EU dala više za kupovinu nafte i gasa iz Rusije nego za pomoć Ukrajini

Po proceni Centra za istraživanje energetike i čist vazduh (Crea) EU je zokom treće godine tog rata od Rusije kupila naftu i gas za 21,9 milijardi evra, uprkos naporima evropskih država da smanje zavisnost od ruskog goriva čijom prodajom Moskva finansira rat u Ukrajini.

Istovremeno, EU je prošle godine poslala 18,7 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini, po Iinstituta za ekonomiju sveta iz nemačkog grada Kila (Kiel Institute).

"Kupovina ruskog fosilnog goriva je, sasvim jasno, slična slanju finansijske pomoći Kremlju i omogućavanju njegove invazije. To je praksa koja mora odmah da prestane da bi se obezbedila ne samo budućnost Ukrajine, nego i energetska bezbednost Evrope", izjavio je analitičar i jedan od autora izveštaja Vaibhav Raghunandan, prenosi britanski Gardijan.

Istraživači su prikupili podatke o trgovini da bi procenili vrednost ruskog goriva prodatog širom sveta tokom treće godine rata. Podaci za februar 2025. još nisu dostupni, ali je procena urađena na osnovu uvoza iz januara.

U izveštaju se navodi da je ukupna globalna zarada Rusije od izvoza fosilnih goriva u trećoj godini rata bila 242 milijarde evra, a da je od početka invazije u februaru 2022. dostigla 847 milijardi evra.

Rusija do polovine svojih poreskih prihoda dobija iz sektora nafte i gasa, dok pokušava da zaobiđe sankcije prevozom goriva starim i nedovoljno osiguranim tankerima, takozvanom "flotom u senci". Ti brodovi Rusiji donose oko jedne trećine prihoda od izvoza fosilnog goriva, navodi Crea.

Mere protiv "fantomskih tankera" su deo 16. paketa sankcija koje je EU danas uvela Rusiji.

Po proceni istraživača Crea, prihodi Rusije od nafte i gasa bi mogli da opadnu za 20 odsto jačanjem postojećih sankcija i zatvaranjem rupa, kao što su u preradi koje omogućavaju da države EU kupuju proizvide od ruske nafte prerađene u nekoj drugoj zemlji. Oni predlažu i ograničavanje protoka gasa kroz gasovod "Turski tok".

U izveštaju se takođe poziva i na smanjenje uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije.

Ekonomista u Institutu u Kilu Kristof Trebeš rekao je da je upadljiva razlika između pomoći koji su donatori prikupili za rat u Ukrajini i u nekim ranijim ratovima, navodeći da evropski donatori troše na to u proseku manje od 0,1 odsto BDP-a godišnje.

"Mnoge zemlje su bile velikodušnije u prošlim sukobima. Nemačka je, na primer, prikupila mnogo brže i više pomoći za oslobođenje Kuvajta 1990/91, nego za Ukrajinu u uporedivom vremenskom periodu", rekao je on.