0
Američki predsednik Donald Tramp završio je višednevnu turneju po Aziji, tokom koje je posetio Japan, Južnu Koreju i Južnu Koreju, pre nego što se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Busanu. Turneja, koja je pratila globalnu neizvesnost izazvanu carinskim ratom SAD i Kine, postavila je temelje za niz trgovinskih i strateških dogovora, ali je istovremeno naglasila krhku ravnotežu u kojoj se sada nalazi jugoistočna Azija.
U Tokiju je Tramp sa premijerkom Sanae Takaiči potpisao sporazum o kritičnim mineralima, koji ima za cilj smanjenje zavisnosti od kineske dominacije u visokotehnološkim sektorima. Sporazum predviđa ulaganja u eksploataciju i preradu retkih zemnih minerala, proširenje kapaciteta brodogradnje, kao i saradnju u oblastima veštačke inteligencije, 6G tehnologije i kvantnog računarstva.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako kratkoročni ekonomski efekti mogu biti ograničeni – Kina i dalje kontroliše oko 90% globalnog tržišta retkih minerala – ovaj sporazum je simbol strateškog preusmeravanja američke i japanske ekonomije. Japan je, pored toga, zadržao povoljniju carinsku stopu od 15% na automobile i druge proizvode, što ga stavlja u konkurentsku prednost u odnosu na ostale izvoznike u regionu.
U Južnoj Koreji, posle višemesečnog zastoja, Tramp i predsednik Li Dže Mjung finalizovali su trgovinski okvir vredan 350 milijardi dolara. Dogovor uključuje 150 milijardi direktnih američkih investicija u brodogradnju i dodatnih 200 milijardi kroz fleksibilni fond, koji omogućava kredite i garancije. Auto-tarife su smanjene sa 25% na 15%, čime su kompanije Hyundai i Kia stavljene na ravnopravan položaj sa japanskim proizvođačima.
Dogovor predviđa i izgradnju nuklearne podmornice, ulaganja u američku energetsku infrastrukturu i povećanje korejskog uvoza američkog LNG-a. Ovaj sporazum pokazuje da je moguće postići kompromis, gde obe strane dobijaju određene koristi, ali i zadržavaju fleksibilnost za prilagođavanje budućim ekonomskim i strateškim promenama.
Sastanak Trampa i Si Đinpinga u Busanu bio je ključni trenutak turneje. Rezultat je jednogodišnje primirje – smanjene su ukupne američke carine na kinesku robu sa 57% na 47%, dok su tarife vezane za fentanil prepolovljene sa 20% na 10%. Kina je pristala da nastavi sa kupovinom američke soje i odloži kontrolu izvoza retkih minerala, dok su obe strane obustavile širenje posebnih lučkih naknada.
Ipak, ovaj dogovor je privremen i podložan godišnjoj reviziji. Ključna pitanja, poput statusa Tajvana i TikTokove zabrane u SAD, nisu bila deo pregovora. Analitičari ističu da se radi o „taktičkom predahu“ koji daje obe ekonomije vreme za prilagođavanje, ali ne rešava dubinske sukobe.
Region jugoistočne Azije, koji je tokom prethodnog trgovinskog rata profitirao od kineskog „China Plus One“ modela, sada se suočava sa pritiskom na dva fronta. Pre nekoliko godina, američke tarife na kinesku robu primorale su proizvođače da traže alternative u zemljama poput Vijetnama, Tajlanda, Kambodže i Laosa, što je povećalo investicije i tehnološki transfer u region.
Međutim, nova runda američkih carina – sa stopama od 36% do čak 49% na određene proizvode – ponovo je stavila ove zemlje u nezavidan položaj. Dok su neke tarife smanjene kroz bilateralne pregovore, Mjanmar i Laos i dalje trpe visoke namete, a dodatne tarife ciljaju tzv. „transshipment“ robu – proizvode koji se preusmeravaju kroz region kako bi se zaobišle američke carine na kinesku robu.
U isto vreme, kineski izvoz u jugoistočnu Aziju raste: u prva tri kvartala 2025. dostigao je gotovo 488 milijardi dolara, što je porast od 14,7% u odnosu na prethodnu godinu. Dok deo ovih proizvoda ide dalje ka američkom tržištu, rastući broj kineskih proizvoda ostaje za lokalnu potrošnju, što stvara pritisak na domaće proizvođače i izaziva zabrinutost zbog potencijalnog „dumpinga“.
Analitičari ističu da zemlje ASEAN-a pokušavaju da balansiraju između SAD i Kine, vodeći bilateralne pregovore sa Vašingtonom i prihvatajući kineski izvoz, ali da je ova strategija dugoročno rizična. Region se suočava sa realnošću da izbor između supersila često nije moguć i da ekonomije bivaju „izabrane“ za strane interese.
Trampova turneja je dala pozitivan signal za tržišta. Smanjenje tenzija sa Kinom i sporazumi sa Japanom i Južnom Korejom doprineli su optimizmu u globalnim berzanskim indeksima. Međutim, američka Federalna rezerva ostaje oprezna: iako je smanjila kamatne stope, naglasila je da dalja smanjenja nisu sigurna, posebno uz neizvesnost inflacije i smanjenog rasta zaposlenosti.
U tom kontekstu, trgovinski dogovori daju kratkoročni predah, ali ne i trajno rešenje. Jugoistočna Azija, ključna tačka „China Plus One“ strategije, i dalje balansira između dve supersile, dok globalna ekonomija pokušava da se prilagodi novom, složenom okruženju trgovinskih tenzija.
Trampova azijska turneja je pokazala da je moguće postići diplomatske i trgovinske dogovore čak i u vreme velike geopolitičke napetosti. Sporazumi sa Japanom, Južnom Korejom i privremeno sa Kinom nagoveštavaju početak kraja carinskog rata, ali su i opomena da se sukobi velikih ekonomskih sila i dalje vode.
