4
Emitovanje spota koji promoviše projekat Rio Tinta u dolini Jadra u Zapadnoj Srbiji na RTS-u naišao je na osudu javnosti. Iako javni servis ostaje slep na štetu koju bi ovaj projekat naneo Srbiji, svetski mediji, poput Gardijana, govore o ovom problemu. Ovaj britanski mediji naveo je da meštani doline Jadra strahuju od ekološke katastrofe i podsetio na druga dva projekta Rio Tinta u svetu koja su do nje i dovela.
Pročitajte još:
U Gardijanovom tekstu o Jadru pominje se i rudnik Marando u Zapadnoj Australiji i rudnik bakra i zlata u Novoj Gvineji kao primeri projkata koji se mogu nazvati „problematičnom prošlošću“ Rio Tinta. U pitanju su rudnik Marando u Zapadnoj Australiji i rudnik bakra i zlata u Novoj Gvineji..
Šta se desilo u Australiji?
U ovoj državi ruda prošle godine Rio Tinto dobio je ministarsku saglasnost da uništi ili ošteti 46.000 godina staru pećinu u klisuri Jukan koja je jedna od najstarijih pećina i postoji još od ledenog doba, pisao je Gardijan.
Ovo odobrenje kompanija je dobila na osnovu zastarelog zakona o aboridžinskom nasleđu Australije, koji su sačinjeni 1972. godine, tačnije u trenutku bujanja kapitalizma kao nove ideologije i favorizovali su interese onih koji su iskopavali rude.
"…a director of #Wintawari #Guruma #Aboriginal Corporation, which represents the Eastern Guruma people in the #Marandoo agreement, said Rio had also lost its social licence & should face a judicial #inquiry." @RioTinto #Indigenous #Australia https://t.co/vdWTfkMncG
— Lipwèté (@Lipwetemom) August 27, 2021
Međutim, godinu dana kasnije, otkriveno je da je mesto dvostruko starije nego što se ranije mislilo i da je bogato artefaktima, uključujući sakralne predmete. Među njima je i nekoliko primeraka ljudske kose stare 4.000 godina.
Zbog toga je postojala želja da se obustavi projekat Rio Tinta i nastave arheološka istraživanja, ali zastareli Zakon o aboridžinskom nasleđu ne dozvoljava da se ponovo pregovara o saglasnosti na osnovu novih informacija.
Iz tog razloga su neke organizacije podnele zahtev za reviziju i promenu postojećih zakona, ali čini se da Rio Tinto ne želi da pristane na to. Naime, kompanija je rekla kako u velikoj meri podržava predloženu reformu, ali da nalozi o saglasnosti izdati u skladu sa sadašnjim sistemom treba da se prenesu i da prava na žalbu treba da budu fiksna, a ne široka ili podložna proširenjima, kako ne bi to „produžuje procese odobrenja ili žalbe u kritičnoj tački projekta“.
Jasno je da Rio Tinto ne mari ni za istoriju, ni za baštinu zemalja u kojima posluje, i da iznad svega stavlja profit, što je potvrdio i slučaj u Novoj Gvineji.
'#EasternGuruma traditional owners of Rio Tinto’s.. #Marandoo mine,say they are “left with nothing” after finding out the company approved the destruction of artefacts salvaged from their important and sacred sites in the 1990s..'#RioTintoVandals#auspolhttps://t.co/Hs9FRFZhG5
— Margaret Hollingdale (@MargaretHollin1) June 25, 2021
Građanski rat u Novoj Gvineji
Rudnik u Pangunu u Novoj Gvineji bio je indirektan povod za građanski rat koji se odirao na ostrvu pre nešto više od dve decenije.
Godine 1989. usled rastućeg besa zajednice zbog štete po životnu sredinu i neravnopravne podele dobiti rudnika, zemljoposednici su prisilili rudnik na zatvaranje, manirajući dalekovode i saboritajući operacije Rio Tinta. Vlada Papue Nove Gvineje poslala je vojsku na sopstvene građane u pokušaju da ponovo pokrenu proces proizvodnje u rudniku u stranom vlasništvu, što je izazvalo deceniju dug građanski rat u kojem je stradalo čak 20.000 ljudi.
Dogovor o mirovnom sporazumu je postignut 2001. godine, međutim rat je ostavio duuboke podele, što je rezultiralo proglašenjem nezavisnosti pokrajine u kojoj se rudnik nalazi 2019. godine.
Rio Tinto se nikada nije vratio u Pangunu, tvrdeći da njihovi zaposleni nisu bezbedni, a 2016. godine lišeni su rudnika.
Rio Tinto: Mining giant accused of poisoning rivers in Papua New Guinea. More than 150 people living in Bougainville have filed a complaint with the Australian authorities. https://t.co/GFdr7n7OGq cc @BourneNatural #science #environment #RioTinto #mining #PapuaNewGuinea #auspol
— OriginalBadYogaKittyⓋ #BlackLivesMatter (@minamaya13) September 30, 2020
Ali, tu se priča ne završava. Prošlog septembra, 156 stanovnika lokalnih zajednica koji žive nizvodno od rudnika podnelo je žalbu zbog više od milijardu tona rudničkog otpada bačeno u reku koja ih snabdeva pijaćom vodom.
Kako su naveli u tužbi, Rio Tinto je u vreme kada su upravljali rudnikom pre 32 godine bacio rudnički otpad u deltu reke Kaverong-Jaba, što i danas ima katastrofalan uticaj na životnu sredinu i izlaže riziku njihove živote i sredstva za život.
Više od tri decenije kasnije Rio Tinto obećao je se da će platiti nezavisnu procenu štete koju je prouzrokovao njegov rudnik. Ipak, kompanija se nije obavezala i da će finansirati čišćenje rudnika.
Poslanica na ostrvu Bugenvil Teonila Metbob, čiji je otac ubijen u građanskom ratu, rekla je da je potrebna hitna istraga ekoloških problema uzrokovanih rudnikom kako bi čišćenje moglo da počne.
„Ovo je početak. Ovo je važan dan za zajednice u Bugenvilu. Naši ljudi već dugi niz godina žive sa katastrofalnim uticajima Pangune i situacija se pogoršava. Rudnik i dalje truje naše reke bakrom“, rekla je komentarišući najavljenu procenu štete.
Dodala je da se „deca razboljevanju od zagađenja“ i da su zajednice nizvodno od rudnika „poplavljene rudarskim otpadom“.
BONUS VIDEO: Rio Tinto iseljava dolinu Jadra
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
