EU samit treći dan: Dobra volja i različiti stavovi

Razgovara se o paketu vrednom 1.824 milijarde evra koji obuhvata višegodišnji zajednički budžet (1.074 milijardi evra) i fond za oporavavak (750 milijardi evra).Tokom prethodna dva dana maratonskih razgovora, lideri EU nisu uspeli da se dogovore oko nekoliko ključnih stvari, među kojima su odnos bespovratne pomoći i zajmova na koje zemlje članice mogu da računaju iz fonda za oporavak, kao ni o upravljanju tim fondom.Grupa tzv. ”štedljivijih zemlja” (Holandija, Austrija, Danska, Švedska i Finska) se zalažu za što manje grantova, ali i strožije uslove raspodele sredstava iz fonda.Holandski premijer Mark Rute insitira na tome da raspodela sredstava iz fonda za oporavak podrazumeva jednoglasnu odluku zemalja članica, odnosno mogućnost veta.Istovremeno, ”štedljive zemlje” zahtevaju da sredstva za bespovratnu pomoć koju će zemlje EU dobiti na osnovu zajedničkog zaduživanja EU na svetskim tržištima kapitala ne pređe sumu od 375 milijardi evra.Zemlje juga Evrope, Italija i Španija, koje su i najviše pogođene krizom kovid-19 zahtevaju više finansijske pomoći Unije i pozivaju se na manjak solidarnosti.Predlog predsednika Evropskog saveta koji je na stolu je 450 milijardi evra grantova i 300 milijardi za zajmove.Lideri EU 27 nisu saglasni ni oko ideje da se poštovanje vladavine prava uvrsti pod ulove za pristup EU fondovima.Ovom predlogu Evropske komisije, na kome najviše insitira Holandija, najviše se protive Mađarska i Poljska protiv kojih je Brisel već pokrenuo prekršajne procedure upravo zbog problema za vladavinom prava u zemlji."Ne znam koji je lični razlog holandskog premijera da mrzi mene ili Mađarsku, ali on napada tako oštro i jasno daje do znanja da zato što Mađarska prema njegovom mišljenju ne poštuje vladavinu zakona mora biti kažnjena finansijski. To je njegovo mišljenje, što nije prihvatljivo, jer ne postoji odluka o stanju vladavine zakona u Mađarskoj”, poručio je mađarksi premijer Viktor Orban.Ono što se vidi kao pozitivna tačka u gotovo haotičnij dikusiji gde svaka zemlja ”vuče na svoju stranu”, jeste zajednička pozicija dve najjače EU ekonomije, Nemačke i Francuske, koje su, prema rečima predsednika Emanuela Makrona, ujedinjene u nastojanju da se postigne ”dogovor bez presedana” koji bi pomogao EU da se oporavi od posledica pandemije COVID19, što se vidi kao najveća kriza od nastanka EU.Prilikom dolaska na treći dan samita, lideri su izrazili oprezan optimizam oko mogućnosti da se danas dođe do sporazuma.Francuski predsednik Emanuel Makron, grčki premijer Kirijakos Micotakis, bugarski premijer Bojko Borisov, pa i mađarski premijer Viktor Orban smatraju da je danas moguće prebroditi neslaganja i doći do napretka pa možda i kompromisa.Kancelarka Angela Merkel manje je optimistična oko mogućnosti postizanja dogovora na trećem danu samita, uz ocenu da ”postoji dobra volja, ali i da je mnogo različitih pozicija”.Očekuje se da će predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, nakon bilateralnih sastanaka i konsultacija koje su u toku u zgradi ”Evropa” u Briselu, na zajedničkom sastanku liderima EU 27 predstaviti novi "kompromisni predlog” u pokušaju da se odblokira finasiranje i oporavak EU.Kao posebno upozorenja o hitnosti dolaska do dogovora koji bi zemljama članicama na raspolaganje stavio neophodnu finansisjku pomoć, lideri EU ukazuju i na početak drugog talasa pandemije COVID19 koji je primetan širom Evrope.