Podeljena Evropa pred brutalnom realnošću Bliskog istoka: "18 paketa sankcija protiv Rusije, a protiv Izraela nijedan"

Izveštaj EU: Ozbiljne sumnje u poštovanje međunarodnog prava

Izveštaj Službe za spoljne poslove EU, distribuiran državama članicama prošle nedelje, ukazuje na „jasne indikacije“ da Izrael nije poštovao međunarodne obaveze koje proističu iz Sporazuma o pridruživanju s EU. Dokument, koji je procurio u javnost preko nemačkog Dojče velea, oslanja se na izveštaje relevantnih međunarodnih organizacija i beleži potencijalna kršenja prava — uključujući neselektivne napade na civilne ciljeve, blokade pristupa hrani i lekovima, kao i napade na zdravstvene ustanove u Gazi.

Podaci lokalnih vlasti u Gazi govore da je tokom više od 18 meseci izraelskih udara ubijeno preko 55.000 Palestinaca. Izrael negira optužbe za genocid, ističući da je u ratu protiv Hamasa, koji je oktobra 2023. pokrenuo smrtonosni napad na izraelsku teritoriju.

Unija podeljena

Jedan od najglasnijih kritičara unutar Unije je španski premijer Pedro Sančez, koji je otvoreno optužio EU za dvostruke standarde. „Imali smo 18 paketa sankcija protiv Rusije, a nismo u stanju ni da razmotrimo suspenziju sporazuma sa Izraelom“, rekao je Sančez dolazeći na samit EU u Briselu.

On i irski premijer Majkl Martin predvode mali, ali odlučan blok zemalja koje se zalažu za suspenziju Sporazuma o pridruživanju s Izraelom — dokumenta koji reguliše trgovinsku, političku i naučnu saradnju vrednu više od 50 milijardi dolara godišnje. No za potpunu suspenziju potrebna je jednoglasna saglasnost svih 27 članica, što je, kako se pokazuje, politički neostvarivo.

Nemačka, Austrija, Mađarska i Bugarska i dalje su snažni saveznici Izraela. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da suspenzija „ne dolazi u obzir sa ovom Saveznom vladom“. Berlin je dodatno naglasio da neće obustaviti prodaju oružja Izraelu, uprkos pozivima iz Španije i Belgije na uvođenje embarga.

Konkretnih mera nema

Iako je dokument o mogućem kršenju ljudskih prava formalno dostavljen članicama, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas jasno je stavila do znanja da se neće preduzimati neposredne mere. „Cilj nije kazna, već popravljanje humanitarne situacije“, rekla je Kalas, uz opasku da bi Unija mogla da se vrati ovoj temi u julu — ali bez garancija.

Lideri EU su u zajedničkoj izjavi sa samita 26. juna tek konstatovali „tešku humanitarnu situaciju u Gazi, neprihvatljiv broj civilnih žrtava i nivo gladi“ — ali bez direktnog pomena izraelske odgovornosti. Tako je još jednom izostala politička odlučnost da se deluje, čak i na nivou delimične suspenzije trgovinskih ili naučnih odredbi sporazuma.

Vojna mašinerija Izraela nastavlja ofanzive

Dok se političke poruke iz Brisela kreću između upozorenja i diplomatskih floskula, izraelske oružane snage nastavljaju intenzivne vojne operacije — i to ne samo u Gazi. Tokom vikenda, Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su izvele precizan udar u južnom Libanu i tom prilikom eliminisale Abasa el-Hasana Vahbija, visokorangiranog pripadnika Hezbolaha.

Prema IDF-u, Vahbi je bio ključna figura u obaveštajnom aparatu elitne Radvan jedinice i učestvovao je u prebacivanju oružja i obnovi Hezbolahove infrastrukture. „Njegovo delovanje predstavljalo je direktno kršenje izraelsko-libanskog sporazuma o prekidu vatre“, saopštio je IDF, nagoveštavajući nastavak ofanzivnih akcija.

Ovaj udar dolazi dan nakon što je Izrael potvrdio eliminaciju Hakama Muhameda Isa Al-Ise, jednog od osnivača Hamasa, u odvojenoj vojnoj operaciji. Ove dve likvidacije ukazuju na intenziviranje tajnih i specijalnih operacija Izraela u cilju neutralisanja viših kadrova neprijateljskih organizacija.

Geopolitičke tenzije sa Iranom utiču na stav EU

Ono što je u maju izgledalo kao nagoveštaj promene u evropskoj politici prema Izraelu — uključujući zajedničku osudu iz Pariza, Londona i Otave zbog blokade pomoći za Gazu — sada se čini kao prošlost. Nakon eskalacije tenzija između Izraela i Irana, mnoge članice EU vratile su se na pozicije bezrezervne podrške izraelskoj bezbednosti.

Analitičari tvrde da su i zemlje koje su do skoro bile otvorenije za kritiku Izraela — poput Nemačke ili Italije — ponovo postale rezervisane. „Politička realnost, bezbednosni interesi i savezništva prevagnuli su nad humanitarnim imperativima“, ocenjuje Lisa Musiol iz organizacije Crisis Group.

Unutrašnje podele u EU i nedostatak političke volje

Politička podeljenost unutar EU po pitanju izraelsko-palestinskog sukoba postaje sve očiglednija, a to podstiče osećaj nemoći evropskih institucija da oblikuju samostalan i efektivan spoljnopolitički odgovor. Iako se mnoge članice javno pozivaju na univerzalne vrednosti i poštovanje međunarodnog prava, njihovi postupci ukazuju na primat geopolitičkih interesa nad etičkim principima.

Uprkos tome što je Evropski parlament više puta ukazivao na potrebu za konkretnim sankcijama u slučaju sistematskih kršenja ljudskih prava, Savet EU — gde sede šefovi država i vlada — ostaje paralisan zbog potrebe za jednoglasnošću. Analitičari napominju da se evropska spoljnopolitička strategija sve češće svodi na simbolične gestove i neobavezujuće deklaracije, što narušava kredibilitet Unije kao globalnog aktera.

Zategnuti odnosi sa Zapadom i pretnja regionalne eskalacije

U međuvremenu, izraelske akcije u Libanu dodatno povećavaju rizik od širenja sukoba na ceo region. Hezbolah, koji ima snažnu podršku Irana, do sada je izbegavao otvoreni rat sa Izraelom, ali sve češći izraelski napadi na vojne komandante te organizacije mogli bi da izazovu lančanu reakciju.

Zajedno s tenzijama između Izraela i Irana, koje su već rezultirale raketnim i dronskim napadima, širenje sukoba moglo bi destabilizovati širi Bliski istok. EU je do sada slala oprečne signale — s jedne strane apeluje na uzdržanost, a s druge nastavlja da učestvuje u naoružavanju strane u sukobu.