„Flota iz senke“ i „zombi tankeri“: Kako Rusija zaobilazi zapadne sankcije na naftu

Na osnovu toga, Kremlj tvrdi da je Rusija imuna na sankcije američkog predsednika Donalda Trampa, kao i na crnu listu na kojoj se nalaze dve najveće ruske naftne kompanije.

Klijenti ove flote uključuju iranske ajatole, venecuelanske generale, ali i zapadne biznismene bez skrupula, za koje je profit važniji od uticaja na životnu sredinu, bezbednost ili, u nekim slučajevima, slobodu. Slobodu samih posada tih brodova često zaboravljanih i ostavljanih na moru mesecima, pa i godinama.

Aktivnost ove „flote iz senke“ posebno je dobila na značaju nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, jer najveću korist ima režim predsednika Vladimira Putina. Tankeri ne služe samo za krijumčarenje ključnog izvoznog artikla i prikupljanje sredstava za finansiranje ratne mašinerije, već i za tzv. „hibridne“ operacije – špijuniranje, sabotažu protiv NATO zemalja u Evropi, pa čak i oštećivanje podvodnih kablova i cevovoda.

Globalni kontekst i ruski izvoz

Rusija je, uz SAD i Saudijsku Arabiju, među tri najveća svetska izvoznika nafte. Prema podacima američke Uprave za energetske informacije, tokom 2024. godine Rusija je proizvela oko 10 odsto svetske nafte.

Pre rata u Ukrajini, većinu pomorskog izvoza ruskog naftnog sektora vršili su zapadni tankeri, uglavnom grčki, sa trgovačkim operacijama u Švajcarskoj i osiguranjem kupljenim u Londonu. Danas, četiri od pet tankera koji prevoze rusku naftu nemaju osiguranje kod jedne od 12 kompanija Međunarodne grupe za zaštitu i osiguranje, koje pokrivaju oko 90 odsto svih teretnih plovidbi, procenjuju analitičari S&P Globala, prenose Vijesti.

Procene su da „flota iz senke“ sada prevozi čak 80 odsto ruske nafte, uprkos zapadnim sankcijama. „Rusija je izgradila flotu naftnih tankera iz senke koji joj omogućuju da izbegne sankcije“, kaže Bendžamin Hilgenstok, viši ekonomista Kijevske škole ekonomije. „Ali ti brodovi su stari, loše održavani i malo je verovatno da su adekvatno obezbeđeni protiv izlivanja nafte. Većina ruskog izvoza na moru mora da krene iz luka na Baltičkom i Crnom moru, što znači da ovi brodovi svakodnevno prolaze kroz evropske vode.“

„Zombi tankeri“ i „brodovi duhovi“

Skoro svaki peti tanker koji plovi na moru deo je ove flote iz senke – zarđalih brodova pod opskurnim zastavama koji krijumčare naftu iz sankcionisanih zemalja. Polovina prevozi rusku naftu i derivate, 20 odsto iransku, 10 odsto venecuelansku, dok preostalih 20 odsto uključuje naftu iz više zemalja. Najveći brodovi, koji opslužuju Rusiju, Iran i Venecuelu, plove uglavnom ka Indiji i Kini, dok manji kupci uključuju Tursku, Singapur i UAE.

Kako bi prikrili trag, tankeri:

• prebacuju naftu sa broda na brod u međunarodnim vodama, gde je nadzor slab;




• onesposobljavaju ili manipulišu automatski sistem identifikacije (AIS), falsifikujući podatke o položaju, brzini, kursu i zastavi;




• menjaju zastave ili postaju „brodovi duhovi“, sakrivajući vlasništvo i preimenjujući brod više puta mesečno;




• koriste „zombi identitete“, dodeljujući brodovima registracione brojeve plovila koja su tehnički izvan upotrebe.

prebacuju naftu sa broda na brod u međunarodnim vodama, gde je nadzor slab;

onesposobljavaju ili manipulišu automatski sistem identifikacije (AIS), falsifikujući podatke o položaju, brzini, kursu i zastavi;

menjaju zastave ili postaju „brodovi duhovi“, sakrivajući vlasništvo i preimenjujući brod više puta mesečno;

koriste „zombi identitete“, dodeljujući brodovima registracione brojeve plovila koja su tehnički izvan upotrebe.

Broj brodova pod lažnom zastavom porastao je za najmanje 65 odsto u prvih osam meseci 2025. godine, a prema podacima kompanije Vindvord, flota iz senke sada broji oko 1.300 plovila.

Ekološki i sigurnosni rizici

Stari i loše održavani tankeri često izazivaju havarije. U decembru 2024. godine, dva 50 godina stara tankera izlila su oko 5.000 tona nafte u Kerčkom moreuzu tokom oluje, što je ruski naučnik nazvao „najgorom ekološkom katastrofom u zemlji u 21. veku“.

Proces brze kupovine i preprodaje anonimnih ili novoosnovanih kompanija dodatno skriva odgovornost, dok transponderi često ne rade, povećavajući rizik od sudara i izlivanja nafte. Ipak, posao je izuzetno unosan – mesec dana putovanja tankera od Crnog mora do Indije može vlasniku doneti više od pet miliona dolara.

Bezbednosni izazovi i reakcija NATO

Flota iz senke takođe predstavlja bezbednosnu pretnju. Tanker pod zastavom Benina, osumnjičen da je lansirna rampa za dronove koji su primorali na zatvaranje aerodroma u Danskoj, zadržan je uz francusku obalu 2025. godine. Brod je menjao imena i zastave više puta, prevozeći 750.000 barela nafte iz Primorska za Indiju.

Rusija poriče da vodi „hibridni rat“, ali NATO zemlje – uključujući Estoniju, Finsku, Nemačku, Švedsku i Norvešku – sprovode misije odvraćanja i nadzora, dok globalni pomorski propisi omogućavaju presretanje samo u lukama ili teritorijalnim vodama.

„Flota iz senke 2.0“

Čak i kada sankcije budu ukinute, ova flota će nastaviti da plovi, a već se pojavljuju obrisi „Flote iz senke 2.0“. Industrijski časopisi navode kineski teretni brod Heng Jang 9, primećen na maršrutama između delova Ukrajine pod ruskom okupacijom i Istanbula, kao primer nove generacije tajnih i visokorizičnih tankera.