0
Sve veći broj bolnica u Evropi bori se sa desetinama hiljada pacijenata zaraženih koronavirusom, a kriza je pokazala iznenađujući paradoks - evropske zemlje, koje imaju najbolje zdravstvene sisteme i bolnice, nisu u stanju da se nose sa pandemijom koronavirusa.
Epidemiolozi tvrde da je razlog za to organizacija zdravstvenog sistema u kojem centralno mesto zauzimaju bolnice, nedostatak epidemiološkog iskustva i neselektivno smeštanje pacijenata u bolnice, piše danas AP.
Prošle nedelje zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije ukazali su na nedostatke evropskog pristupa pandemiji i istakli da je trebalo agresivnije reagovati dva meseca ranije i da je trebalo sprovesti obimnija testiranja i bolje mere nadgledanja.
Mnogi eksperti tvrde da je pristup evropskih zemalja borbi protiv korona virusa u početku bio opušten i da mu je nedostajala primena osnova epidemiologije kao što je pračenje kontakata, odnosno pračenje osoba sa kojima su zaraženi imali kontakt kako bi se nadgledalo širenje virusa.
Pročitaj i:
Osim toga, zdravstveni radnici u Evropi imaju malo iskustva sa racionalizacijom u pružanju zdravstvene nege jer su evropske bolnice generalno jako dobro opremljene i to se sada pokazalo kao problem. Borba protiv epidemija se ne vodi u bolnicama, one se bave samo saniranjem posledica epidemije, ističu eksperti.
U zdravstvenim sistemima evropskih zemalja centralno mesto zauzuma pacijent i pružanje zdravstvene nege pacijentu, ali epidemije zahtevaju promenu ove perspektive i stavljanje fokusa na zajednicu.
Takav model uglavnom postoji u Africi i nekim delovima Azije, gde su bolnice rezervisane za pacijente u najtežem stanju, dok se ostali pacijenti izoluju ili leče u drugim objektima, nalik terenskim bolnicama koje se sada prave širom Evrope.
Čak ni jaka mreža lekara opšte prakse u Evropi nije dovoljna za borbu protiv pandemije korona virusa.
U ovakvim uslovima efikasno je angažovanje ogromnog broja zdravstvenih radnika koji imaju manje iskustva od lekara ali koji su fokusirani na primenu mera za kontrolu epidemije.
Ovakvu radnu snagu uglavnom imaju zemlje u razvoju u kojima su uobičajene masovne zdravstvene intervencije poput vakcinacije.
Neki eksperti tvrde da su su evropske zemlje pogrešile u proračunu svojih sposobnosti da se nose sa epidemijom i da je mnoge iznenadila cinjenica koliko se ovaj novi virus brzo širi.
