Specijalni izaslanik za globalno snabdevanje hranom Keri Faler i koordinator za sankcije u Stejt Departmentu Džejms O'Brajan zaključili su danas da je Sporazum o žitu, koji je Rusija prekinula, izuzetno važan, jer utiče na ceo svet, a posebno na siromašne zemlje. Oni su ocenili da ne sme da se dozvoli da Rusija "drži šapu" nad Crnim morem i da će hrana stiću do ljudi kojima je potrebna.
Faler je na brifingu za medije, na kojem je učestvovala i Nova.rs, rekao da je prošlogodišnja kriza oko hrane, postala kriza i ove godine – više od 800.000.000 miliona ljudi na zemlji ima problema oko snabdevanja hranom. Ipak, prema njegovoj oceno, ti brojevi će ove godine da se povećaju.
On smatra da na taj deficit dodatno utiče i klima – jun i jul su oborili dosadašnje rekorde kao najtopliji meseci u poslednjih nekoliko godina – „ulazimo u (klimatski fenomen) El ninjo period“.
Ove ekstremne klimatske promene nisu nešto što je uobičajeno za poljoprivredu, a situacija oko Ukrajine i problema oko Sporazuma o žitu dodatno utiče na slabljenje snabdevanja hranom.
Rusija je 17. jula izašla iz crnomorskog Sporazuma o žitu kojim su posredovali UN i Turska, a koji je omogućavao izvoz žitarica iz luka u Ukrajini.
Prekid isporuka iz Rusije i Ukrajine pogoršao je globalnu prehrambenu krizu jer su one vodeći dobavljači pšenice, ječma, suncokretovog ulja i drugih prehrambenih proizvoda, posebno za države u Africi, na Bliskom istoku i Aziji.
Ukrajina je bila jedan od pet glavnih izvoznika žita, tako da ima ključnu ulogu na tržištu hrane. Među prvih 15 uvoznika ukrajinskog žita su zemlje sa visokim procentom dece sa razvojnim poremećajima.
„Navešću nekoliko primera – u Egiptu taj procenat je 22 odsto, u Bangladešu 28, Indiji 36, Libija 38, Keniji 18 i Indoneziji 31 odsto“, kazao je Faler.
Prema tome, kako je on kazao, stopiranje izvoza žita i nemogućnost da ono stigne do ovih država samo dodatno utiče na ishranu kod dece i na razvojne poremećaje.
Sa njim se slaže i O’Brajan, koji smatra da nijedna država ne sme da bude slepa na konflikt koji se odigrava na Crnom moru.
Pre rata, Ukrajina je snabdevala oko deset odsto određenih vrsta žitarica na svetskom tržištu.
„Često je to bilo više od 40 odsto onoga što je bilo predviđeno za najsiromašnije zemlje sveta. Sve je to stalo kad je Rusija izvršila invaziju nad Ukrajinom. Već poslednjih godinu i po dana, svetsko tržište hrane pokušava da se oporavi“, kazao je O’Brajan.
Stvari su dodatno pogoršane, jer je Rusija odlučila da zaustavi izvoz žita iz Ukrajine.
„Dakle, rezultat toga je da je Ukrajina za poslednjih šest do osam meseci izvezla oko 55 miliona tona žita. Oko 32 miliona je otišlo preko crnomorske Inicijativu. Od toga, dve trećine je otišlo u siromašne zemlje“, kazao je O’Brajan.
Ipak, Rusija je odlučila da se povuče iz sporazuma, najavila je blokadu brodova iz ukrajinskih luka i počela je da bombarduje skladišta hrane, tako da je do sada uništila 220.000 tona žitarica koje su trebale da budu isporučene siromašnim zemljama.
Takođe je rekao da ga oduševljava to što se pojedine zemlje direktno obraćaju predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, apelujući na njega da obnovi Sporazum o žitu.
„Solidarnost zemalja oko ovog pitanja je neophodna“, naglasio je O’Brajan.
Prema njegovim rečima, uspeh svake zemlje treba da se meri prema tome kolika količina hrane je stigla do najsiromašnijih.
On je naglasio da Rusija mora jasnije da kaže šta zahteva kako bi se vratila Sporazumu o žitu.
***
BONUS VIDEO – Sporazum o žitu, politika ili briga za gladne: Cene hrane su već porasle toliko da mnogi više ne mogu da je plate
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar