0
Za svoje pristalice, Džulijan Asanž je hrabri borac za istinu, a za one koji ga kritikuju, on je osoba gladna medijske pažnje, neko ko je ugrozio živote drugih objavljivanjem osetljivih i tajnih podataka.
Oni koji su radili sa Asanžom, opisuju ga kao intenzivnog, ambicioznog, inteligentnog čoveka, izuzetno veštog u „provaljivanju“ kompjuterskih šifri i kodova.
Formirao je Vikiliks, koji objavljuje poverljiva dokumenta i fotografije, a 2006. godine i četiri godine kasnije, našao se u žiži javnosti kada je objavio snimak američkih vojnika kako iz helikoptera pucaju i ubijaju civile u Iraku. Kasnije te godine uhapšen je u Velikoj Britaniji, kada je Švedska izdala međunarodnu poternicu zbog optužbe za seksualno zlostavljanje.
Švedske vlasti žele da ga ispitaju u vezi tvrdnji da je silovao jednu i seksualno maltretirao drugu ženu u avgustu 2010., dok je bio u poseti Stokholmu gde je držao predavanje.
Asanž tvrdi da su žene pristale na seks i posle duge sudske borbe uspeo je da izdejstvuje azil u ambasadi Ekvadora u Londonu i tako izbegne izručenje.
Sedam godina kasnije, Asanža je u ambasadi uhapsila britanska policija, 11. aprila 2019. Hapšenje je usledilo kada je ekvadorski predsednik Lenin Moreno tvitovao da je njegova zemlja donela „suverenu odluku“ da Asanžu ukine status azilanta.
Osnivač Vikiliksa uvek je tvrdio da ne sme da napusti ambasadu iz straha da će ga Šveđani izručiti Sjedinjenim Državama koje žele da mu sude zbog objavljivanja poverljivih američkih dokumenata.
Londonska policija izvela ga je iz ambasade i pritvorila u jednoj od stanica. Asanž je 1. maja 2019. osuđen na 50 nedelja zatvora zbog nepoštovanja uslova kaucije. Nekoliko nedelja kasnije, švedsko tužilaštvo ponovo je otvorilo istragu u slučaju silovanja iz 2010.
Julian's team says, in relation to their move to adjourn; that a new document just came to light that they were not provided before, and that it could potentially attract its own conviction. No word yet on what this information is.#AssangeCase
— E. (@ETheFriend) September 7, 2020
Kasnije tog meseca, SAD su podigle 17 novih optužnica protiv Asanža zbog kršenja njihovog Zakona o špijunaži objavljivanjem poverljivih podataka 2010. godine.
Vikiliks je saopštio da je nova optužnica „sumanuta“ i da označava „kraj novinarstva i izveštavanja o nacionalnoj bezbednosti“. U trenutku kada se Asanž pripremao za sudsku borbu protiv izručenja SAD, švedsko tužilaštvo je saopštilo da odustaju od istrage o silovanju.
Tužilaštvo je, piše BBC, navelo da dokazi protiv Asanža nisu dovoljno jaki.
Asanž se trenutno nalazi u zatvoru Belmarš u Londonu gde je danas, pred lokalnim sudom, počelo saslušanje povodom njegovog eventualnog izručenja u SAD.
Today one of the great miscarriages of justice of this century resumed.
Jonathan Cook @Jonathan_K_Cook
For years, Journalists Cheered Assange’s Abuse. Now they’ve Paved his Path to a US Gulaghttps://t.co/n7dAsjpx6O#assangecase #JulianAssange #PressFreedom pic.twitter.com/U60LtkJzzO
— Brave New Europe (@BRAVENEWEUROPE1) September 7, 2020
Džulijan Asanž je rođen u Taunsvilu u australijskoj državi Kvinslend 1971. godine u porodici putujućih pozorišnih umetnika. Sa 18 godina je postao otac i ubrzo se našao u borbi za starateljstvo nad detetom. Razvoj interneta omogućio mu je da iskoristi svoje matematičke talente i, istovremeno, upadne u dodatne probleme.
Godine 1995. optužen je, sa prijateljem, za desetak hakerskih upada. Hakeri su, međutim, bili dovoljno vešti da pronađu detektive koji su ih pratili. Asanž je ipak na kraju uhvaćen i priznao je krivicu. Osuđen je na novčanu kaznu.
Tri godine radio je sa akademikom Sulet Drajfus koja je istraživala subverzivnu stranu interneta. Knjiga koju je napisao sa njom, „Underground“ (Podzemlje) postala je kompjuteraški bestseler. Drajfusova je Asanža opisla kao „veoma veštog istraživača“ koji je bio „veoma zainteresovan za koncepte etike, pravde i onoga šta vlade smeju i ne smeju da rade“. Usledio je kurs fizike i matematike na Univerzitetu u Melburnu gde je postao istaknuti član matematičkog društva, izmislivši komplikovanu slagalicu koja je oduševila njegove savremenike.
Vikiliks je pokrenuo 2006. sa grupom istomišljenika sa veba, otvorivši „onlajn poštansko sanduče“ za sve potencijalne uzbunjivače.
