DW: Putin tera po svom

Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da postoji rizik po život i zdravlje Alekseja Navaljnog osuđenog na kaznu zatvora. Zbog toga je zatražio da Kremlj odmah pusti na slobodu ovog ruskog opozicionog političara.Moskva je odmah reagovala. Zahtev Evropskog suda za ljudska prava "očito ne može biti ispunjen", saopštilo je Ministarstvo pravde i optužilo sud u Strazburu da se "grubo meša u rad pravosuđa jedne suverene države".Šef ruske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PACE), Petar Tolstoj, rekao je da se Rusija pridržava svog Ustava i da ne pomišlja da udovolji zahtevu Evropskog suda. U skladu sa promenom Ustava u leto 2020. nacionalni zakon u Rusiji ima prednost nad međunarodnim pravom i međunarodnim sudovima.Zbog čega je Navaljni u zatvoru?Navaljni lečen je u bolnici u Nemačkoj nakon što je otrovan novičokom prošlog avgusta, za šta je okrivio Kremlj. Uhapšen je u januaru, odmah po povratku u Rusiju.Početkom februara ruski sud preinačio je njegovu uslovnu kaznu u kaznu zatvora zbog navodnog prekršaja: nije se na vrijeme javio nadležnom sudu. Tako je Navaljni osuđen na dve godine i osam meseci zatvora.Reč je o slučaju Iv Rošer (Yves Rocher): Navaljni i njegov brat Oleg optuženi su da su prevarili rusku podružnicu te francuske kozmetičke grupe. Međutim, još 2017. Evropski sud za ljudska prava je zaključio da je postupak bio nepravedan a presuda proizvoljna. Nakon hašpenja u januaru, Navaljni se obratio Evropskom sudu, tvrdeći da postoji opasnost za njegov život dok je u pritvoru. Nakon toga Evropski sud je tražio puštanje Navaljnija kao hitnu meru, donesenu po kratkom postupku.

Međunarodno pravo i obaveze imaju prednost nad nacionalnimKonstantin Džeciro (Kanstantsin Dzehtsiarou), stručnjak za ljudska prava i profesor na Univerzitetu u Liverpulu, kritikuje argumente ruske strane."U skladu s Bečkom konvencijom o ugovornom pravu, država ne može koristiti svoje zakone kao osnovu za nepridržavanje međunarodnih obaveza. Stoga je u ovom slučaju pozivanje na ruske zakone u najmanju ruku problematično", naglašava ovaj stručnjak za DW. Kako ističe, u ruskom zakonu postoji mnogo načina za sprovođenje hitnih mera. To traži "samo političku volju".Razlog za postupak izuzeća protiv Rusije?Evropski sud za ljudska prava nije komentarisao odbijanje ruske strane da udovolji njegovom zahtevu.

Ali jedna diplomata koji želi da ostane anoniman, bivši predstavnik jedne članice Saveta Evrope, rekao je za DW da je Komitet ministara, u kojem su zastupljeni šefovi diplomatija država članica, odgovoran za sprovđenje odluka Evropskog suda."Svaka tri meseca Komitet ministara održava poseban sastanak kako bi ispitao sprovođenje presuda ovog suda od strane država članica. Ako jedna država sistematski odbija da poštuje i sprovodi presude, to može biti razlog za pokretanje postupka za njeno isključenje iz Saveta Evrope", istakao je ovaj diplomata.Profesor Konstanin Džeciro naglašava da Komitet ministara Saveta Evrope i Evropski sud za ljudska prava vrlo ozbiljno shvataju kada države članice odbijaju da sprovedu njihove mere i odluke. Stoga se mogu očekivati ​​vrlo negativne reakcije ovih institucija na postupak Rusije.

Što se tiče formalnih posledica, on kaže da će Sud u Strazburu u najmanju ruku zaključiti da Rusija krši član 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, ako Navaljni podnese još jednu žalbu. U njoj se navodi da su države dužne da ne ometaju efikasnu primenu prava i izvršavanje zakona u odnosu na podnesenu žalbu. Nesprovođenje sudske mere moglo bi se stoga smatrati kršenjem člana 34.Konstanin Džeciro ne isključuje mogućnost da se neće ostati samo na izražavanju "zabrinutosti zbog slučaja Navaljni" već da će doći do izricanja strožih sankcija ruskim vlastima. "Poslednji korak mogao bi biti izbacivanje Rusije iz Saveta Evrope. To se formalno može učiniti zbog sistematskog kršenja ljudskih prava", rekao je Džeciro.Politički pritisak bez većih posledicaIsabela Risini, doktorantkinja na Univerzitetu Rur u Bohumu i stručnjakinja za međudržavne procese, skeptična je po pitanju ozbiljnih posledica po Rusiju.

"Ako Navaljni ne bude pušten, neće se dogoditi ništa posebno", veruje ona. Evropski sud za ljudska prava nema mogućnosti da prisili Rusiju da se povinuje odlukama suda. "Politički pritisak će se povećati, ali šanse za puštanje Navaljnija na slobodu su vrlo male," pribojava se Risini.Anonimni diplomata takođe smatra da je "vrlo teško" postići raspravu u Komitetu ministara o isključenju neke zemlje iz Saveta Evrope. "Obično se zemlja, koja ne sprovodi određene sudske odluke, krije iza činjenice da se pridržava drugih odluka i ako bude isključena, onda svi njeni građani gube mogućnost da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava", ističe ovaj diplomata.Prema njegovom mišljenju, šanse da Rusija bude isključena iz Saveta Evrope "su ravne nuli, iako za to već postoje formalni razlozi".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram