Evropa menja kurs prema Izraelu: Trgovinski sporazumi blokirani, Nemačka zaustavila izvoz oružja

Evropska unija i sve veći broj njenih članica pokazuju znake promene politike prema Izraelu nakon što je humanitarna kriza u Pojasu Gaze dostigla razmere katastrofe. Nakon meseci u kojima su dominirale izjave o pravu Izraela na samoodbranu, Evropa sada sve otvorenije govori o sankcijama, suspenziji trgovinskih ugovora i zamrzavanju bilateralne pomoći.

Od početka rata u Gazi u oktobru 2023. godine, ubijeno je više od 65.000 ljudi, među kojima je najviše žena i dece. Infrastruktura u ovoj enklavi uništena je do takvih razmera da je praktično pretvorena u prah i pepeo, a stanovništvo Gaze nema pristup pijaćoj vodi, hrani ni lekovima. Izrael od 2. marta blokira dostavu humanitarne pomoći, a koliko je situacija na terenu dramatična pokazuju i podaci Ministarstva zdravlja Gaze - do 10. septembra 2025. prijavljeno je da su 404 osobe umrle od gladi, uključujući 141 dete.

„Humanitarna pomoć koja ulazi kroz Kerem Šalom i Rafah daleko je ispod potreba za više od dva miliona ljudi“, preneo je BBC, dodajući da kamioni sa hranom često danima čekaju na granici ili bivaju vraćeni.

Pre nekoliko dana nezavisna međunarodna istražna komisija UN utvrdila je da Izrael sprovodi genocid u Gazi, pozivajući se na desetine hiljada civilnih žrtava i masovno razaranje, te je apelovala na države članice da kazne odgovorne za to.

Evropa pod pritiskom

Evropski stavovi o Izraelu sada počinju da menjaju svoj pravac. Evropska komisija predložila je suspenziju slobodne trgovine sa Izraelom, vredne gotovo šest milijardi evra godišnje. Plan uključuje ukidanje carinskih olakšica za izraelsku robu. Takođe, Komisija traži ciljane sankcije, odnosno zabranu putovanja i zamrzavanje imovine, za dvojicu ministara iz redova izraelske ekstremne desnice - Itamara Ben-Gvira i Bezalela Smotriča.

Rojters navodi da se razmatra i obustava bilateralne pomoći Izraelu, dok bi sredstva namenjena humanitarnim organizacijama u Palestini ostala netaknuta. Evropski parlament već je usvojio rezoluciju kojom osuđuje humanitarnu katastrofu i traži reviziju Sporazuma o asocijaciji sa Izraelom.

Nekoliko evropskih zemlja povuklo je konkretne poteze. Velika Britanija obustavila je pregovore o novom trgovinskom sporazumu, dok je Nemačka zaustavila izvoz oružja koje bi moglo biti upotrebljeno u Gazi, što predstavlja dramatičan zaokret u njenoj politici. U Španiji i Irskoj vlade otvoreno pozivaju na jače sankcije, dok su u Italiji i Holandiji sve glasniji zahtevi opozicije da se pridruže priznavanju palestinske države.

Nekoliko EU zemalja najavilo je da će priznati palestinsku državu ovog meseca - Francuska i Malta će to učiniti tokom Generalne skupštine UN, dok je Velika Britanija signalizirala spremnost, ali pod određenim uslovima.

„Priznanje Palestine je neophodan korak ka trajnom miru“, poručio je predsednik Francuske Emanuel Makron.

Izraelski odgovor na ove najave je vrlo jasan - premijer Benjamin Netanjahu odbacuje ideju priznavanja Palestine u sadašnjim okolnostima ističući da „neće biti Palestine ukoliko ona predstavlja pretnju po bezbednost Izraela“ i ako je pod kontrolom politike koju Izrael smatra neprijateljskom.

Između morala i politike

Evropa se sada nalazi na prekretnici. Sa jedne strane je moralna i humanitarna obaveza da zaštiti civile u Gazi, a sa druge, političke i bezbednosne veze sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama koje su najvažniji saveznik Izraela. Raste pritisak javnosti i na domaćem terenu - masovni protesti širom evropskih gradova zahtevaju prekid trgovinskih odnosa i jasne sankcije Izraelu.

Ipak, jedinstven stav Unije prema Izraelu nije izvestan. Zemlje poput Mađarske, Austrije i Češke imaju rezerve prema oštrim merama, naglašavajući sigurnosna prava Izraela. One blokiraju najradikalnije poteze, dok druge članice insistiraju da se Evropa više ne može oglušivati o kršenje međunarodnog prava.

„Sankcije ne smeju da ugroze strateška partnerstva“, izjavio je austrijski kancelar, dok je mađarski premijer Viktor Orban ocenio da su predlozi iz Brisela „preuranjeni i politički motivisani“