„Da bi obezbedili bezbednost naših izvora, rastegli smo sredstva, šifrovali sve i pokrenuli ljude iz telekomunikacija da pritisnu svoje vlade i donesu zakone koji bi ih štitili“, rekao je on BBC-u.
„Postali smo dobri u tome i nikada nismo izgubili slučaj niti izvor, ali ne možemo da očekujemo da će svi preduzeti ovako neverovatne napore kao što smo to mi uradili“, rekao je on.
Asanž je usvojio nomadski stil vodeći Vikiliks sa privremenih lokacija.
„Bio je u stanju da radi mnogo i dugo, bez mnogo sna ili hrane“, kaže Rafi Hačadurijan, novinar Njujorkera koji je nekoliko nedelja putovao sa njim.
Pročitajte još:
„Stvorio je atmosferu da ljudi koji su mu bliski žele da brinu o njemu. Mislim da to ima veze sa njegovom harizmom“, rekao je on.
Vikiliks i Asanž našli su se u žiži interesovanja sa objavljivanjem snimka američkog helikoptera kako puca na civile nu Iraku. Asanž je promovisao taj snimak i branio njegovo objavljivanje, kao i objavljivanje velikog broja poverljivih dokumenata američke vojske o ratovima u Iraku i Avganistanu u julu i oktobru 2010.
Njegov sajt onda je počeo da objavljuje i druga dokumenta, uključujući pet miliona poverljivij mejlova američke obaveštajne kompanije Stratfor.
On sam je, pak, počeo da se bori za svoj opstanak kada je veći broj američkih finansijskih institucija odlučilo da ukine finansiranje sajta.
Fokus medija tada se pomerio na napore švedskih vlasti da ga ispitaju u slučaju optužbi za silovanje. Asanž je tada rekao da je u pitanju politički motivisana kampanja blaćenja i okrenuo se tadašnjem predsedniku Ekvadora Rafaelu Korei za pomoć.
Njegov boravak u ambasadi obeležila su povremena saopštenja i intervjui u kojima je kritikovao britanske medije za širenje netačnih i negativnih izveštaja. U avgustu 2014. njegove pristalice su se zabrinule za njegovo zdravlje, ali je Asanž odbacio kao neistinite izveštaje da će napustiti ambasadu kako bi otišao do lekara. Asanž se potom žalio UN da ga nezakonito drže zatvorenog i da ne može da napusti ambasadu iz straha da će biti uhapšen,
U februaru 2016. UN-ov panel sudija presudio je u njegovu korist, navevši da je Asanž „proizvoljno uhapšen“ i da mu treba omogućiti slobodu kretanja, kao i nadoknadu za „nepravedno lišavanje slobode“. Asanž je tu odluku pozdravio kao „značajnu pobedu“ i „pravno obavezujuću“ odluku zbog čega su njegovi advokati zatražili od švedskih vlasti da odustanu od zahteva za izručenjem.
Presuda nije bila pravno obavezujuća za Veliku Britaniju i Forin ofis je uzvratio rekavši da odluka UN ništa nije promenila u slučaju Asanža.
Švedska tužiteljka Ingrit Isgren otputovala je 2016. u London kako bi u ambasadi Ekvadora ispitala Asanža vezano za optužbe o seksualnom zlostavljanju. Tužilaštvo je tada odustalo od istrage jer nisu stigli da ga ispitaju i podignu optužnicu.
Budući da je istraga obustavljena, evropski nalog za hapšenjem Asanža prestao je da važi, ali je londonska policija saopštila da je i dalje na snazi optužnica zbog nepojavljivanja pred sudom u junu 2012. Ovaj prestup se kažnjava ili novčanom ili zatvorskom kaznom do godinu dana u pritvoru. Na osnovu naloga po ovoj optužnici je Asanž uhapšen 2019. Pozivajući se na nalog koji je izdao vestminsterski sud u junu 2012., londonska policija je uhapsila Asanža i privela ga. Policija je tvrdila i da ih je ekvadorski ambasador pozvao da uđu u ambasadu.
9/. “Julian Assange forced us in the West to look in the mirror…What we are witnessing is not judicial process, it is judicial revenge.”
Journalist @johnpilger outside the Old Bailey, where #Assange’s extradition hearing resumed today. #FreeAssange #DontExtraditeAssange pic.twitter.com/I9dfmsGNWu
— Stefan Simanowitz (@StefSimanowitz) September 7, 2020
Stav Ekvadora prema Asanžu promenio se nakon što je Koreu zamenio Lenjin Moreno.
Morena i njegovu administraciju mnogo je nervirao Asanž i njegovo odbijanje da poštuje pravila boravka u ambasadi. Moreno je, u video poruci posle hapšenja Asanža, rekao da je osnivač Vikiliksa konstantno kršio međunarodne konvencije i svakodnevne protokole i mešao se u unutrašnja pitanja drugih zemalja kada je Vikiliks u januaru 2019. objavio dokumenta iz Vatikana.
Predsednik Ekvadora rekao je i da je zatražio od Velike Britanije garancije da Asanž neće biti izručen zemlji koja bi ga mučila i osudila na smrtnu kaznu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
