0
Dok u finansijskoj krizi Nemačka izborila za žestoke mere štednje u celoj Evropi, danas se njena Vlada zalaže za pomoć partnerskim zemljama u EU, koje je korona teško pogodila. Otkud sad odjednom tolika velikodušnost?
Pre samo deset godina ste u grčkim novinama mogli da vidite karikature Angele Merkel u nacističkoj uniformi. Na vrhuncu finansijske krize Nemci su važili za goniče, koji su prezadužene zemlje južne Evrope podučavali nemilosrdnoj budžetskoj disciplini. S druge strane za štedljive severnjake, Nemačka je bila spasonosno sidro stabilnosti, koje će sačuvati Evropu od beskonačnog zaduživanja.
Danas, istoj onoj nemačkoj kancelarki, koju su tada gledali kao štedljivu Švabicu, danas fondovi za obnovu nakon korone ne mogu biti dovoljno veliki. Paket pomoći mora da bude „masivan“, rekla je u utorak nemačka kancelarka u razgovoru sa italijanskim premijerom Đuzepeom Kontijem. Italija bi od ove pomoći mogla najviše da profitira. Ministar finansija, Olaf Šolc (SPD) želi da Evropa, s obzirom na ekonomske posledice, pošalje „jake signale“, takođe i u pogledu finansijskih tržišta.
U petak i subotu, na prvom Samitu EU od marta, na kojem se šefovi država i valda sastaju lično, biće reči o fondu teškom 750 milijardi evra. Evropska komisija je predložila da od te sume 500 milijardi evra budu date na ime bespovratne pomoći državama koje je korona posebno pogodila, a ostatak kao krediti. 500 milijardi evra kao poklon je ideja koju su u maju plasirali Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron.
Odakle dolazi ova promena mišljenja?! „Zbog neobične prirode ove krize, biramo i neobičan put.“ Tako je nemačka kancelarka objasnila ovu novu velikodušnost. Političar CDU, Andreas Jung kazao je za DW: „Korona pogađa sve zemlje u Evropi, a neke posebno jako. U takvoj jednoj vanrednoj situaciji potrebna je pomoć partnera. A to je i u našem sopstvenom interesu: jaka Nemačka i jaka Evropa pripadaju jedna drugoj.“
Baš za CDU Angele Merkel, partiju koja je orijentisana na stabilnost, ovo je bio krupan zalogaj. Čak se i šef Poslaničkog kluba Unije CDU/CSU, Ralf Brinkhaus složio kada je u maju Merkel predstavila nemačko-francuski predlog. „Sve to je već skok za našu frakciju.“
Ali, čak ni šef nemačkih liberala (FDP), Kristijan Lindner u osnovi nije protiv fonda. Njegova partija je tokom finansijske krize bila koaliciona partnerka CDU i još više se nego CDU zalagala za zaustavljanje zaduživanja i trošenja novca.
Jedina partija koja kritikuje je Alternativa za Nemačku (AfD). Šefica Poslaničkog kluba te partije, Alis Vajdel na to gleda kao na pucanje brane. To će biti „ogroman balast“ za nemačke poreske obveznike, smatra Vajdel, a o evropskoj solidarnosti ni da čuje. „Mi u ovoj situaciji nemamo milijarde na poklon, jer moramo sami sebi da pomognemo“, kazala je ona u Bundestagu.
Osim AfD, ne čuje se više kritičkih glasova. Premijer Bavarske, Markus Zeder (CSU), kojeg bi polovina Nemaca rado videla kao kandidata Unije za kancelara, već je stao iza ovih planova. On je rekao da zemlje unutar Unije ne bi trebalo posmatrati kao dužnike i poverioce, već više kao partnere.
I Norbert Valter-Borjans, jedan od dvoje predsedavajućih SPD, izjavio je prošlog meseca da od kompletnog nemačkog predsedavanja u narednih pola godine očekuje da se krene u novom pravcu. „Mi nemamo više ulogu kao pre 13 godina, kada smo u krizi bili vaspitači Evrope, sada bismo morali da se poštujemo kao partneri.“ A tu spada i snažan finansijski angažman Nemačke, rekao je.
Mnoge je iznenadilo da su ovi nemački „vaspitači“ sada spremni da izdvoje 500 milijardi evra zemljama pogođenim korona-krizom. Merkel na tom insistira uprkos „štedljivoj četvorci“ – Holandiji, Austriji, Švedskoj i Danskoj, jer bi krediti još više povećali zaduženost, kao na primer zaduženost Italije i udavili njenu ekonomiju.
Holadnski premijer, Mark Rute više ne razume nemački svet. On i drugi premijeri „štedljive četvorke“ strahuju od rasipanja. Andreas Jung iz CDU kaže: „Bez podsticaja se ne može. Jer, ionako prezaduženim zemljama ponuda kredita je isto kao da ste im dali kamenje umesto hleba.“
Možda je nekima u CDU takva reputacija Nemačke postala neobična. Šef Poslaničkog kluba Brinkhaus je u jednom intervjuu dan uoči samita zahtevao da se donirana sredstva povežu sa reformama u tim zemljama.
To bi možda moglo da na Samitu malo umiri pomenutu „štedljivu četvorku“ i dovede do kompromisa. Pojedini političari su već pominjali i oblasti koje bi se mogle unaprediti, poput zaštite čovekove sredine i klime i digitalizacija. Moguće je takođe da se suma od 500 milijardi umanji ili da se napravi neka drugačija mešavina kredita i donacija.
Ali, to neće promeniti novu veliku velikodušnost Angele Merkel. Ona je početkom meseca, kada je Nemačka preuzela predsedavanje Uniji, pred Evropskim parlamentom izjavila: „Koja druga poruka je prikladnija od ove da je ova Evropa sposobna za velike stvari, ako se držimo zajedno“. Andreas Jung je na pitanje, šta je je u igri, odgovorio isto tako kratko: „Evropa. Ideja, vrednosti, privreda.“
