Stotine traktora paralisalo je centar Brisela u četvrtak, a ljuti farmeri gađali su Evropski parlament jajima, i to uoči sastanka lidera EU. Iako sektor poljoprivrede nije bio na dnevnom redu sastanka, političari će možda shvatiti da ignorisanje takvih protesta može da postane opasnost. Evo šta se krije iza protesta poljoprivrednika koji već mesecima haraju Evropom, u zemljama poput Grčke, Nemačke, Portugala, Poljske i Francuske, čiju je vladu iznenadila ovonedeljna blokada autoputa u Parizu.
Poljoprivrednici su naveli da se suočavaju sa padom prodajnih cena, rastućim troškovima, teškim regulacijama, moćnim i trgovcima na malo, klimatskim promenama i jeftinim uvozom, sve u okviru poljoprivrednog sistema EU zasnovanog na pretpostavci da je „što više to bolje“, piše Gardijan.
Troškovi poljoprivrednika, posebno za energiju, đubrivo i transport, u mnogim zemljama EU su porasli, posebno od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. U isto vreme, imajući u vidu efekat troškova života, počelo je smanjenje rastućih cena hrane. Cene na farmama, osnovna cena koju farmeri dobijaju za svoje proizvode, pale su u proseku za skoro devet odsto između trećeg kvartala 2022. i istog perioda prošle godine, prema podacima Eurostata koje je analizirao Politiko.
Uvoz je takođe problem, posebno u centralnoj i istočnoj Evropi, gde je „poplava“ jeftinih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine smanjila cene i povećala ogorčenost zbog nelojalne konkurencije. Poljski farmeri počeli su da blokiraju puteve iz Ukrajine u znak protesta još prošlog proleća, a iako je Brisel ubrzo uveo ograničenja na izvoz Kijeva svojim bliskim susedima, čim su istekli, Mađarska, Poljska i Slovačka su najavile svoja.
„Ukrajinsko žito treba da ide tamo gde pripada – na azijska ili afrička tržišta, a ne u Evropu“, rekao je sindikat poljskih poljoprivrednika prošlog meseca. Drugde u Evropi, posebno u Francuskoj, jeftin uvoz iz drugih izvora, kao što su Novi Zeland i Čile, izaziva sve veći bes.
Ekstremni vremenski uslovi uzrokovani klimatskih promena sve više utiču na proizvodnju: neki rezervoari vode u južnoj Španiji imaju samo četiri odsto kapaciteta, dok su šumski požari prošle godine uništili oko 20 odsto godišnjeg prihoda na grčkim farmama. U Južnoj Evropi je do sada bilo relativno malo protesta, ali to bi moglo da se promeni, jer vlade, posebno u Španiji i Portugalu, razmatraju hitne restrikcije vode zbog rekordnih suša.
Mnogi farmeri se žale da su uhvaćeni između očigledno suprotstavljenih zahteva javnosti za jeftinom hranom i klimatskih promena.
Zajednička poljoprivredna politika (CAP), sistem subvencija od 55 milijardi evra godišnje na kome je počivala evropska prehrambena bezbednost više od 60 godina, zasnivala se na ekonomiji obima: veće farme, veća imanja, zajednički standardi. Broj farmi u EU je opao za više od trećine od 2005. godine, čime su farme sa visokim nivoom duga u poslovanju sa niskom maržom, a manje farme prestaju da budu konkurentne.
U novije vreme, poljoprivredni sektor, koji čini 11 odsto emisija gasova staklene bašte u EU, sve je više uznemiren pravilima u strategiji EU, koja je deo ključnog evropskog zelenog sporazuma čiji je cilj da blok učini klimatski neutralnim do 2050. Ciljevi uključuju smanjenje upotrebe đubriva za 20 odsto, povećanje organske proizvodnje na 25 odsto svih poljoprivrednih površina u EU. Mnogi farmeri se već žale da se postojeća pravila EU u oblastima kao što su navodnjavanje i dobrobit životinja tumače previše striktno. Oni tvrde da su nove zelene politike nepravedne, nerealne, ekonomski neodržive i da će na kraju biti samoporažavajuće.
Nacionalne vlade su preduzele korake: Berlin je smanjio svoje planove za smanjenje subvencija za dizel, Pariz je ukinuo povećanje poreza na dizel, odložio druge mere i obećao pomoć od 150 miliona evra, što je navelo sindikate poljoprivrednika da pozovu članove da obustave protest.
„Svuda u Evropi se postavlja isto pitanje: kako da nastavimo da proizvodimo više, ali bolje? Kako možemo nastaviti da se borimo protiv klimatskih promena? Kako da izbegnemo nelojalnu konkurenciju stranih zemalja“, rekao je francuski premijer Gabrijel Atal.
Pročitajte još...
Na nivou EU, Evropska komisija je predložila ograničavanje uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i oslobađanje poljoprivrednika za 2024. godinu od obaveze da četiri dosto svoje zemlje drže kod sebe dok i dalje primaju subvencije EU.
U želji da više ne uznemire već pobunjeni sektor, francuski predsednik Emanuel Makron i irski premijer Leo Varadkar, rekli su da predloženi trgovinski sporazum EU-Merkosur ne bi trebalo da bude potpisan u trenutnom obliku.
S obzirom da poljoprivrednici sve više dobijaju podršku evropskih krajnje desnih partija, za koje se očekuje da će ostvariti značajne dobitke na izborima za Evropski parlament u junu, čini se da su dalji ustupci više nego verovatni.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare