2
U EU ima nekoliko država članica koje su uverene da Bosna i Hercegovina nema kapacitete i da ne može da dostigne standarde EU za punopravno članstvo i zato je ispala iz zapadnobalkanske četvorke koja ima izglede da uđe jednog dana u EU, dok će BiH u najboljem slučaju sa Ukrajinom, Moldavijom, Gruzijom i Kosovom biti deo, uslovno rečeno, Evropske političke zajednice.
Prema rečima dobropozicioniranih izvora “Nove” u najvažnijim evropskim prestonicama, unutar Unije su se formirala dva suprotstavljena bloka po pitanju nekadašnje centralne jugoslovenske republike.
Jedan deo zemalja se zalaže za davanje kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini i smatra da nije bilo fer što je Ukrajina dobila status kandidata, a BiH je umesto kandidature zaradila samo nove uslove.
Druga grupa država članica, koju predvode Holandija i Danska, veoma tvrdo stoji na poziciji da Sarajevo nije ništa uradilo u poslednjih četiri-pet godina po pitanju sprovođenja evropske agende reformi i da zato ne zaslužuju da budu nagrađeno. Odnosno, ne mogu da dobiju nešto za ništa ( you can’t get something for nothing, je fraza koju su koristili da opravdaju svoju poziciju).
Zagovornici tvrdog stava prema Sarajevu su precizirali da u BiH nije bilo ni minimalnog interesa da se napravi barem par konkretnih koraka, koji su bili preduslov za dobijanje statusa kandidata, poput zakon o konfliktu interesa, ili usvajanje amandmana na zakon o Višem savetu sudstva i Tužilačkog saveta.
Tekst zaključka o Bosni i Hercegovini sa poslednjeg samita u Briselu je proizvod kompromisa između pomenuta dva oprečna stava. BiH nije dobila kandidatski status u junu, ali bi parlamentarni i izbori za Predsedništvo BiH u oktobru mogli da otvore vrata za sledeći korak u evropskim integracijama Bosne i Hercegovine, naravno pod uslovom da budu sprovedeni u fer i tolerantnoj atmosferi i na transparentan način.
Potrebno je i da budu isporučeni barem neki rezultati iz Političkog sporazuma od 12. juna pod pokroviteljstvom EU da bi ministri spoljnih poslova EU na oktobarskom Savetu dali pozitivno mišljenje i otvorilli vrata da BIH u decembru na samitu EU dobije status kandidata.
“Ako politički lideri u Bosni i Hercegovini shvate ozbiljnost situacije i počnu da veslaju u istom smeru onda bi BiH mogla da uskoči, u poslednjem momentu, u grupu zapadnobalkanskih država sa izglednim šansama za punopravno članstvo u EU. Većina članica u EU bi želela da drži ta vrata otvorena za BiH, ali ne sve i to može da kreira velike probleme u budućnosti, jer su one na stajalištu da BiH neće biti sposobna da bude punopravni član EU u dogledno vreme”, skicirao je za “Novu” poziciju Sarajeva i odnosa snaga u EU jedan od iskusnijih diplomatskih “šerpasa” u Briselu.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i visoki predstavnik Žozep Borelj su se svojski potrudili da doprinesu postizanju ključnih dogovora između bosanskohercegovačkih lidera za deblokiranje države i njenog evropskog puta. Međutim, po dobro poznatom balkanskom receptu nije propuštena još jedna prilika da se propusti prilika.
Kao najveći kočničar u poslednjih godinu dana za pokretanje BiH sa mrtve tačke nije kako se može pomisliti na prvu loptu Milorad Dodik, mada nosi deo odgovornosti, već Dragan Čović i bosanskohercegovački HDZ.
Moglo bi se reći da je BiH postala “zarobljenik” Čovićevih ambicija, ali i sukoba između predsednika Hrvatske Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića kao i tihog obračuna unutar HDZ-a u Hrvatskoj čiji su akteri umerena Plenkovićeva struja i krajnja desnica u partiji koja je na strani Čovića.
Sukob između Milanovića i Plenkovića nije samo na ideološkom već je mnogo jači na privatnom planu imajući u vidu animozitet između dvojice. Prema našim saznanjima Plenković je imao i ima velike šanse da posle sledećih izbora za Evropski parlament i posledičnog popunjavanja institucija EU dobije jedan od tzv. top poslova u EU.
