EP objavio veliki izveštaj o protestima u Srbiji pred raspravu o talasu nasilja i upotrebi sile nad demonstrantima

U raspravi će učestvovati i predstavnici Evropske komisije i Saveta.

Protesti, koji traju već nekoliko meseci, pokrenuti su nakon incidenta u novembru prošle godine, kada se srušio krov obnovljene železničke stanice u Novom Sadu, usmrtivši 16 osoba.

Demonstranti, navodeći korupciju kao uzrok nesreće, zahtevaju prevremene izbore kako bi smenili predsednika Aleksandra Vučića i njegovu vladajuću stranku. Takođe tvrde da vlada pribegava nasilju nad političkim protivnicima i guši medijske slobode – navode koje vlada negira.

Do avgusta protesti su uglavnom bili mirni, ali su potom izbile nasilne konfrontacije, pri čemu su desetine policajaca i civila povređeni, a stotine osoba uhapšeno.

Najavljena je i panel diskusija u Evropskom parlamentu o demokratiji u Srbiji u organizaciji poslanika Evropskog parlamenta iz redova Socijalista i demokrata (S&D), Obnovimo Evropu (Renew Europe) i Zelenih.

Među govornicima biće poslanici Evropskog parlamenta Katlin van Brent (S&D), Helmut Brandšteter (RE) Vladimir Prebilič (Zeleni) kao i predstavnici sestrinskih opozicionih partija iz Srbije, Stranke slobode i pravde (SSP), Zeleno-levog fronta (ZLF) i Pokreta slobodnih građana (PSG).

Uoči rasprave je 3. septembra na sajtu Evropskog parlamenta objavljen poduži dokument pripremljen za poslanike i osoblje Evropskog parlamenta i namenjen im je kao pozadinski materijal koji treba da im pomogne u njihovom parlamentarnom radu. Dokument prenosimo ovde.

Kolaps stanice u Novom Sadu – okidač za nove proteste

Dana 1. novembra 2024. urušio se betonski krov na železničkoj stanici u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji, pri čemu je 14 ljudi poginulo na licu mesta, a više njih je povređeno (dvoje je kasnije podleglo povredama, šesnaesta žrtva bila je student od 19 godina). Samo dva dana pre kolapsa, u izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2024. (u Poglavlju 5 o „javnim nabavkama“) upozoreno je da „Srbija ima tendenciju da zaobilazi svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti putem međuvladinih sporazuma i posebnih zakona“.

Posmatrači ističu da je rekonstrukcija stanice u Novom Sadu bila deo „kapitalnog državnog projekta“ – izgradnje brze pruge Beograd–Budimpešta – i da je sprovedena na osnovu bilateralnog sporazuma Srbije i Kine, a ne Zakona o javnim nabavkama.

Javnost je izrazila ogorčenje, ukazujući na nekvalitetnu gradnju i sumnje u korupciju, što je primoralo ministra građevinarstva Gorana Vesića da podnese ostavku.

Protesti su počeli studentskim blokadama obrazovnih institucija, 22. novembra na Fakultetu dramskih umetnosti. Svakog dana u 11:52 – u vreme kada se srušio krov – demonstranti su zaustavljali saobraćaj na 16 minuta ćutanja u znak sećanja na 16 stradalih. Ove dostojanstvene akcije „Srbijo, stani“ motivisale su građane da se masovno priključe. Do početka 2025. protesti protiv korupcije proširili su se na više od 400 gradova i opština u Srbiji, postavši najveći građanski ustanak u decenijama.

Eskalacija i rana reakcija vlasti

Za razliku od ranijih protesta u Srbiji, studentski pokret iz 2024–2025. oborio je rekorde u odzivu, uz izlazak mladih i prvih generacija demonstranata (Generacija Z) na ulice. Okupljanja u Novom Sadu privukla su i do 100.000 ljudi, a Beograd je beležio skupove sličnih razmera. Zahtevi demonstranata fokusirali su se na pravdu i vladavinu prava: tražili su potpunu transparentnost u vezi sa projektom stanice (objavljivanje svih građevinskih dokumenata) i procesuiranje odgovornih za korupciju koja je dovela do nesreće. Takođe su tražili odgovornost počinilaca, povezanih sa SNS-om, za napade na studente demonstrante.

Pod pritiskom, 28. januara 2025. premijer Miloš Vučević podneo je ostavku, zajedno sa gradonačelnikom Novog Sada. To je predstavljalo veliki ustupak vlasti, ali su protesti nastavljeni jer je ključni zahtev ostao raspisivanje vanrednih izbora. Dana 29. januara, grupa srpskih intelektualaca u otvorenom pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen pozvala je EU da „nedvosmisleno podrži slobodnu, demokratsku Srbiju“, umesto da jača Vučićev režim.

