21
Milo Đukanović poručuje da posle poraza na izborima neće podneti ostavku na mesto predsednika Crne Gore. Kaže da nije u kontaktu sa srpskim članom predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. "Nisam u poslovnim relacijama sa Vučićem. To su gluposti".
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović gostujući na FACE TV kazao je da nema razloga da u Crnoj Gori ne dođe do promene vlasti.
„U nekom trenutku se dogodi splet različitih okolnosti koje su 30. avgusta dale presjek kakav su dale. Pobeđivali smo u kontinuitetu, te pobede nikada nisu bile tako trijumfalne da bi dovodile u pitanje demokratski karakter crnogorskog društva. Sadašnja promjena vlasti nije učinila nedostojanstvenom poziciju proevropske politike u Crnoj Gori. Mi smo u budućem parlamentu zastupljeni sa jednim poslanikom manje u odnosu na većinu, to se blago pomerilo, ali ne vidim u tome ništa dramatično i na neki kapitalan zaključak“, kazao je Đukanović, a prenose „Vijesti“.
Dodao je da se dogodila promena vlasti koja potvrđuje demokratski kapacitet Crne Gore.
„Zaista mislim da imamo razloga budemo ponosni na sve ono što smo uradili kao vlast, ali i na ono što u ovih 15 dana od promenje političke realnosti u Crnoj Gori pokazujemo. Ovi koji slave pobedu s pravom slave pobedu, pobedili su. Imali su priliku da u prethodnih 30 godina kažu izgubili smo, nisu to uradili. Ovo će valjda biti prvi izbori koji su regularni jer mi nismo pobedili. Priznali smo rezultat i nije nam padalo na pamet da se služimo nekim naknadnim postizbornim inženjeringom. Ne mislim da je to pravilno čitanje demokratije i pravilno čitanje volje građana. Za Crnu Goru ćemo se boriti ne samo u parlamentu nego i u šumi ako bude trebalo“, kazao je Đukanović.
On je dodao „da ne videti da se, na neki način, restaurira nacionalistička politika s početka 90-ih, znači političko slepilo“.
„Mi smo to videli u regionu. Sve što se dogodili od tada do danas je, zapravo, vrlo belodana potvrda jedne takve obnovljene političke retorike i političke realnosti. Ja bih rekao da se današnja politička realnost ne razlikuje mnogo od one s početka 90-ih. Podsetiću vas, tada sam kazao i tada se krenulo sa idejom da se štite interesi ugroženog srpskog naroda u drugim državama. Zaštita, navodno, ugroženog srpskog naroda u Crnoj Gori je podrazumevala rušenje suvereniteta crnogorske države, dakle i besprizorno miješanje u unutrašnji politički život. Kada su u pitanju posledice po Crnu Goru, bio sam veoma jasan u odgovoru na prethodno pitanje. Mi mislimo da smo postavili dobar demokratski i evropski temelj Crnoj Gori, mi mislimo da Crna Gora može da izdrži taj udar, a mi ćemo joj, naravno i dalje biti stamena odbrana, sada iz pozicije najjače opozicione stranke u crnogorskom parlamentu. Mislim da mi to možemo da izdržimo. Ako je reč o vlasti, poštujemo demokratska pravila. Vlast se bira na slobodnim izborima. Građani su slobodnom voljom željeli ovakvu vlast i imaju je“, rekao je Đukanović.
On je dodao da se savez većine potvrdio da neće menjati spoljno-politički kurs Crne Gore, da neće pokušavati da izvedu Crne Gore iz NATO-a i da će nastaviti put ka EU.
„Kazali su da preuzimaju sve međunarodne ugovore koje je Crna Gora potpisala. I kazali su da neće menjati državni i pravni status Crne Gore i simbole Crne Gore. Neko će kazati, većinu od tih odluka ne bi mogli ni doneti, ne ulazeći u ustavno pravna rešenja, važno je to bilo čuti od njih. Ja sam veoma zadovoljan time što sam čuo. Poštujmo promenu u nečijem stanovištu, dajmo mu priliku da nešto radi… Iz opozicije ćemo vrlo tvrdo zastupati intenzivniji hod ka evropskom sistemu vrednosti“.
Đukanović je ponovio da će braniti Crnu Goru „i iz šume ako treba“.
