tona, premeštena je u celini na novu lokaciju. Međutim, otprilike u isto vreme, LKAB je saopštio da će širenje rudnika zahtevati preseljenje dodatnih 6.000 ljudi i 2.700 domova, uz procenjeni trošak od 2,4 milijarde dolara u narednih deset godina.

Niklas Johanson, viši potpredsednik LKAB-a za javne poslove, objasnio je da se stanovnicima nudi tržišna vrednost nekretnine uvećana za 25 odsto ili izgradnja novog doma, pri čemu se oko 90 odsto njih odlučuje za novu kuću. „Problem je u tome što lokalna opština trenutno ima veoma malo zemljišta koje poseduje ili koje može, sa administrativne strane, da učini pogodnim za gradnju“, rekao je Johanson. „Morali su da otkupljuju zemljište od države, koja poseduje većinu teritorije iznad Arktičkog kruga. Tu dolazi do sukoba s uzgojem irvasa, sa odbrambenim interesima, sa zaštitom prirode i slično“.

„Živimo od minerala“

Mac Taaveniku, predsednik opštinskog veća Kirune, opisuje preseljenje kao „ogroman projekat“ koji bi mogao da donese velike prilike Evropi. Ipak, ističe da uspeh zavisi od snažnije finansijske i političke podrške švedske vlade i Evropske unije.

„Imamo ono što bih nazvao velikom borbom između opštine i LKAB-a, ali i između opštine i sopstvene vlade“, rekao je Taaveniku. „EU mora da pojača podršku. Nije dovoljno doneti odluku da su ovi minerali kritični i strateški važni – potrebne su političke poruke, ali i konkretna finansijska pomoć.“

Evropska unija je, s druge strane, nalazište retkih zemnih metala kompanije LKAB prepoznala kao strateški važno u okviru Zakona o kritičnim sirovinama, čiji je cilj da do 2030. godine domaća proizvodnja pokrije 40 odsto godišnjih potreba.

Na pitanje kako građani reaguju na preseljenje, Taaveniku kaže: „Neki su tužni jer će izgubiti mnogo uspomena. Odrasli su u istoj kući dve, a ponekad i tri generacije, i to je bolno.“ Zatim dodaje: „Ali s druge strane, svi znaju – mi živimo od minerala. Kiruna je izgrađena na mineralima, i svaki njen stanovnik zna da ćemo pre ili kasnije morati da se iselimo iz svojih domova, jer zavisimo od ove rudarske industrije.“

Na udaru hladnoće?

Jedan od aspekata koji brine stanovnike jeste mogućnost da novi grad tokom zime bude i do 10 stepeni Celzijusa hladniji. Studija Univerziteta u Geteborgu pokazala je da je novo gradsko jezgro projektovano u mrežastom rasporedu, na području gde se zadržava hladan vazduh. Visoke zgrade i uske ulice dodatno će otežati da nisko zimsko sunce dopre do tla tokom većeg dela godine.

„Kiruna je zimski grad. Hladan, arktički grad. Zime su duge i snežne. Nije neuobičajeno da temperature padnu i do minus 35 stepeni Celzijusa tokom najhladnijih perioda, a razlika između minus 15 i minus 25 je ogromna“, rekla je Sjoholm, koja kao stručnjak za graditeljsko nasleđe prati proces preseljenja već 25 godina. „Zimska sezona je već duga, a što je hladnije, to je manja udobnost za ljude, ali i materijali postaju krhkiji“, zaključila je.