Ponovno izbijanje nasilja u junu–julu 2025.

Atmosfera se promenila sredinom 2025: posle devet meseci mirnih protesta, tenzije su kulminirale 28. juna, kada je na beogradskom Trgu Slavija održan masovni protest sa oko 140.000 učesnika, na Vidovdan.

Svedoci su prijavili prebijanje studenata i novinara – 2. jula četvoro mladih demonstranata je hospitalizovano, uključujući jednog sa slomljenom ključnom kosti. Student Luka Mihajlović, pretučen i uhapšen dok je mirno stajao s podignutim rukama, postao je simbol preokreta.

Specijalna policija sukobila se sa grupama demonstranata, a desetinama građana i policajaca su nanete povrede. Navodi se da je policija koristila i dalekometni akustični uređaj protiv okupljenih u Beogradu.

Stotine demonstranata privedeno je početkom jula tokom nasilnog uklanjanja blokada puteva. Beogradski centar za ljudska prava podneo je 15 krivičnih prijava protiv policije. Dana 4. jula, komesar Saveta Evrope za ljudska prava izrazio je zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u Srbiji i prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata; Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava takođe je pozvala vlasti da pokažu uzdržanost.

Predlog kompromisa predsednika Vučića

Do kraja avgusta 2025. predsednik Vučić je nagoveštavao kompromis, ali bez potpunog popuštanja. Dana 17. avgusta nazvao je demonstrante „teroristima“ koji pokušavaju da sruše državu i opravdao „snažan odgovor“. Pod pritiskom daljih protesta i ujedinjenih zahteva za izbore, Vučić je 22. avgusta u televizijskom obraćanju ublažio ton, pozvavši studentske predstavnike na javne debate i poručivši „dijalog… bez sukoba, bez nasilja“.

Demonstranti su to brzo odbacili kao taktiku odugovlačenja, insistirajući da će učestvovati u debatama samo tokom izborne kampanje – nakon raspisivanja izbora. Kako redovni izbori nisu predviđeni do 2027, sukob suprotstavlja energizovano civilno društvo i ukorenjeno rukovodstvo.
Srpsko društvo ostaje duboko podeljeno između lojalista vlasti i zagovornika reformi.

Vučićevu bazu čine mnogi stariji i ruralni birači, privučeni njegovom nacionalističkom retorikom i obećanjima stabilnosti. Sa druge strane, protestni pokret je ujedinio ideološki raznoliku koaliciju – liberalne proevropske aktiviste, konzervativce i čak nacionalističke grupe razočarane korupcijom.

Poverenje u EU u Srbiji (37 % prema Standard Eurobarometru proleće 2025) najniže je među svim zemljama kandidatima za članstvo na Zapadnom Balkanu, dok pojedine političke elite, naročito one povezane sa Rusijom, krive Zapad i Evropu za unutrašnje i regionalne probleme, uključujući i demokratske pokrete.

Prema Institutu Loui, „Vučićevi bliski saradnici … tvrde da Zapad stoji iza protesta, sa ciljem da sruši srpskog lidera. Isti narativ dolazi iz Kremlja, čiji su zvaničnici više puta tvrdili da Zapad pokušava da organizuje ‘obojenu revoluciju’ u Beogradu.“

Stav Evropskog parlamenta

Rezolucijom Evropskog parlamenta od 8. februara 2024. o situaciji u Srbiji nakon izbora iz decembra 2023. zatražena je istraga nepravilnosti. Najnovija rezolucija, od 7. maja 2025, o izveštajima Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. podržava evropske integracije zemlje, ali poziva Srbiju da ubrza reforme u oblasti slobode medija, nezavisnosti pravosuđa i osnovnih prava u skladu sa standardima EU.

Takođe se konstatuje da je „ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije uprkos usvajanju nove strategije za 2024–2028“.

Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje EU–Srbija održao je 16. sastanak u Evropskom parlamentu u Strazburu 12–13. februara 2025. U plenarnu raspravu uključila se i Marta Kos, komesarka EU za proširenje, izrazivši zabrinutost zbog incidenata protiv demonstranata i navodeći da Evropska komisija pomno prati razvoj događaja u Srbiji, posebno studentske proteste.

Naglasila je i fundamentalnu važnost odgovornosti u demokratskim društvima. Dana 14. maja 2025. Delegacija za Srbiju pri EP učestvovala je u sastanku Pododbora za ljudska prava, razmenjujući mišljenja o stanju ljudskih prava u Srbiji u kontekstu studentskih protesta.