Cena lojalnosti Kremlju: Zapad gubi strpljenje, Vučićev režim pred kaznama iz Londona i Brisela

Britanska poslanica Ema Luel, članica Laburističke partije i predstavnica izborne jedinice Saut Šilds zatražila je od britanske vlade da hitno razmotri promenu odnosa prema Srbiji, uključujući i uvođenje sankcija. U pismu koje je poslala ministru spoljnih poslova Dejvidu Lamiju, Luel oštro kritikuje prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića vojnoj paradi u Moskvi 9. maja 2025. godine.

Luel tvrdi da je Srbija, pod Vučićevim vođstvom, ojačala veze sa Rusijom uprkos brutalnoj agresiji na Ukrajinu i zločinima koji datiraju još od 2014. godine. U pismu, koje je potpisalo još 25 britanskih parlamentaraca, ona optužuje Vučića i za destabilizaciju Balkana, ističući posebno Kosovo i Bosnu i Hercegovinu, gde, kako navodi, Rusija pokušava da stvori nove krize kako bi odvukla pažnju međunarodne javnosti od rata u Ukrajini.

Luel tvrdi da Vučić nema interes da prekine veze sa Rusijom, kao i da aktivno promoviše ideologiju „Velike Srbije.“

„Događaji 9. maja pokazuju jednom zauvek da Vučićeva vlada nije zainteresovana da prekine veze sa Rusijom, dok aktivno promoviše ultranacionalističku, ekspanzionističku ideologiju Velike Srbije, koja dovodi u opasnost da Balkan ponovo zapadne u krvavi sukob.“

Potom je pozvala britansku vladu da „promeni kurs“, da uvede sankcije za Vučića, vladu i „saradnike“ i dodala da bi trebalo da koristi potrebne diplomatske mere kako bi podstakla saveznike da učine isto.

„Ako sada ne pošaljemo snažnu poruku Vladi Srbije, rizikujemo da ojačamo odlučnost Vučićevog režima i da ne sprečimo pogoršanje krhke bezbednosne situacije na Balkanu“.

Na kraju pisma, izrazila je podršku studentima u blokadi, koji već mesecima protestuju zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

„Stojimo uz studente koji protestuju i narod Srbije koji se zalažu za bolju budućnost svoje zemlje, oslobođenu autoritarizma i korupcije“, zaključila je Luel.

Kako se uvode sankcije u Britaniji?

Ujedinjeno Kraljevstvo ima sopstveni mehanizam za uvođenje sankcija, zasnovan na Zakonu o sankcijama i sprečavanju pranja novca iz 2018. godine. Na osnovu tog zakona, Ministarstvo spoljnih poslova može da predloži sankcije protiv pojedinaca i entiteta koji se smatraju odgovornima za kršenje ljudskih prava, destabilizaciju međunarodne bezbednosti i slično.

U svetlu nedavnih dešavanja i zahteva britanskih poslanika za uvođenje sankcija protiv Srbije, moguće mere koje bi Britanija mogla da razmotri uključuju: Zamrzavanje sredstava i imovine predsednika Srbije i njegovih bliskih saradnika u Velikoj Britaniji; Uvođenje zabrane ulaska u Britaniju za određene zvaničnike i poslovne ljude povezane sa vladom Srbije; Uvođenje ograničenja ili zabrana na izvoz i uvoz određenih proizvoda između UK i Srbije, posebno onih koji se mogu koristiti u vojne ili represivne svrhe; Smanjenje nivoa diplomatskih odnosa, uključujući povlačenje ambasadora ili ograničavanje diplomatskih kontakata. Važno je napomenuti da bi uvođenje ovakvih sankcija zahtevalo detaljnu analizu i procenu potencijalnih posledica po bilateralne odnose i regionalnu stabilnost.

Sankcije od EU

Vučić je boravio u Moskvi gde je imao i sastanke sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, uprkos pozivima iz EU da to ne čini. Srbija se već godinama nalazi u spoljnopolitičkom procepu između težnji ka članstvu u Evropskoj uniji i održavanja bliskih odnosa sa Rusijom. Ključna tačka razdora jeste odbijanje Beograda da uvede sankcije Moskvi, iako su svi kandidati za članstvo u EU pozvani da se usklade sa spoljnom politikom Unije.

Najnoviji, 17. paket sankcija koje je EU uvela Rusiji, dodatno komplikuje situaciju. Pored brojnih ruskih kompanija i tankera, sankcije su prvi put obuhvatile i firme iz zemalja poput Srbije koje se sumnjiče da pomažu Rusiji da zaobiđe postojeće mere, naročito u oblasti izvoza proizvoda dvostruke namene (civilne i vojne). Najnoviji paket sankcija, 17. po redu od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, naročito se fokusira na takozvanu „flotu u senci“ – mrežu starih, neosiguranih tankera koje Rusija koristi kako bi zaobišla sankcije na izvoz nafte. Ove brodove karakterišu manipulacije transponderima (isključivanje uređaja za praćenje), lažni podaci o lokaciji i transferi nafte sa broda na brod kako bi se prikrilo poreklo robe.

Do sada je EU već sankcionisala 153 takva tankera, zabranivši im pristup lukama i uslugama EU. Novi paket dodaje još 189 plovila, čime se ukupan broj sankcionisanih tankera iz ruske „flote u senci“ penje na preko 350, piše Fajnenšel tajms. Pored sankcija za tankere, na crnu listu su stavljeni i 75 pojedinaca i kompanija koje su povezane sa ruskom vojnom industrijom. Među njima su i firme iz trećih zemalja za koje se sumnja da pomažu Rusiji u zaobilaženju sankcija, isporukom tzv. „dual-use“ robe – proizvoda koji mogu imati civilnu i vojnu upotrebu.

Sedamnaesti paket sankcija cilja na više od 20 novih kompanija za koje se smatra da pomažu Rusiji da izbegne sankcije, saopštili su zvaničnici.

Oko desetak tih firmi nalazi se u trećim zemljama, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Tursku, Srbiju, Vijetnam i Uzbekistan. Ovo bi bio prvi put da je neka vijetnamska kompanija sankcionisana od strane Brisela zbog pomaganja Kremlju.

Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, oštro je kritikovana od strane Brisela i brojnih država članica zbog odbijanja da se uskladi sa evropskim sankcijama protiv Rusije.

Amerika i NIS

Jedna od najosetljivijih tačaka za Srbiju jeste energetski sektor. Naftna industrija Srbije (NIS) već se suočavala sa pretnjom sankcijama i to od SAD zbog većinski ruskog vlasništva. Iako su do sada uvedene tri odgode uvođenja sankcija NIS-u, najnovija ističe 27. juna. Tada će se odlučivati da li Srbija može i dalje „kupovati vreme“ ili će se suočiti sa konkretnim ekonomskim posledicama.

Uvođenje sankcija NIS-u moglo bi ozbiljno da pogodi energetsku stabilnost Srbije, ali i njen budžet, s obzirom na prihod koji država ostvaruje kroz ovaj sektor.

U međuvremenu, odnos snage među ruskim vlasnicima je promenjen.

Naime, kompanija Gasprom, koji nije pod sankcijama, otkupila je pet odsto akcija NIS od Gasprom Njefta. Tako je Gasprom Njeft pao na 45 odsto akcija NIS, Gasprom ima nešto više od 11 odsto, oko 30 odsto je u vlasništvu država Srbija, a ostalo su mali akcionari.