Predsednik Crne Gore Milo Ðukanović želi da osnuje zasebnu Crnogorsku pravoslavnu crkvu i svoju zemlju udalji iz “orbite” Srbije i Rusije, a kao deo plana, zakonom sada vlada može da preuzme crkvena imanja, uključujući i manastir Ostrog, čemu se vernici jasno protive, opisuje “Blumberg” aktuelnu situaciju u Crnoj Gori.
Ðukanović je, kako dodaje agencija, izazvao ogorčenje svojim planom odvajanja od Srpske pravoslavne crkve i ruskih veza.
“Blumberg”, kao primer, navodi manastir Ostrog, jedan od najvećih na Balkanu, koji pripada SPC, a nalazi se u Crnoj Gori.
Vernici su, kako se ističe, jasno stavili do znanja kome su odani.
„Blumberg“ podseća da širom Crne Gore, koja ima oko 620.000 stanovnika, rastu ljuti protesti, koji predstavljaju prkos čoveku koji je uspeo da se transformiše od pratioca Slobodana Miloševića u lidera sa najdužim stažom u Evropi.
Crna Gora, navodi se u tekstu, okrenula se zapadu, pridružila NATO-u 2017. i napreduje na putu ka članstvu EU, ali i okreće leđa srpskoj crkvi, što je nekima korak koji ide predaleko.
“Nikada u istoriji ateista i komunista nije stvorio crkvu“, citira „Blumberg“ sveštenika iz Ostroga Jovana Radovića.
Borba oko moći i međusobna sumnja dugo su obeležile odnos crkve i države tokom evropske istorije. U svetu krvi i tla balkanske politike, crkva je značka nacije, uz jezik i granice. Za razliku od katolika i nadmoći pape, pravoslavne crkve imaju svoje vlastite patrijarhe, podseća “Blumberg”.
Ukazuje se i da je Ðukanović, koji sam za sebe kaže da nije vernik, vodio Crnu Goru kao premijer, predsednik ili lider stranke već tri decenije, da je iznedrio iz Komunističke partije Jugoslavije da bi zemlju vodio u demokatiju i nezavisnost.
Na tom putu odustao je od stare valute dinara i jednostrano prihvatio nemačku marku, a zatim evro, i sada gleda koji bi dragulj mogao da kruni njegovu glavu kao oca nacije.
Podstaknut je razdvajanjem Ukrajinske pravoslavne crkve od Moskovske patrijaršije, dodaje “Blumberg”, podsećajući da je 2018.ukrajinski premijer govorio o “crkvi bez Putina”.
Ukrajinski raskol odborio je vaseljenski patrijarh Vartolomej i time formalizovao de fakto postojeću podelu, a sada Ðukanović treba samo da uveri sveštenike da mu se pridruže u osnivanju nove organizacije.
Crnogorska pravoslavna crkva osnovana je 1993. i slabo je privlačna za vernike.
Vlada, u kojoj dominira Ðukanovićeva partija, progurala je u parlamentu Zakon o veroispoesti, koji zahteva od verskih zajednica da dokažu valsništvo nad zemljom i mestima u kojima vrše bogosluženja za period od pre 1918. ili u suprotnom prelazi u državno vlasništvo.
Iako je zakon predviđen za sve verske zajednice, gotovo tri četvrtine Crnogoraca su pravoslavni hrišćani i datum koji je u zakonu je kritičan, jer se radi o godini kada su Crna Gora i Srbija postale deo Jugoslavije, kada su crkve i mesta za bogosluženja ponovo ujedinjeni pod SPC, naglašava “Blumberg”.
„Sada je vreme za emancipaciju Crne Gore“, rekao je Ðukanović u januaru, pozivajući na dalji razvoj crnogorskog društva, uključujući i obnovu autokefalne pravoslavne crkve.
To bi, kako smatra, pomoglo u odbrani od srpskog nacionalizma i napora beogradske crkve da podriva suverenitet Crne Gore.
“Blumberg” ukazuje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da Crna Gora može da čini šta želi, nakon mirnog otcepljenja pre 14 godina, ali tražeći samo zaštitu nasleđa i prava Srba.
Sugerisao je da je takav potez preduzet zbog sumnje zapadnih sila da Ruska pravoslavna crkva ima uticaj na SPC, navodi agencija.
Čini se da su vernici skeptični prema motivima i oni kažu da su duboke istorijske vaze, zajednička vera, jezik, među balkanskim susedima.
Desetine hiljada ljudi dva puta nedeljno izlazi na ulice zahtevajući da se zakon ukine, navodi “Blumberg”.
“Crkvena imovina je sveta i nijedna vlada ne bi trebalo da pokuša da je oduzme”, kaže glavni podgorički sveštenik Predrag Šćepanović, ukazujući da vlasti žele da oslabe crkvu uzimanjem onoga što je bilo njeno 800 godina.
Crnogorski premijer, Duško Marković, pružio je garancije da se crkve i manastiri neće koristiti u druge svrhe, čak i ako država postane nominalni vlasnik, ali sveštenstvo kaže da je u to ne veruje i želi da vrati crkvenu imovinu oduzetu za vreme komunizma.
Politički, obim reakcije je iznenadio vladu, tvrde za “Blumberg” neimenovane zapadne diplomate, koje dodaju da je vlada morala suzbiti uticaj Rusije koja ima bliske veze sa srpskim sveštenstvom.
S tim u vezi “Blumberg” podseća i na 14 osoba osuđenih zbog pripreme državnog udara 2016, što se vezuje za Rusiju.
Srpska crkva je umešana u napore da podriva Crnu Goru, jer „ne priznaje Crnu Goru kao suverenu drzavu“, rekao je Miloš Nikolić, poslanik i najviši funkcioner Ðukanovićevog DPS-a.
„Našu nezavisnost vidi kao nešto privremeno i da će, pre ili kasnije, Srbija i Crna Gora ponovo biti zajedno“, dodao je on.
Za Goricu Ivanović, 57-godišnju penzionerku iz Podgorice, crkva je snažnija od njenog nekada omiljenog političara. Uznemirena je što je Ðukanović krenuo u nacionalizaciju crkvene imovine.
„Nema smisla i boli me srce“, rekla je Ivanović koja je učestvovala u protestnom maršu.