FOTO Cela Evropa obeležava Dan pobede u znak sećanja na kapitulaciju nacističke Nemačke

Imajući u vidu da je nacistička Nemačka bila najveća mašinerija zla koju je svet do tada video, njeno uništenje imalo je, i ima, bitno veću specifičnu težinu, simbolički značaj, od ratnih pobeda u ranijoj istoriji, ma koliko velike bile.

Dan pobede označava kraj ratnih dejstava u Evropi, formalno, i obično se ističe da je time okončan Drugi svetski rat. U stvarnosti svetski rat je okončan tek kapitulacijom Japana 2. septembra 1945. Takođe, na tlu Evrope ponegde nemačke trupe nisu odmah položile oružje. Na prostoru Jugoslavije borbe su vođene do 15. maja.

Predstavnici Nemačke zapravo su u dva navrata potpisali kapitulaciju maja 1945. Prvobitno 7. maja u Remsu, na severozapadu Francuske.

Sa nemačke strane potpisnik je bio general Alfred Jodl. Saveznike je predstavljao general Valter Bedel Smit. Sovjete general Ivan Susloparov. Prisutan je bio i predstavnik četvrte priznate savezničke sile, Francuske, u liku generala Fransoa Seveza.

Sovjetski lider Staljin nije, međutim, bio zadovoljan ovakvim rešenjem. Zvanična Moskva je zatim zatražila da se akt o kapitualciji potpiše nanovo, u prisustvu reprezentativnih predstavnika sovjetske armije i države.

Prihvaćena je Staljinova sugestija da se akt iz Remsa uzme kao preliminarni dokument. Pošto  general Dvajt Ajzenhauer nije imao primedbe na Staljinove zahteve, dogodilo se novo potpisivanje sutradan. U Karlshorstu, predgrađu Berlina, u štabu sovjetskih trupa, kapitulaciju Nemačke, ovoga puta konačnu, potpisao je tada feldmaršal Vilhelm Kajtel. Zapadne saveznike predstavljao je maršal Artur Teder, a sovjete maršal Georgij Žukov.

Dakle konačna kapitulacija Nemačke potpisana je uveče 8. maja 1945, u Berlinu. Obustava ratnih dejstava određena je za 23.01 te večeri, po srednjeevropskom vremenu. Po moskovskom vremenu, međutim, bio je to već 9. maj. Tako se dogodilo da je Dan pobede, kako je obeležavan u Sovjetskom Savezu, kao i na celokupnom prostoru koji su sovjeti kontrolisali, nadalje vezivan isključivo za 9. maj.

Jedina razlika tekstova sporazuma iz Remsa i Berlina jeste odredba da se nemačke trupe imaju, svuda, predati lokalnim zapovednicima savezničkih snaga, bez razlike. Dodatak iz Berlina, bio je bitan zbog činjenice da su Nemci nastojali da se predaju zapadnim saveznicima, pri čemu je postojala ideja da se otpor Sovjetima možda nastavi.

Saveznička komanda međutim prihvatila je sugestije sovjetskog vrha, nesumnjivo iz poštovanja prema očiglednoj činjenici da je najveći deo borbe protiv nacističke Nemačke izneo upravo Sovjetski Savez. Isto tako je prihvaćena sugestija da se kapitulacija ima potpisati na najvišem novou, i to u Berlinu, samom središtu zla, nesumnjivo iz simboličkih razloga. Tako se i dogodilo 8. maja, odnosno iz Moskve gledano, 9. maja.

Prva velika Parada pobede održana je ubrzo potom, u Moskvi,  24. juna 1945. Nadalje, ona će, do naših dana, biti održavana svake godine u Moskvi, upravo na Dan pobede 9. maja.

Ostaje međutim činjenica da je Dan pobede na taj način obeležavan i posebno poštovan isključivo na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, zemalja koje su pripadale sovjetskom bloku i drugih socijalističkih država poput negdašnje Jugoslavije. Ovo važi i za uvek naglašavanu odrednicu da je to dan pobede nad fašizmom.

U vreme Drugog svetskog rata, i decenijama potom, na Zapadu je radije korišćen termin - borba protov nacizma, uostalom precizniji. Poslednjih decenija u akademskim krugovima, i među zapadnim zemljama sve češće se čuje takođe termin antifašizam, prvobitno uobičajen isključivo među komunistima, kao opšti skupni naziv za sve njihove najradikalnije protivnike.

Drugi svetski rat, započet napadom nacističke Nemačke na Poljsku 1. septembra 1939. godine, okončan je 2. septembra 1945. Pored nebrojenih drugih užasa koje je taj rat doneo, tada je prvi put upotrebljeno i atomsko oružje, kako bi se Japan što pre primorao na bezuslovnu kapitulaciju.

Bio je to najrazorniji rat koji ljudska istorija poznaje. Najčešće se uzima da je poginulih bilo oko 60 milona, od čega bi oko 20 miliona bila vojna lica. Ima međutim ozbiljnih procena da je žrtva bila bitno više, bar još 10 milona.

Posebnu bestijalnost Drugom svetskom ratu donela je doktrina nacizma, duboko rasistička, što se najviše ogleda u takozvanom "konačnom rešenju" konceptu potpunog uništenja Jevreja, čija je realizacija započela 1941. Uzima se da je ubijeno oko šest miliona Jevreja. Poimence je popisano 4 miliona žrtava.

Prema podacima koje je zvanični Beograd izneo tokom procesa nacističkim zločincima u Nirnbergu, ukupni gubici Jugoslavije su procenjeni na 1.706.000 ljudi. Iako se neretko pominje kako je Dan Evrope, koji se takođe obeležava 9. maja, prihvaćen kao vid uvažavanja Dana pobede, to zapravo, osim možda posredno, nije tačno.

Dan Evrope uzet je kao dan sećanja na Šumanovu deklaraciju, ili plan, objavljen tog dana 1950, kao početni nacrt izgradnje Zajednice za ugalj i čelik, čiju su okosnicu činile Francuska i Savezna republika Nemačka. To se jeste dogodilo o petogodišnjici kapitulacije Nemačke, ali je malo verovatno da je datum odabran baš zato, posebno imajući u vidu da je kapitulacija zapravo potpisana 8. maja.

Rober Šuman, francuski zvaničnik, poput njegovog glavnog partnera na putu stvaranja Zajednice za ugalj i čelik, Konrada Adenauera, bio je izraziti konzervativac i čvrsto opredeljeni hrišćanin. Uostalom i sahranjen je u crkvi. Otuda, neverovatno je da je on prilikom objave nacrta za potonju Zajednicu za ugalj i čelik, nameravao da poštuje sovjetske tradicije.