Foto: Tanjug/AP Photo/Jeff Chiu, File)

Nakon nekoliko neuspeliһ pokušaja da odloži odlazak iza rešetaka, osnivačica kompanije "Teranos" Elizabet Holms, moraće da se javi u savezni zatvor u Americi. Osramoćena preduzetnica osuđena je na više od 11 godina zatvora i naloženo joj je da plati 452 miliona dolara desetinama investitora koje je prevarila. Elizabet Holms će sada morati u zatvor, ali ostaje otvoreno pitanje: da li će prevareni dobiti svoj novac nazad?

To je pozamašna suma za bivšu milijarderku, koja je tvrdila da nema dovoljno novca ni da plati svoje advokate. U američkom saveznom sudu, osuđenim prestupnicima se ponekad nalaže da plate restituciju.

Ovo je nadoknada žrtvama za izgubljeni priһod, materijalnu štetu, medicinske troškove ili druge finansijske troškove vezane za zločin. U Elizabetinom slučaju, njoj je naređeno da vrati novac nekim od najbogatijiһ porodica u Americi.

Ko je Elizabet Holms?

Amerikanka Elizabet Holms, nekada je bila najmlađa milijarderka na svetu o kojoj je pisao i časopis Forbs. Zvali su je „sledećim Stivom Džobsom“, a magazin Inc ju je stavio na naslovnu stranu, prenosi BBC.

Foto: Tanjug/AP Photo/Jeff Chiu, File)

„Teranos“ je bio midicinski start-ap, a Elizabet je tvrdila da može da proizvede tehnologiju koja će uneti revoluciju u analize krvi. Htela da je napravi mašinu „Edison“ koja će moći na osnovu jedne kapi krvi da uradi sve potrebne testove (oko 70 različitih analiza), umesto da se pacijentima vadi nekoliko ampula krvi iz vene.

Nakon što je napustila Univerzitet Stenford, angažovala je nekoliko poznatiһ ličnosti da prikupi novac za kompaniju „Teranos“, čija je vrednost na vrһuncu moći 2014. godine iznosila 9 milijardi dolara.

Donatori su bili bivši državni sekretar Henri Kisindžer i porodica Volton, poznata po osnivanju američkog lanca supermarketa Volmart. Ali nakon što je otkriveno da njena teһnologija za testiranje krvi nije funkcionisala, mnogi su izgubili bogatstvo. Bivša sekretarka za obrazovanje Betsi DeVos je navodno dala Holms 100 miliona dolara, dok je „Teranosu“ naloženo da vrati medijskom mogulu Rupertu Mardoku 125 miliona dolara, navodi se u sudskim dokumentima.

Sve je krenulo da se ruši 2015. godine kada je Uprava za hranu i lekove u SAD počela istragu. U Volstrit džurnalu je objavljena priča o prevarama sa analizama krvi koje su dolazile sa mašine koju je Teranos kreirao. Tehnologija koju je Elizabet reklamirala uopšte nije radila, a kompanija je propala 2018. godine.

Foto: Tanjug/AP Photo/Jeff Chiu, File)

Počeci pod velikim pritiskom

Elizabet je odrasla u dobrostojećoj porodici u Vašingotnu i bila je pristojno i povučeno dete. Pronalazač i biznismen Ričard Fuiz (81) spekuliše da je moguće da je Elizabet bila pod pritiskom da mora da uspe. Njegova porodica je godinama živela pored Holmsovih, ali su se udaljili kada ih je Teranos tužio zbog spora oko patenata 2011. godine, prenosi BBC.

Roditelji Holmsove su proveli veći deo svojih karijera kao birokrate na Kapitol Hilu, ali su bili veoma zainteresovani za status. Sa devet godina, Elizabet je napisala pismo svom ocu u kojem je izjavila da „zaista želi da otkrije nešto novo, za šta čovečanstvo nije znalo da je moguće“.

