0
Premijer Federacije BiH iz Socijaldemokratske partije (SDP) Nermin Nikšić ocenio je danas da je Izveštaj Evropske komisije o BiH za 2023. godinu potvrdio ispravnost politike kompromisa i razgovora probosanske koalicije "Trojka", nasuprot politici populizma koja dominira na političkoj sceni BiH. S druge strane, predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić (DF) smatra da vlast u Bosni i Hercegovini nije ispunila preuzete obaveze da bi napredovala na evropskom putu.
Nikšić je naveo da je BIH poslednjih osam godina tapkala u mestu po reformama na putu ka EU.
„Kada smo u maju preuzeli vlast, znali smo da nas čeka težak posao, ali smo bili opredeljeni da radimo. Rezultat toga je deo usvojenih evropskih zakona u federalnom i državnom parlamentu i najbolji izveštaj Evropske komisije o napretku BiH dosad“, napisao je Nikšić na Fejsbuku povodom današnjeg objavljivanja Izveštaja Evropske komisije.
Po njegovim rečima, stav Evropske komisije je samo dodatni podstrek.
„Ne trebaju nam dodatni pokloni, već surova istina o tome da li smo i koliko spremni kroz pretpristupne reforme uvideti prednosti i dobrobiti od članstva“ u EU, ocenio je Nikšić.
Kazao je da su u Izveštaju „navedeni napravljeni pomaci, ali su upućene i konstruktivne kritike“, dodavši da je očekivao zamerke jer zbog opstrukcija dinamika reformskog procesa ne ide željenim tempom.
„Toga su svesni i u EU, pa se kritike prvenstveno odnose na političare iz Republike Srpske koji su jasno naznačeni kao faktor blokada“, naglasio je on.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić (DF) je izjavio da vlast u Bosni i Hercegovini nije ispunila preuzete obaveze da bi napredovala na evropskom putu.
„Mogli su iz EU direktno odbiti BiH i ništa im ne bismo mogli prigovoriti. Ovako nam ipak šalju poruku da smo u krajnjem cilju dobrodošli u EU, ali da je sada sve do nas“, rekao je Komšić o Izveštaju Evropske komisije o napretku BiH za 2023. godinu.
Po njegovim rečima, „ako se nekome ne dopada ovakva odluka, krivca ne treba tražiti u Evropskoj uniji“.
Evropska komisija je danas predlažila da se pregovori sa BiH otvore onda kada BIH ispuni uslove, odnosno kada Evropska komisija oceni da je BiH postigla neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za prijem u članstvo i da je ispunila 14 ključnih prioriteta.
