Finska ide u NATO, Rusija sprema osvetu: Šta se krčka na istoku

Predsednik Finske Sauli Niniste i premijerka Sana Marin održali su konferenciju za medije na kojoj je saopštena odluka o podnošenju zahteva da članstvo u NATO savezu.Premijerka Sana Marin rekla je da se nada da će tamošnji parlament vrlo brzo potvrditi ovu odluku, preciznije u narednim danima, kao i da veruje da će podrška poslanika biti velika."Pred nama je sada parlamentarna procedura, ali verujem da će naš parlament raspraviti ovu istorijsku odluku s odlučnošću i odgovornošću", istakla je Marin.

U zajedničkom obraćanju s predsednikom države u Helsinkiju, Marin je rekla da su i ona i Niniste bili u bliskom kontaktu s članicama NATO saveza, kojima su zahvalni na podršci koja im je pružena.Očekuje se da će finski parlament usvojiti odluku narednih dana, ali se taj potez sada smatra samo formalnošću.Formalni zahtev za članstvo će potom biti podnet sedištu NATO-a u Briselu, najverovatnije sledeće nedelje.

Istorijski pomak ili greška

Finske vlasti su prethodne nedelje saopšile da će verovatno podneti zahtev za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi, a ova odluka podstaknuta je ratom u Ukrajini.Predsednik Niniste je nakon toga razgovarao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, kako bi mu saopštio svoje planove.Putin je oštro reagovao na najavu Finske, ističući da bi odustajanje od vojne neutralnosti bilo greška za Helsinki.

Prema njegovim tvrdnjama, Finska se ne suočava sa bezbednosnim pretnjama, zbog čega bi potencijalna promena njenog spoljnopolitičkog stava mogla negativno da utiče na bilateralne odnose Rusije i Finske.„Ovakva promena spoljne politike može negativno uticati na rusko-finske odnose, koji su dugi niz godina građeni u duhu dobrosusedstva i partnerske saradnje i bili na obostranu korist“, saopšteno je iz Kremlja.Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je korak Finske ka učlanjenju u NATO definitivno pretnja za Rusiju i da širenje Severnoatlantskog vojnog bloka neće načiniti svet stabilnijim. Dodao je i da su „koraci koje preduzima Finska ka NATO-u za žaljenje i razlog da se odgovori adekvatno“.Finska, pak, neće odustati od članstva u NATO savezu, što će zapadne vojnike dovesti na skoro 1.300 kilometara dugu rusko-finsku granicu, zbog čega je Rusija već obustavila isporuke energenata u susednu Finsku.Oštre reakcije ruskih zvaničnika u kojima se pominje vojna odmazda probudilo je strahove da bi, u najgorem slučaju, situacija mogla da eskalira do nekog novog sukoba dve zemlje koje su već decenijama u napetim odnosima zbog rata koji su vodile kraje tridesetih godina prošlog veka.

Zimski rat i "finlandizacija"

Finska i Rusija (koja je tada bila u sastavu SSSR) ratovale su od 1939. do 1940. godine. Povod za rat bio je zahtev SSSR da Finska ustupi značajne pogranične teritorije u zamenu za zemljište na drugom mestu, pozivajući se na bezbednosne razloge, prvenstveno na zaštitu Lenjingrada. Finska je odbila, a Sovjeti su napali tri meseca posle invazije Nemačke na Poljsku.Na finsko tlo SSSR poslao je 21 diviziju i čak 450.000 vojnika, a meta je bio i Helsinki koji je u jednom trenutku bombardovan. Maloborojnije finske snage uspevale su neko vreme da odole Crvenoj armiji, ali je Staljin proglasio pobedu 1939. godine u takozvanom Zimskom ratu. Sovjeti nikada nisu okupirali Finsku, ali su joj uzeli 11 odsto kopnene površine.U narednim decenijama Finska je opstajala kao formalno nezavisna i neutralna tokom Hladnog rata, ali Kremlj je imao ogroman uticaj na politiku Helsinkija. Taj model - poznat u diplomatskim krugovima kao "finlandizacija" - pre invazije na Ukrajinu je viđen kao moguće rešenje za tu zemlju.Dok je ova politika pomagala naciji na rubu Arktika da izbegne sudbinu zemalja centralne i istočne Evrope koje su bile okupirane kao deo sovjetskog bloka, nezavisnost Finske je došla po cenu da se proguta ne tako mala doza autocenzure. Finci danas kažu da je "finlandizacija" nagrađivala političare koji su ispunjavali ruske naloge i progonila one koji su se protivili ruskom uticaju.

Zašto Finska želi u NATO?

Razlog zbog kog većina zemalja ulazi u NATO je član 5. Severnoatlantskog ugovora, koji predviđa da sve potpisnice napad na jednu smatraju napadom na sve.Član 5 je bio kamen temeljac Alijanse od osnivanja 1949. godine. Poenta sporazuma, a posebno člana 5, bila je da odvrati Sovjete od napada na liberalne demokratije kojima je nedostajala vojna snaga. Član 5 garantuje da se resursi cele Alijanse, uključujući i najbrojniju američku vojsku, mogu biti korišćeni za zaštitu bilo koje pojedinačne članice, kao što su manje zemlje koje bi bile bespomoćne bez svojih saveznika.Dok ulazak u NATO ne postane i zvanično formalizovan, Finska je sa Velikom Britanijom potpisala ugovor o vojnoj pomoći u slučaju napada, a iste verbalne garancije dobila je i od Sjedinjenih Država.BONUS VIDEO Rusi u selu pored Zaječara: Ne želimo nazad u Rusiju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=rusuistocnojsrbijigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3510280"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram