Nemački gigant je "na kolenima", a vlada u rasulu

Frankfurter algemajne cajtung piše: „Borba u koncernu Folksvagen omogućava nam da naslutimo šta čeka auto-industriju. Dobavljače zapljuskuju talasi štednje jedan za drugim, a situacija će se dodatno pogoršavati. Ne samo Folksvagen, već i BMW i Mercedes osećaju da im nedostaje profit iz Kine, jer su lokalni konkurenti u električnoj mobilnosti stekli prednost. U Evropi visoki troškovi energije i rada dodatno opterećuju situaciju, da ne pominjemo haos oko prestanka proizvodnje automobila sa unutrašnjim sagorevanjem“, primećuje frankfurtski list.

„Auto-koncern je u kratkom vremenu od rekordnih profita došao do pitanja opstanka“, navodi Lajpciger folkscajtung i ističe: „U brojnim sporednim zgradama ove velike kuće uvek se zarađivalo dovoljno, pa se ignorisala potreba za rekonstrukcijom u starom dobrom sedištu. Nedostatak konkurentnosti nemačkih lokacija, tema je o kojoj se doslovno raspravlja decenijama. Međutim, sve dok je kinesko tržište cvetalo, dok je koncernov ogranak Audi briljirao s premijum strategijom, i dok je Porše, uprkos šestocifrenim cenama, obarao prodajne rekorde – moglo se izdržati.“

Poprilično uznemireni radnici

Fraje prese iz Kemnica podseća: „Ranije je kod Folksvagena uvek važilo pravilo da se u kriznim vremenima rešenja traže zajedno s predstavnicima radnika. Tu strategiju konsenzusa izvršni direktor koncerna Oliver Blume već je okončao otkazivanjem zaštite radnih mesta. Sada je uprava konačno krenula na kurs konfrontacije. Radničkim savetima neće ostati ništa drugo nego da pruže što veći otpor planovima uprave. Jer, ono što zabrinjava u tim planovima, jeste to da se radi isključivo o defanzivnim merama. Ne nazire se strategija napredovanja kako bi se povratila stara tržišna snaga u Evropi i Kini“, kritikuje Fraje prese.

Berlinski dnevni list Tagescajtung naglašava: „Više je nego razumljivo to što je oko 120.000 zaposlenih u Folksvagenu u Nemačkoj poprilično uznemireno. Oni treba da ispaštaju zbog pogrešnih menadžerskih odluka iz prošlosti. Samo skandal s dizel motorima koštao je koncern do sada više od 32 milijarde evra. To što koncern do danas nije u stanju da ponudi električni automobil koji je dostupan široj populaciji, takođe nije odgovornost zaposlenih. Ko želi da pročisti koncern, trebalo bi da počne od rukovodstva. Međutim, nije poznato da gospodin Blume, koji je prošle godine zaradio skoro 9,7 miliona evra, želi da da dobar primer i odrekne se dela svog nesrazmerno visokog prihoda“, ističe Tagescajtung.

Pforchajmer cajtung donosi analizu u kojoj se između ostalog navodi: „Mnogi faktori igraju ulogu, a među njima su bez sumnje greške koje su napravljene na vrhu. Drugi problem je izuzetna moć industrijskog sindikata IG Metal i radničkog saveta, kao i politike koja često sprečava neophodne rezove. Kao dokaz, kancelar Olaf Šolc je juče izjavio da moguće pogrešne menadžerske odluke ne bi smele da budu ’na teret zaposlenih’. Koliko god to bilo žalosno: na čiji teret bi to inače moglo da ide? Na teret poreskih obveznika? Kancelarove reči će naići na dobar prijem kod zaposlenih u Folksvagenu. Ali, on podstiče nade koje se ne mogu ispuniti. Osim toga, njegova ’semaforska’ koalicija nije nevina u izbijanju vatre kod Folksvagena i drugih proizvođača automobila“.

Koaliciona vlada „u teškoj svađi“

List Gloke iz gradića Elde na severu Nemačke beleži: „Najveći evropski proizvođač automobila se zateturao – a sa njim i Nemačka kao mesto investicija. Fatalno je to što se ogromnim problemima i izazovima suprotstavlja vlada u rasulu, koja deluje paralizovano i nesposobno za akciju. Tri koalicione stranke su u teškoj svađi. Zemlja sebi ne može da priušti stagnaciju do narednih izbora.“

Dnevni list Kelner štatancajger o istoj temi piše: „Cela zemlja – uključujući preduzeća – uživala je u uspehu koji se zasnivao uglavnom na jeftinoj energiji, najnižim kamatama i globalizaciji u procvatu. Na toj osnovi politika pokušava transformaciju – i s iznenađenjem otkriva da bez svih tih srećnih okolnosti to nije tako lako. Primenjeno na dva predstojeća ’samita’ kod kancelara i ministra finansija, to znači: ovakvih sastanaka je bilo dovoljno. Ono što nedostaje, jeste fokusiranost na prioritetna pitanja i njihovo rešavanje. Međutim, izgleda da je ’semaforska’ koalicija manje nego ikad sposobna za to“, primećuje Kelner štatancajger.