FOTO Medvedev objavio preteću mapu: „Ovako bi mogla da izgleda tampon-zona u Ukrajini“

Na sastanku sa najvišim ruskim zvaničnicima, održanom 22. maja putem video veze, Putin je izjavio da je Moskva „donela odluku o stvaranju potrebne bezbednosne zone“ duž ukrajinske granice. Prema njegovim rečima, ruske snage već „neutrališu ključne tačke neprijatelja“ kako bi ta zona postala realnost.

Iako nije otkrio mnogo detalja, ruski državni mediji kasnije su objavili da se Putinove reči odnose na ruske oblasti Brjansk, Kursk i Belgorod, koje se graniče s ukrajinskim regionima Černigov, Sumi i Harkov.

Medvedev preti zonom preko cele Ukrajine

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, poznat po radikalnim izjavama, otišao je korak dalje. Objavio je video-snimak u kojem je skoro cela teritorija Ukrajine prikazana kao moguća „tampon-zona“, uz poruku:
„Ako se nastavi vojna pomoć banderovskom režimu, tampon-zona mogla bi da izgleda ovako.“

Medvedev, bivši predsednik Rusije, u više navrata je pretio zauzimanjem Kijeva i Odese, govorio o mogućim nuklearnim udarima na Zapad, pa čak i najavljivao da bi ruski tenkovi mogli stići do Berlina. Nedavno je rekao da Kijev možda neće dočekati 10. maj, nakon što je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbio trodnevno primirje koje je predložio Putin, a koje ukrajinska strana vidi kao propagandni trik.

Ukrajinske vlasti upozoravaju da ove izjave iz Moskve, posebno dok ruske trupe pokušavaju da napreduju prema Harkovu, ukazuju na moguću novu fazu eskalacije sukoba.

Šta stoji iza Putinove priče o „tampon-zoni“?

Ruski poslanici tvrde da bi ta zona trebalo da obuhvati ne tri, već čak šest ukrajinskih oblasti – uključujući Dnjepropetrovsku, Nikolajevsku i Odesku oblast – dakle, i centralnu i južnu Ukrajinu.

Jedan od ruskih generala, Viktor Sobolev, izjavio je da je cilj da se ukrajinsko dalekometno oružje, poput američkog sistema HIMARS, potisne izvan dometa.
„Mislim da bezbednosna zona treba da uključi pogranična područja, uključujući i naše nove regione (Zaporožje i Herson), kao i delove Černigovske, Sumske, Harkovske, Dnjepropetrovske, Nikolajevske i Odeske oblasti“, rekao je Sobolev.

Zašto Putin zaoštrava retoriku?

Putinove izjave dolaze u trenutku kada su učestali ruski napadi preko granice, naročito u Sumskoj oblasti, koja se graniči s ruskom Kurskom oblašću. Ukrajinske trupe su se još u aprilu povukle iz nekih delova te regije, a ruske diverzantske grupe, uz podršku dronova, raketa i aviona, pokušavaju da prodru preko granice.

Ukrajinska bezbednosna služba saopštila je da je pogranična zona kod grada Sumi postala žarište. U poslednjih mesec dana evakuisano je više od 52.000 ljudi, a ruske snage čak su napadale vozila za evakuaciju, uključujući civilni autobus kod Bilopilje.

Nekoliko dana pre ove izjave, Putin je posetio Kursku oblast, gde su ga lokalni zvaničnici pozvali da „barem zauzme Sumi“, dok je jedan rekao: „Rusija mora biti veća.“

Od juna 2023. godine, Putin je najmanje osam puta govorio o toj ideji – najčešće posle ukrajinskih napada na ruske pogranične oblasti. U svakom od tih slučajeva, „tampon-zona“ je služila kao opravdanje za novu vojnu ofanzivu, poput one prošle godine kod Harkova.

Kakva je situacija na terenu?

Zapadni analitičari ocenjuju da nema značajnog pomaka. Od januara ove godine, uprkos tvrdnjama o jačoj ruskoj ofanzivi, ruske trupe su osvojile svega oko 0,15% ukrajinske teritorije. Brzina napredovanja značajno je opala – sa oko 125 km² nedeljno krajem 2024. na svega 41 km² nedeljno.

Uprkos tome, izvori iz ukrajinske vojske upozoravaju da bi tokom letnje ofanzive Rusija mogla pokušati da uspostavi tampon-zonu duboku 15 do 20 kilometara u Sumskoj i Harkovskoj oblasti. Grad Sumi se nalazi svega 25 kilometara od ruske granice – ako bi pao u zonu, to bi znatno ograničilo ukrajinsku sposobnost izvođenja artiljerijskih i dron napada na teritoriju Rusije.

Kako Ukrajina odgovara?

Ukrajinski zvaničnici smatraju da Putinove izjave pokazuju da nije ozbiljan u vezi s mirovnim pregovorima. Portparol Ministarstva spoljnih poslova, Heorhij Tihi, izjavio je da bi, ako ikakva tampon-zona mora da postoji, ona trebalo da se nalazi na ruskoj, a ne na ukrajinskoj teritoriji.

Andrij Kovalenko iz ukrajinskog Centra za borbu protiv dezinformacija ocenio je Putinove izjave kao još jedan dokaz ruske agresije.

Zamenik ministra spoljnih poslova Andrij Sibiha podsetio je da su Putinove reči izrečene baš u trenutku kada međunarodna zajednica ulaže napore za postizanje primirja.
„Putin je i dalje glavna prepreka miru“, rekao je. „Odbacuje dijalog i sve više se oslanja na nasilje. Svet mora pojačati pritisak“.