Evropa na korak od potpunog energetskog šoka: EK građanima savetuje da rade od kuće i manje putuju

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen poručio je da se Evropa suočava sa „veoma ozbiljnom situacijom“ bez jasnog kraja.

„Čak i ako bi mir nastupio sutra, nećemo se u dogledno vreme vratiti na staro“, rekao je Jorgensen nakon vanrednog sastanka ministara energetike EU, piše Politiko.

On je naglasio da je ključno smanjiti potrošnju goriva, posebno dizela i avionskog kerozina, i preporučio mere poput rada od kuće gde god je moguće, smanjenja brzine na autoputevima, veće upotrebe javnog prevoza i deljenja automobila.

Istovremeno, dugoročno rešenje vidi u ubrzanom razvoju obnovljivih izvora energije kako bi Evropa postala energetski nezavisna.

Kriza koja preti da parališe Evropu

Upozorenja iz Brisela dolaze u trenutku kada analitičari procenjuju da bi Evropa mogla da se suoči sa energetskim šokom razmera sličnih pandemiji kovida ili početku rata u Ukrajini.

Rat u Iranu doveo je do ozbiljnog poremećaja u snabdevanju energijom, posebno nakon zatvaranja Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte i gasa. Posledice su već vidljive – cene energenata porasle su i do 70 odsto.

Iako je EU ranije računala na alternativne dobavljače poput SAD, Norveške i Alžira, pokazuje se da to nije dovoljno. Azijske zemlje agresivno kupuju dostupne količine energenata, dok trgovci preusmeravaju isporuke ka istoku zbog veće zarade.

Analitičari upozoravaju da Evropa praktično nema dovoljno rezervi i da bi ozbiljne nestašice mogle da se osete već za nekoliko nedelja.

Udar na transport, industriju i svakodnevni život

Kriza najteže pogađa goriva poput dizela i avionskog kerozina, od kojih veliki deo dolazi iz Zaliva. Zbog toga su posebno ugroženi transport i avio-industrija.

Cene avionskog goriva u Evropi su se više nego udvostručile, što već dovodi do poskupljenja karata i mogućeg smanjenja broja letova. Pojedine avio-kompanije razmatraju prizemljenje dela flote.

Istovremeno, rast cena energije preliva se na industriju, posebno hemijsku, čeličnu i poljoprivrednu proizvodnju. Poskupljuju plastika, đubriva i osnovne sirovine, što dodatno podiže cene hrane i drugih proizvoda.

Pretnja od inflacije i ekonomskog usporavanja

Rastući troškovi već podstiču novi talas inflacije, dok ekonomisti upozoravaju na moguć scenario stagflacije, kombinacije slabog privrednog rasta i visokih cena.

Evropska komisija procenjuje da bi rast mogao da padne na oko 1 odsto, dok bi inflacija mogla da primora Evropsku centralnu banku na podizanje kamatnih stopa, što bi dodatno opteretilo privredu i građane.

Vremena je sve manje

Iako su evropski ministri energetike održali hitan sastanak, konkretne mere još nisu usvojene, ali se očekuje da će Evropska komisija uskoro predstaviti paket na nivou EU.

Stručnjaci upozoravaju da Evropa nema mesece, već svega nekoliko nedelja da se pripremi za najgori scenario.

„Kriza neće biti kratka. Čak i da rat odmah prestane, posledice će trajati jer je energetska infrastruktura u regionu već ozbiljno oštećena“, upozorio je Jorgensen.