Premijer Hrvatske se veoma dobro kotira u Evropskoj narodnoj partiji (EPP) i generalno u gotovo svim državama članicama EU. U slučaju da EPP prođe dobro na izborima za Evropski parlament i da HDZ u Hrvatskoj osvoji najveći broj glasova, Plenković će biti jedan od najozbiljnijih kandidata za najvažnije funkcije u EU, od vodećih mesta u Evropskom savetu do nekog od najvažnijih resora u Evropskoj komisiji.
Nijedan premijer srednje ili male članice EU nema takvo uvažavanje i pažnju od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen kao Plenković. Nije preterano reći da su Plenkovićevi saveti i mišljenje među najcenjenijim i najpoželjnijim u kabinetu Fon der Lajenove.
Rečju, pred Plenkovićem je velika karijera u evropskim institucijama. Zoran Milanović, čiji je najveći domet da bude reizabran za predsednik Republike Hrvatske, to vrlo dobro zna i čini sve da minira kredibilitet i renome Plenkovića u EU. U tom poslu nekadašnji lider Socijaldemokratske partije u Hrvatskoj ima velikog saveznika u lideru bosanskohercegovačkih Hrvata Draganu Čoviću i u radikalnom krilu HDZ-a.
Plenković se našao u sendviču između Milanovića i Čovića. Predsednik Hrvatske namerno radikalizuje svoju politiku i retoriku da bi primorao Plenkovića da skrene u desno kako ne bi izgubio podršku u partiji i u biračkom telu, a to neizbežno šteti premijerovim ambcijama za pozicije u EU i daljoj međunarodnoj karijeri pošto tako gubi renome i kredibilitet.
Čovićev bosanskohercegovački HDZ je najveći kočničar u procesu evropskih integracija bivše jugoslovenske republike. Oni blokiraju svaku inicijativu s ciljem da dobiju novi izborni zakon koji bi im garantovao pravo da biraju hrvatskog člana predsedništva BiH i predstavnike Hrvata u zastupničkom telima.
Sastanak svih političkih lidera iz BiH koji je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel sazvao u Briselu bio je deo Plenkovićevog dogovora sa Mišelom, Fon der Lajen i Makronom da se kreiraju uslovi kako za rešenje pitanja izbornog zakona tako i kandidatskog statusa za BiH.
PROČITAJTE JOŠ:
Čović je sve vreme boravka u Briselu radio na miniranju Plenkovićevog plana dogovorenog sa EU liderima. Nije se pojavio na sastanku jer je postavio nemoguće uslove. Tražio je da nema porodične fotografije, da se ništa ne potpiše gde bi stajao potpis Željka Komšića kao člana predsedništva BiH. Na kraju je rekao da neće biti ni na jednom sastanku gde je Komšić i pretendovao je da ima odvojene sastanke što naravno nije ispunjeno jer je na drugoj strani bilo 14 partijskih vođa.
Susret u Briselu je u dobroj meri organizovan da bi se pronašlo rešenje za hrvatsko pitanje u BiHm
, a onda je Čović bukvalno dezertirao proglašavajući se bolesnim. Predsednik Evropskog saveta Mišel je napravio veliki napor da se stigne do opipljivih rezultata koji bi označili prekretnicu i bio je vrlo rezigniran neuspehom što je i otvoreno rekao Plenkovića kada je hrvatski premijer pokušao u minut do dvanaest da pronađe solomonsko rešenje.
“Plenković pokušava nešto da napravi za Hrvate u BiH, balansirajući između evropskih standarda, političke realnosti u BiH i potreba da prava Hrvata budu garantovana, ali sa Čovićevim HDZ-om tu više liči na Sizifov posao nego na izvodljivo agendu”, kaže za “Novu” naš sagovornik u evropskim institucijama.
Paradoksalno, obračun hrvatskih lidera u Hrvatskoj i BiH bi mogao da se obije o glavu svima: Plenković risikra da ostane bez top imenovanja u institucijama EU što bi bila i prestižna stvar za Hrvatsku, Milanović da ne bude reizabran za predsednika republike što je njegova ambicija a vrlo je izvesno da se ostvari Čovićeva noćna mora, Željko Komšić još četiri godine u Predsedništvu BiH kao član iz reda hrvatskog naroda.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