„Pa naravno, branićemo je svim sredstvima, kao što sam rekao i iz šume, i nećemo se valjda, kao što znate, tu razlikovati u odnosu na generacije naših predaka. Pa kako mislite da se Crna Gora odbranila kroz prethodne vekove, otkud Crnoj Gori deset vekova državnosti? Tako što nije branjena u parlamentu, nego je branjena oružjem, branjena je u šumi. Prema tome ako neko misli da može da nam oduzme naš krov nad glavom, radićemo ono što biste i vi radili kada bi neko došao da vam mimo vaše volje ruši vaš krov nad glavom, to je logično“.
Upitan može li da se desi scena koja je već najavljena da će biti u toj euforiji pobednika, na primer, na Cetinju, kao simbolu crnogorske države, da Amfilohije i SPC, napravi hram.
„To se ne može dogoditi. To može biti njegova namera koja se na Cetinju ne može dogoditi. Naravno, ako krene, i postavi kamen, biće mu taj kamen srušen, i on to zna i zato neće krenuti. Naravno, to on najavljuje otkako je došao 89-e godine da će da sruši Mauzolej, a da postavi i vrati gore crkvu Karađorđevića. Naravno, nema šanse za to. Nema nikakve šanse. Naravno, zaustaviće ga oni koji treba da ga zaustave i koji su mu to već kazali. To su mu kazali građani Cetinja, da verovatno preko njih živih to ne može da uradi. To je priča koja se tu završava“.
Đukanović je rekao da su „čelnici Demorkatskog fronta govorili da Cetinje nije njihova prestonica nego Beograd i da je njihov predsednik Putin, koliko god to bilo pobrkano“.
On je dodao da svako ko iole ozbiljno analizira zapadno-balkansku politiku u poslednjih dve, tri godine, mora primetiti da se, korak po korak, restauriraju i revitalizuju ideje iz 90-ih godina.
„Tadašnje ideje su bile da se formira velika Srbija, velika Albanija i velika Hrvatska. Posledica tih suludih ideja je velika tragedija u kojoj je živote izgubilo blizu 150.000 ljudi“, rekao je Đukanović.
Govoreći o odnosu Srbije prema Crnoj Gori Đukanović kaže da je Crna Gora na stubu srama u medijima u Srbiji.
„Crnogorci su Milogorci, još gore od toga Crnogorci su ustaše, čime se, dakle, pokazuje elementarno neuvažavanje, odnosno za svakog ko zna istoriju, i ko elementarno pažljivo čita i naše medije i našu političku i društvenu realnost, dakle, potpuno je jasno da se pravi uvertira za ono što se želi poručiti. Dakle Crna Gora je greškom nekom 2006. godine ostvarila svoju samostalnost, ali Crna Gora je prirodni deo srpskog sveta, prirodni deo velike Srbije i verovatno, dodatno u okolnostima u kojima je krenuo proces formalizacije nezavisnog Kosova, neka vrsta hrane kojom treba nahraniti gladna nacionalistička usta, koja sve teže podnose gubitke kroz koje su prolazili, a najteže, čini mi se, podnose formalizaciju gubitka Kosova i, dakle, Crna Gora bi u tu svrhu mogla dobro poslužiti. Ono što želim da vam kažem je da Crna Gora ni najmanje ne gleda na to ne samo dobronamerno ne može ni gledati, nego ni naivno, dakle ne slušamo to što se u zvaničnim obraćanjima kaže, nego uz to čitamo i između redova, a vrlo često ne treba čitati između redova, nego čitati samo i ono što je u redovima i to je dovoljno“.
Crna Gora je, poručio je Đukanović, iako mala „igrala ulogu nekog svetionika na evropskom putu za zapadno-balkanski region“.
„U Evropi je, rekao bih, bilo najvažnije, znate, ipak je potrebno promeniti vlast posle 30 godina. Ja neću da vam kažem da je iko iz Evrope ovde bio umešan na način da daje podršku jednoj ili drugoj strani. Ali ja bih, recimo uvek bio zainteresovan, da sam ja neki predstavnik Evrope, bio bih zainteresovan za svaku državu, u svakom evropskom regionu, da nastavi evropskim putem. Znam da je zdravo za demokratski život da se vlasti menjaju“.
Kazao je da nije u kontaktu sa srpskim članom predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
„Iz onog što sam pročitao kao njihove stavove nisam imao inspiraciju da razgovramo, jer sam shvatio da oni apsolutno ne razumeju crnogorsku društvenu i političku realnost, a da iz ugla svojih nacionalnih interesa nepravedno i neutemeljeno sude o Crnoj Gori. Zato ne pratim to što Dodik govori“.
Poručio je da neće podneti ostavku na mesto predsednika Crne Gore.
Kazao je i da nije u poslovnim relacijama sa Vučićem.
„To su gluposti“, rekao je Đukanović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
