Dva dana koja su poljuljala Trampovu moć: Mislio je da je nepobediv, a onda je dobio šamar od naroda

Prvih devet meseci njegovog drugog mandata delovalo je gotovo neustrašivo. Tramp je nadmudrio pravne i političke kontrole koje bi trebalo da ograniče predsedničku moć, srušio decenije ustaljenih konvencija, pokrenuo trgovinske ratove, odbacio saveznike i uveo svoju „smelu“ viziju izvršne vlasti. Poslao je vojsku u američke gradove, izazivajući ustavne krize, razoružao čitave vladine agencije i vršio pritisak na univerzitete, advokatske firme, medije i korporativne lidere, koji su mu se povinovali.

Simboli opozicije jačaju

Ustavna i politička odgovornost uvek deluje retroaktivno i potrebno joj je vreme da se aktivira. Upravo zbog toga je divlji početak Trampovog drugog mandata izazvao strah od autokratije, ali i otvorio prostor za opozicione signale.

Poslednji izbori u Virdžiniji i Nju Džersiju pokazali su da njegov autoritet više nije nepomućen. Demokratske kandidatkinje Abigail Spanberger i Miki Šeril ostvarile su veće pobede nego što se očekivalo, pobedivši rivale koji su otvoreno podržavali Trampa i MAGA ideologiju. Njihove pobede nisu samo lokalni fenomen – one simbolizuju buđenje demokratske opozicije i spremnost birača da se suprotstave predsedniku.

Već pre svojih velikih pobeda, demokrate su pokazale da su spremne da se suprotstave Trampu. Guverner Kalifornije, Gavin Njusom, pohvalio je birače koji su podržali plan za preraspodelu izbornih okruga, kojim se suprotstavljao Trampovom menjanju okruga u Teksasu, rekavši: „Stajali smo čvrsto… i nakon što smo probudili medveda, taj medved je zarežao“. Slično tome, guverner Ilinoisa, Džej Bi Pricker, mesecima se opirao Trampovim pretnjama preko društvenih mreža, dok su države pod demokratskom upravom najavile da će same razvijati smernice za javno zdravlje, kao odgovor na kritike federalnih institucija.

Manji udarci, ali značajni

Tramp je pretrpeo i manje poraze – od povratka kasnovečernje emisije Džimija Kimela na ABC nakon pobune gledalaca i oglašivača, do sve većeg broja univerziteta koji se protive njegovoj ideološkoj agendi uskraćivanjem federalnih sredstava. Svaka institucija koja pokazuje da nije nepobediva, povećava momentum opozicije.

Politički pokreti uvek počinju mali. Građanska prava i otpor protiv Vijetnamskog rata godinama su jačali, ali svaki pokazatelj neslaganja rađa još više otpora. Bivši predsednik Barak Obama je u podkastu Marka Marona rekao: „U ovakvim situacijama potrebno je da nekoliko ljudi ustane i pruži hrabrost drugima. I onda još ljudi ustane i kaže: ‘Ne, to nismo mi. To nije naša Amerika’“.

Tramp i demokratija – sukob se nastavlja

Trampova kontrola nad poslušnim Republikanskim kongresom znači da u Vašingtonu ne postoji nadzor nad njegovim agresivnim potezima – od napada na brodove u Pacifiku do planova za novu salu za bal u Beloj kući finansiranu od strane korporacija. Svaka prepreka pojačava njegovu odlučnost.

Tramp već optužuje kalifornijske izbore za neregularnosti i nagoveštava moguće akcije savezne vlade kako bi zaobišao volju birača. Njegovi pokušaji preraspodele kongresnih okruga deluju kao još jedan način da izbegne demokratske procedure. On uživa u kažnjavanju, upozoravajući Njujorčane da će im smanjiti federalna sredstva ukoliko izaberu kandidata poput Zohrana Mamdanija, demokratskog socijalistu. Ipak, grad koji je nekada nazivao svojim domom, a sada u njemu gotovo nikada ne spava, nije bio zastrašen ovim pretnjama i izabrao je Mamdanija za gradonačelnika.

Ustav i sud – novi izazovi za predsednika

Još jedan znak promena u političkoj klimi ogleda se u anketama koje pokazuju pad poverenja u Trampa, zabrinutost zbog stanja zemlje i ekonomije, ali i sve veći prostor za demokrate. Ustav, koji jasno zabranjuje treći mandat, predstavlja ozbiljnu prepreku njegovim ambicijama. Vrhovni sud, koji mu je ranije omogućio razna ovlašćenja, sada preispituje njegova hitna carinska ovlašćenja, dovodeći u pitanje njegovu neograničenu moć.

Tramp odbacuje optužbe da je na neustavnom putu moći: „Rekli su da sam kralj… a ja sam rekao: ‘Ne, ne verujem u to,’“ rekao je u sredu. Ipak, veruje da poseduje neukrotivu moć: „Nisam diktator, ali imam pravo da radim šta god želim“.

Teška politička nedelja sugeriše da je priča o kandidaturi posle 2028. godine preuranjena. Poslednji izbori pokazuju da Tramp više nije nepobediv i da opozicija jača, dok rastuća zabrinutost zbog ekonomije i pad popularnosti otvaraju prostor za promene. Nakon turbulentne godine, američka politika ulazi u novu fazu i promene koje dovode do sve manjeg Trampovog uticaja.