Ekstremna desnica u Nemačkoj povećala prednost nad vladajućim strankama

U redovnoj anketi agencije Jugav, na pitanje koju bi partijsku listu zaokružili kada bi sledeće nedelje bili izbori za savezni parlament, 28 odsto od više od 2.000 anketiranih se izjasnilo za AfD.

To je jedan odsto više nego u julu i osam procentnih poena više demohrišćana, koji su ostali na 20 odsto, objavio je Jugav.

SPD je kao i partija Levica na 12 odsto, a opozicioni Zeleni su sa 15 odsto zabeležili najbolji rezultat od januara prošle godine.

Gotovo isti rezultat pokazala je i anketa agencije za ispitivanje javnog mnjenja Insa, a ta anketa je pokazala i da je popularnost kancelara Fridiriha Merca, koji je i lider CDU, pala na minimum.

Nezadovoljstvo načinom kako on radi svoj posao u anketi je izrazilo 78 odsto ispitanih. Svega 16 odsto je reklo da je zadovoljno, prenosi portal 021.rs.

Ankete su za atimigrantsku i evroskeptičnu AfD još povoljnije kad je reč o pojedinim pokrajinama.

U Saksoniji-Anhaltu, gde se 6. septembra održavaju izbori za pokrajinski parlament, ona bi sa podrškom od više od 41 odsto mogla da osvoji i apsolutnu većinu glasova i sama formira vlast, pokazuju najnovije reprezentativne ankete.

Upravo u istočnim pokrajinama Saksoniji-Anhalt, Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu pokrajinski ogranci AfD su i zvanično proglašeni dokazanom ekstremističkom i protivustavnom organizacijom i pod pojačanom su prismotrom tajnih službi. U nekim pokrajinama na zapadu Nemačke AfD se vodi kao "slučaj pod sumnjom".

Nova obimna studija stručnjaka sa univerziteta u Sarlandu dovela je u pitanje tradicionalnu verziju da za AfD glasaju takozvani "gubitnici modernizacije", ljudi koji su zbog transformacije društva ostali društveno i ekonomski marginalizovani.

Izučavajući podatke nemačkog socio-ekonomskog saveta (SOEP) iz perioda od 2014. do 2024. godine, sociolozi su istražujući različiti aspekte podataka oko 32.000 ljudi ustanovili da zabrinutost zbog migracija objašnjava 75 odsto simpatija za AfD, i čak 90 odsto izbornog ponašanja u praksi, piše danas Frankfurter rundschau.

Faktori poput prihoda, obrazovanja ili zaposlenosti jedva doprinose tom raspoloženju. "Nije reč o onima koji su zapostavljeni", zaključak je autora studije.

Ako je neko veoma zabrinut zbog imigracije, a materijalno dobro obezbeđen, verovatnoća je više nego dvostruko veća da će birati AfD, nego oni koji su u svakom pogledu marginalizovani u društvu, ali se i ne brinu zbog migracije, prenosi dnevnik ocenu autora studije.