0
Istanbulski trg Taksim je redizajniran. Ruše se istorijski objekti koji simbolizuju stvaranje Ataturkove republike. Ali, zato je otvorena nova džamija. Vodi li Erdogan rat na polju kulture i arhitekture?
PROČITAJTE JOŠ:
Ogromno gradilište na zapadnoj strani istanbulskog trga Taksim nemoguće je bilo prevideti. Iza kranova i skela, konture novog zdanja su u poslednje četiri godine bile sve vidljivije.
Ovog petka džamiju Taksim svečano je otvorio predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Džamija je zapravo trebalo da se otvori sredinom maja, odmah nakon ramazanskog posta. Ali zbog strogih mera protiv korone, svečno otvaranje je odgođeno.
Rušenje kulturnog centra Ataturk
Džamija je samo jedna etapa u sveobuhvatnom redizajniranju trga Taksim. To je predsednik Erdogan obećao svojim pristalicama nakon pobede na parlamentarnim izborima 2011. Na Trgu Taksim će se graditi nove zgrade – a stare nestati. Erdogan bi da se u svom sopstvenom stilu arhitektonski ovekoveči.
Tako je znameniti kulturni centar Ataturk srušen u februaru 2018. kako bi mogla biti sagrađena nova opera.
U susednom parku Gezi je bio planiran i treći građevinski projekat: tamo bi trebalo da bude obnovljena kasarna iz osmanlijskog doba. Kontroverzni projekat izgradnje pokrenuo je proteste u parku Gezi 2013. koji su suzbijeni policijskim nasiljem. Izgradnja kasarne je od tada obustavljena.
Za turskog novinara Kemala Čana Taksim džamija je izraz politike koja se služi simbolima.
„Ideja koja iza toga stoji je manifestacija nacionalističkih i konzervativnih simbola u obliku monumenata“, kaže stručnjak za urbanizam. Istovremeno, Erdogan hoće da potisne simbole sekularne Republike Turske. Većinu glavnih građevinskih projekata iz perioda Erdogana karakterizuje „ideološka simbolika“ u kojoj prevladavaju religiozni, osmanlijski i seldžučki motivi.
Otvaranje džamija kao simbola moći
Taksim džamija je jedan od niza spektakularnih projekata gradnje džamija u novije vreme. Džamija Džamlika svečano je otvorena u maju 2019. Ova danas najveća džamija u Turskoj podignuta je visoko na brdima u azijskom delu Istanbula. U julu 2020. Aja Sofija je od muzeja pretvorena u džamiju – oba projekta izazvala su kontroverzne rasprave u turskoj javnosti.
Novinar Čan u ovim projektima vidi džamije kao simbole moći koji bi trebalo da izvrše uticaj na mišljenje stanovništva. Ali to još nije uspelo. Država je u ozbiljnoj političkoj krizi: „Trenutno se dovodi u pitanje moć vlade. Podrška, koju ona ima, jenjava i pojavljuju se sve konkretniji problemi.“
Istanbulska komora arhitekata: džamija nepotrebna
Midžela Japidži, članica Istanbulske komore arhitekata (TMMOB), takođe naglašava važnost simbolike koju ima Taksim džamija. Projekt gradnje džamije u urbanom području mora uzeti u obzir potrebe grada: „Zbog toga smo se usprotivili projektu – od početka smo imali pritužbe na veličinu, funkcionalnost i lokaciju.“
Ona skeptično gleda na redizajn istorijskog trga Taksim. „Tamo se za vreme Osmanlijskog carstva nalazio takozvani Maksem – mesto, odakle je voda distribuirana po celom gradu.“ Pored toga, trg je „zaštićeno područje“ zbog brojnih „republikanskih“ zgrada. Na primer, na trgu Taksim nalazi se „Spomenik Republike“, kojim se obeležava osnivanje Turske Republike 1923. godine.
Trg Taksim: ideološko bojište?
Kritičari iznose optužbe da Erdogan, naglašavanjem osmanlijske prošlosti, hoće da potisne tradiciju Republike u drugi plan. Trg Taksim sa svojom simbolikom i kulturom sećanja, koja se odnosi na Atatürkovo stvaranje Republike i koja simbolizuje modernizaciju Turske, uvek je bio trn u oku reakcionarnim snagama.
Trg Taksim je postao „bojno polje“ i zato što je tamo jedna crkva, katedrala Svetog Duha.
Turski predsednik poznat je po svojoj sklonosti gigantskim građevinskim projektima. Novi aerodrom, najveću džamiju u Turskoj ili tunel ispod Bosfora – sagrađeni su u vrlo kratkom vremenskom roku. Erdogan bi da napravi i novi moreuz, paralelno sa Bosforom.
Njegovi građevinski projekti često podsećaju na osmansko nasleđe Turske. Treći most na Bosforu završen je u avgustu 2016. I ovaj projekat je realizovan uprkos masovnim protivljenjima opozicije i ekologa. Posebno je kritikovano to što je most dobio ime po osmanlijskom sultanu i kalifu Selimu I, koji je bio odgovoran za masakre nad Alevitima u 16. veku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