Kada je 2002. godine stigla na Univerzitet Stenford da studira hemijsko inženjerstvo, došla je na ideju za flaster koji bi mogao da skenira nosioca radi infekcija i po potrebi ispušta antibiotike.

Sa 18 godina je pokazala nepopustiljivost koja će je voditi kada bude osnovala kompaniju godinu dana posle. Filis Gardner, stručnjak za kliničku farmakologiju na Stenfordu, prisetila se da je razgovarala sa Elizabet o ideji za flaster i da joj je rekla da to ne mogli da uspe.

Foto: Tanjug/AP Photo/Jeff Chiu, File)

Meteorski uspeh i pad

Elizabet je napustila fukltet sa 19 godina i osnovala je Teranos sa idejom da napravi revolucionarnu mašinu koja će moći da uradi veliki broj testova na osnovu samo jedne kapi krvi uzete iz prsta.

Brojni moćni ljudi su bili očarani njenom pričom i ulagali su njenu kompaniju bez da im je dala ikakav dokaz o onome šta priča. Podrška joj je dala kredibilitet. Sve je počelo da izbija na površinu 2015. godine kada je uzbunjivač izrazio zabrinutost zbog Teranosovog uređaja za testiranje, Edisona.

Vol Strit Džurnal je objavio niz otkrića o njoj i njenoj kompaniji. Rezultati su bili nepouzdani i kompanija je za većinu svojih testova krvi koristila komercijalno dostupne mašine drugih proizvođača.

Tužbe su se gomilale, partneri prekinuli veze sa njom, a 2016. godine američki regulatori su zabranili Holmsovoj da radi testiranje krvi na dve godine. Terenos je ugašen 2018. godine. Uhapšena je iste godine, a tužioci su tvrdili da je pacijente dovodila u zabludu o testovima i uveliko preuvelčavala performanse kompanije. Elizabet je bila optužena za prevaru investitora, pa je 2018. godine sklopila nadodbu, a uslov je bio da se odrekne donošenja odluka u svojoj kompaniji.

Elizabet Holms
Elizabet Holms Foto:Lisa Lake / Getty images / Profimedia

Puštena je uz kauciju, a 2019. godine se udala za Vilijama Bilija Evansa (27) naslednika lanca hotela Evans hotel grup. Par je u međuvremenu dobio dvoje dece. Bila je optužena po 10 tačaka za prevaru i dve tačke za zaveru i pretilo joj je 20 godina zatvora. Na kraju je osuđena na 11 godina zatvora.

Da li će moći da otplati svoje dugove?

Elizabet Holms neće moći tek tako da proglasi bankrot i da se na taj način oslobodi dugova, kažu stručnjaci za BBC. Ali žrtve njeniһ zločina ne bi trebalo da se nadaju da će povratiti svoj novac.

Kažu da je restitucija u SAD postala uglavnom simbolična, što znači da Elizabetini investitori – i mnoge manje bogate žrtve prevare – verovatno neće dobiti većinu novca.

PROČITAJTE JOŠ:

Od Holms se i dalje očekuje da pokuša da plati ovim ljudima i drugima koje je prevarila. Tužioci su verovatno već počeli da oduzimaju njenu imovinu, uključujući novac u banci. Oni će uporediti sopstvene račune o tome koliko novca ona ima sa onim što tvrdi da poseduje, što bi moglo dovesti do sporova.

Dugovi osnivačice Teranosa neće stati kada ona kroči iza rešetaka. Sudija je preporučio da se ona prijavi u savezni zatvor u Brajanu u Teksasu, gde su svi zatvorenici obavezni da rade i zarađuju. Polovina male sume koju zaradi – obično oko 25 dolara svaka četiri meseca – ići će njenim žrtvama, rekao je Rendi Zelin, profesor na Pravnom fakultetu Kornel, prenosi BBC.

Elizabet Holms
Elizabet Holms Foto:Kimberly White / Getty images / Profimedia

BONUS VIDEO: Elizabet Holms osuđena za prevaru

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar