0
Ruski predsednik Vladimir Putin još jednom je iskoristio svoj položaj da uceni Zapad i uvede ga u ćorsokak. Ovog puta, njegov potez mogao bi da ugrozi čitav svet. Naime, iako mu je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan došao "na noge" u Soči, kako bi pokušao da sa njim pregovara o obnovi sporazuma o izvozu žitarica iz ukrajinskih luka, "ruski car" je odsečno odbio da na to pristane, tvrdeći da njegovi zahtevi nisu ispunjeni. To što on zahteva tiče se ustupaka koje želi da izdejstvuje od Ukrajine, države na koju ruske trupe vrše agresiju već više od godinu i po dana.
Kako je saopšteno, Putin je naglasio da do dogovora neće doći sve dok „Zapad ne ispuni svoje obaveze“.
Pod tim podrazumeva to što im, kako tvrdi, nije omogućeno da nesmetano izvoze sopstvena poljoprivredna dobra i đubriva.
Pored ovog, Putin ima još nekoliko zahteva, kojima pokušava da izmanevriše što bolje kontrausluge za Moskvu, koje bi čak mogle i da doprinesu boljem rangiranju Rusije u krajnjem bilansu ratnog ishoda. Pored ovih, Putin ima zahteve kojima želi da poboljša ekonomsko stanje u njegovoj državi.
Jedan od takvih zahteva je da se Ruska poljoprivredna banka vrati u SWIFT sistem za međunarodno plaćanje, iz kog je isključena u junu 2022. godine u sklopu sankcija koje su zapadne zemlje nametnule Moskvi.
Ipak, iako ni Ukrajini ne odgovara prekid ovog sporazuma, iz Kijeva poručuju da neće pristati na Putinove ucene.
Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba rekao je da očekuje sastanak ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i glavnog „lobiste“ u ovom procesu, Erdogana, na kom bi mogla da se sagledaju potencijalna rešenja za ovu krizu. Naglašava i da put ka rešenju nikako ne može ići preko ustupaka Ukrajine.
“Naš stav je pravedan – ne treba više da budemo taoci ruske ucene, kada Rusija pravi probleme i onda poziva sve da ih rešavaju“, rekao je Kuleba.
Takođe, ukrajinska strana tvrdi da ono što Putin navodi kao razloge za stopiranje izvoza iz lučkih gradova, nije utemeljeno na istini, budući da je prema zvaničnim procenama Moskva pod Crnomorskom inicijativom izvezla 56 miliona tona žitarica, i time zaradila 42 milijarde dolara.
Licemerje je, kako tvrde, i to što je Putin najavio da će Rusija uskoro zaključiti sporazum o snabdevanju šest afričkih zemalja žitaricama besplatno, dok će sa druge strane više od polovine sveta ostaviti bez jedne od osnovnih namirnica.
Trebalo bi napomenuti da je prvi sporazum, nazvan Crnomorska inicijativa, u kom su posredovale Turska i Ujedinjene nacije (UN), obuhvatao upravo neke od najsiromašnijih zemalja u svetu.
Prema zvaničnim podacima Ukrajine, izvezeno je ukupno devet miliona tona žitarica, pre svega „u zemlje na ivici gladi“ u Africi i na Bliskom istoku.
Da stvar bude gora, Rusija od kada je u julu odbila da produži sporazum po kome se Ukrajini dozvoljavao izvoz žitarica iz crnomorskih luka, gađa apsolutno sve brodove koji pokušaju da izađu iz njih.
Simptomatično, ruski dronovi su žestoko napali ukrajinsku luku Izmail na Dunavu, istog dana kada je Erdogan došao u Soči, kako bi pokušao da izdejstvuje ponovno sklapanje značajnog sporazuma.
To je dovelo do toga da Ukrajina trenutno zavisi od kopnenih puteva i plitke rečne luke, koja ozbiljno ograničava njen obim izvoza žitarica. Poslala je dva broda tom „novom rutom“ iz luke u Odesi koji su stigli do Istanbula nakon što su prošli obale članica NATO – Rumunije i Bugarske.
Međutim, nije Kijev jedini oštećen.
Pored toga što izostanak zvaničnog sporazuma dovodi do novih žestokih napade na ukrajinske gradove, u kojima većinom žive civili, i krize u ekonomijama obe zemlje, ovakva odluka Putina mogla bi da utiče na ponovni drastični skok cena, pre svega hrane, a onda energenata, na svetskom nivou.
Pročitajte još:
0
0
0
Pogotovo, ako se u obzir uzme to da Rusija i Ukrajina zajedno čine oko 25 odsto svetskog izvoza pšenice i 16 odsto kukuruza. To znači da ostatak sveta umnogome zavisi upravo od njih.
Prema podacima Međunarodnog trgovačkog centra, najveći uvoznici žitarica iz Ukrajine su Egipat i Turska, koje se na uvoz oslanjaju za oko 70 odsto svojih potreba. Krajnja destinacija više od 95 odsto žitarica iz Ukrajine su Azija i Afrika.
Tako Egipat uvozi žitarice u vrednosti od 2,4 milijarde dolara, Turska 1,9 milijardi dolara, Bangladeš 703,7 miliona dolara, Indonezija 543,3 miliona, Pakistan 535,3 miliona, Jemen 318,7 miliona, Maroko 286,7 miliona, Azerbejdžan 284,5 miliona, Sudan 282,9 miliona, a Filipini 229 miliona dolara.
BONUS VIDEO Napad na Černigov