Edi Rama objasnio zašto je promenio odnos sa Srbijom: "Moja baba je bila mudra žena"

Albanija već dve decenije nastoji da postane članica Evropske unije, ali će na članstvo verovatno čekati do sledeće dekade, ocenjuje berlinski list u uvodu intervjua sa premijerom Edijem Ramom. On objašnjava teško istorijsko nasleđe svoje zemlje i ukazuje na brz ekonomski napredak u poslednjih nekoliko godina.

Na pitanje o severnom susedu, Crnoj Gori, koji želi da već u ovoj deceniji postane članica EU, Rama kaže: „U Podgorici su skloni izrazito optimističkom razmišljanju. Kada, relativno posmatrajući, pogledamo početne pozicije za proširenje EU, onda smo mi zemlja s najbržim napretkom“, prenosi Dojče vele.

Kao argumente navodi udvostručavanje bruto domaćeg proizvoda, rast plata u javnom sektoru i poboljšanje saobraćajne infrastrukture.

Za Ramu, Evropska unija nema alternativu. On lično ima ambiciju da Albanija bude spremna za pridruživanje godine 2030.

A o BRIKS-u kaže: „Prvo, BRIKS je vic. Drugo, istorija nas je na tvrd način naučila da postoji samo jedno mesto na koje možemo da se oslonimo. To je Evropa, Evropska unija“.

Kako je promenio odnos sa Srbijom

Sledeće novinarsko pitanje je glasilo: „Jugoistočna Evropa ima iza sebe mnogo ratova i kriza. Kakav je trenutni odnos prema susednim zemljama, posebno prema Srbiji i Kosovu?“

Rama odgovara: „Komšije su komšije, ne možeš da ih biraš. Ali uvek treba raditi na tome da se odnosi sa njima popravljaju u neguju. Moja baba je bila mudra žena, nije imala formalno obrazovanje ali je čitala sa oduševljenjem. Uvek je govorila: ’Srećne komšije, srećna kuća’. Zato sam potpuno promenio naš odnos sa Srbijom“, kaže albanski premijer.

„Bili smo potpuno razdvojeni dok nisam prvi put posetio Beograd, 68 godina posle početka poslednjeg rata, kako bih uspostavio vezu sa Srbijom. Naravno, imamo razlike, posebno u pogledu na Kosovo. Srbija još uvek poriče realnost da je Kosovo samostalna i nezavisna država. A tu nema povratka", kaže.

„Ali, ako hoćemo da omogućimo bolji život sledećoj generaciji, moramo da prihvatimo da nismo istog mišljenja o tom pitanju. To ne bi trebalo da nas sprečava da u drugim oblastima sarađujemo, jer postoji puno zajedničkih interesa. Čak i ako je Srbija, na primer, bliža Rusiji i Kini, što Albanija nikada ne bi uradila, ipak nam je potreban održiv mir.“

Zašto je sporazum sa Italijom jedinstven

Kada je reč o odnosima Albanije i Italije, Rama naglašava da je ta veza posebna i da je Italija u teškim vremenima uvek bila na strani Albanije. Osim toga, postoji i Sporazum o migraciji.

„Jadranska geografija pospešuje sporazum. Ljudi dolaze preko Sredozemlja, i ne stignu u neku zemlju Evropske unije kao što je Italija, već na našu obalu, u Albaniju. Doduše u Evropu, ali ipak ne u EU. Italija u azilantskim centrima preuzima organizaciju, preispituje zahteve za azil i odlučuje o deportacijama. Videćemo da li će to funkcionisati, ali Italijani su nas pitali i mi nismo mogli da kažemo ne“, kaže premijer Albanije.

Rama je potom govorio o važnosti teme migracija, te da je Evropi potrebno zajedničko rešenje: „Tema migracija je, prema mom mišljenju, druga po važnosti tema, posle klimatskih promena. Migracija se ne može zaustaviti, a svaki pokušaj da se to uradi bio bi politički kratkovid. Ali, migracijama mora da se upravlja pametno, a u to spada i spremnost da se otvorimo za mlade ljude koji hoće ovde da žive i rade. Jer, evropska društva su sve starija.“

Na pitanje da li je i sa Nemačkom moguć sporazum kao i sa Italijom, Rama je rekao da nije, jer je taj sporazum jedinstven i važi samo za Italiju.