"Finlandizacija" budi gorka sećanja, a mogla bi da bude rešenje za Ukrajinu

Na to se gleda kao na ideju koja bi efektivno neutralisala njen suverenitet i evenutalno Rusiji omogućila novu sferu uticaja na novu eru. Ali za Fince, a kamoli za Ukrajince, ovo nije ideja koja treba tako olako da se stavi na pregovarački sto. Na nju gledaju kao na neku vrstu imperijalne politike Starog saveta koja je nakada svela manje nacije na kontinentu na pione u igri nad kojom oni nisu imali kontrolu, prenosi Njujork tajms.Pitajte Fince po snežnim trgovima u Helsinkiju, hladnim lukama, kafeima i modernim bibliotekama šta misle o "finlandizaciji" i starija generacija će vas možda iskosa pogledati, a mlađa će na to gledati kako na pojam koji pripada prošlosti."Za Fince taj termin ima negativan prizvuk", rekao je Mika Altola, direktor Finskog instituta za međunarodne poslove."To ima veze sa veoma teškim periodom u finskoj istoriji".

Dok je ova politika pomagala ovoj naciji na rubu Arktika da izbegne sudbinu zemalja centralne i istočne Evrope, koje su bile okupirane kao deo sovjetskog bloka, nezavisnost Finske je došla po cenu da se proguta ne tako mala doza autocenzure.To se značajno promenilo nakon što se Hladni rat završio pre više od 30 godina, čineći "finlandizaciju" zastarelim terminom koji se više ne primenjuje na zemlju koja je tom terminu dala ime.Današnja Finska je članica Evropske unije koja koristi evro i posluje sa Sjedinjenim Državama i Evropom pod sopstvenim uslovima. Pohvaljena je zbog nedostatka korupcije i velikodušne države blagostanja, koja važi za snažnog partnera, ali nije članica NATO-a.Ako ništa drugo, ruska pretnja Ukrajini je samo ohrabrila Fince da otvorenije nego ranije raspravljvaju o tome da li NATO ima smisla za njih. Finci takođe postaju svesni da imaju delikatan odnos sa Rusijom i paze da nepotrebno ne provociraju predsednika Vladimira Putina. Ipak to je daleko od ustupaka koji su joj nametnuti tokom Hladnog rata.

Ipak, model se ponovo pojavio ove nedelje, kada je francuskog predsednika Emanuela Makrona novinar tokom njegove šatl diplomatije u Moskvi pitao da li je "finlandizacija" moguća za Ukrajinu. On je odgovorio da je to jedna od opcija na stolu. Francuski predsednik je kasnije pokušao da odstupi od ove primedbe ali seme "finlandizacije" je posađeno u mašti nekih ukrajinskih posmatrača.O tome je ipak i dalje teško razgovarati, rekla je Elena Gorškov (45), sindikalna funkcionerka, na Senatskom trgu u Helsinkiju.Svuda oko nje su bili znaci uticaja Rusije, koja je vladala Finskom od 1809. do 1917. godine. Gledala je visoku statuu cara Aleksandra II, koji je emancipovao ruske kmetove, i na zgrade vladinih kancelarija i helsinšku katedralu izgrađenu u stilu Sankt Peterburga.Na kantama za đubre su žuti plakati na kojima piše "Čuvaj se Rusijo", sa Putinovim licem koje zamenjuje lobanju preko ukršenih kostiju. Elenin otac je Rus, a majka Finkinja. Ona je odrasla sa Fincima koji su bili sumnjičavi prema njenom ruskom imenu, a njena majka i dalje odbija da govori o politici kada je Rusija u pitanju.

Termin "finlandizacija" su prvobitno skovali Nemci 1960-tih godina. Poslednji put se pojavio 2014. godine, tokom ruske invazije na Krim, kada je tada predložen kao moguće rešenje. Međutim, Finci kažu da je taj model nagrađivao političare koji su ispunjavali ruske naloge, da je progonio one koji su se protivili ruskom uticaju i uveo niz sovjetskih tajnih operativaca u zemlju koje su blisko sarađivali sa finskom elitom.Hjerpe, penzionisani bibliotekar, rekao je da ga je taj izraz "pomalo uplašio", objašnjavajući kako se tokom Hladnog rata autocenzura proširila od centara moći do pordoične dnevne sobe. Kao mladić, on je gajio negativna osećanja prema Rusiji, ali je držao za sebe.Tek 1960-tih, tokom ruske okupacije Čehoslovačke gde je njegova porodica letovala, a on bio u letnjem kampu, Hjerpe je shvatio da njegov otac - vidno zabrinut, iako je bio komunistički ministar u finskoj vladi - deli slična osećanja."Shvatio sam da moji roditelji ne vole Sovjetski Savez", rekao je on.Altona, ekspert za spoljnu politiku, nije mislio da je "finlandizacija" dobra za Ukrajinu, kao ni za Finsku. Istakao je da bi njegovo uvođenje u državu koja se graniči sa Rusijom, moglo da ubrza njegov povratak u Finsku."Finci razumeju da ono što se dešava u Ukrajini ne ostaje u Ukrajini", dodao je.Finci ističu da njihova nezavisnost proizilaze iz Putinovog poštavanja prema njihovoj tradiciji vojnog junaštva i spremnosti da uzmu oružje u ruke. Male finske snage su mesecima odolevale Crvenoj armiji 1939. godine Staljin je na kraju pobedio u takozvanom Zimskom ratu i zauzeo 11 odsto finske teritorije ali Sovjeti nikada nisu okupirali zemlju i Finska je zadržala svoju nezavisnost.Za razliku od Švedske koja se razoružala, Finska je i dalje dobro naoružana i nedavno je poručila 64 borbena aviona F-35 od SAD. Ima vojsku od 180.000 ljudi i snažnu nacionalnu odlučnost da se brani.

Emilija Kulas, koja vodi Finski poslovni i politički forum, rekla je danas postoji više otvorenosti među političarima da se razgovara o NATO-u. U januaru je finska premijerka Sana MArin, rekla da je "malo verovatno" da će Finska podneti zahtev za članstvo u NATO-u tokom sadašnjeg mandata.Svaki predlog "finlandizacije" i dalje ostaje tabu. Ovu reč možda mnogi imaju na umu kada traže rešenje za ukrajinsku krizu, ali u Finskoj to gledaju drugačije.BONUS VIDEO: Vojni manevri ruske vojske u Belorusiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vojnimanevriruskevojskeuukrajinigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3076874"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram