Ruski oligarh Roman Abramovič u centru je svetske pažnje od početka rata u Ukrajini. Milijarder se našao na udaru sankcija Evropske unije i Velike Britanije, zbog čega već nedeljama pokušava da spasi imovinu od zaplene. Abramovič je nekada bio samo siromašni dečak bez roditelja koji je postao jedan od najbogatijih ljudi sveta, a njegova životna priča nedavno je postala poznata javnosti.
Abramovič je rođen 1966. godine i do treće godine života izgubio je oba roditelja. Odgajali su ga rođaci u republici Komi, na ledenom severu Rusije. Posle kratkog perioda u vojsci, upisao je inženjerske studije.
Nakon pada komunizma, Abramović je napredovao je u segmentu trgovine i transporta nafte i drugih industrijskih proizvoda.
Stvaranje Sibnjefta
Stvaranje ogromnog državnog naftnog koncerna Sibnjeft, čije je formiranje i prodaja Abramoviču donelo bogatstvo, bila je ideja koju je on zamislio i predložio saradniku Borisu Berezovskom.
Opsednut suprotstavljanjem bilo kakvoj mogućnosti povratka Rusije u komunizam, Berezovski je predložio Abramovičevu ideju tadašnjem predsedniku Rusije Borisu Jeljcinu. Ideja je podrazumevala spajanje proizvođača sirove nafte sa rafinerijom i prepuštanje kontrole nad proširenim poslovanjem Abramoviču i Berezovskom.
U zamenu, Berezovski bi koristio prihode od nove naftne kompanije da finansira TV stanicu ORT za emitovanje propagande Kremlja.
Jeljcin je dekretom stvorio Sibnjeft u avgustu 1995. godine, kada je Abramovič još imao samo 29 godina. Tada je novi ogromni naftni koncern prodat Abramoviču na nizu tendera za koje se sumnja da su namešteni. Abramovič je kupio 90 odsto Sibnjefta za otprilike 240 miliona dolara, koristeći samo 18,8 miliona dolara sopstvenog kapitala.
On i njegov menadžerski tim, od kojih su neki ostali saradnici od poverenja, unapredili su Sibnjeft i modernizovali njegovo poslovanje.
Bliske veze s Putinom
Abramovič je održao dobre veze sa ruskim vlastima i kada je predsednik postao Vladimir Putin. Iako se novi predsednik ubrzo po stupanju na dužnost posvađao sa mnogim oligarsima, Abaramovičev biznis je nastavio da cveta.
Svoje bogatstvo je uvećao kupovinom niza kompanija u ruskoj aluminijumskoj industriji, a 2003. godine je prodao 25 odsto udela u aluminijumskoj kompaniji RusAl drugom oligarhu – Olegu Deripaski za 1,9 milijardi dolara.
Abramovič je u centar svetske pažnje dospeo kada je kupio fudbalski klub Čelsi 2003. godine.
Čelnik Evraza i ruski tenkovi
Milijarde koje je Abramovič zaradio od ruskih privatizacija finansirale su njegov čuveni raskošan način života – ogromne vile, privatne avione, jahte i brze automobile.
Svoje poslovanje je proširio i u London, grad koji je poznat kao utočište za ruske oligarhe. Abramovič imao 29 odsto udela u Evrazu – industrijskom konglomeratu na Londonskoj berzi sa fabrikama za proizvodnju čelika u Rusiji, SAD i Kanadi, koji je imao prihod od 14 milijardi dolara u 2021. godini. Vlada Velike Britanije je navela Evraz kao razlog za uvođenje sankcija Abramoviču.
POGLEDAJTE JOŠ:
Komglomerat Evraz je optužen za pružanje usluga ili robe Rusiji, što uključuje snabdevanje čelikom ruske vojske koji je navodno korišćen u proizvodnji tenkov“. Kompanija je to demantovala, rekavši da isporučuje čelik samo za infrastrukturne i građevinske sektore.
Vrednost Evraza od 12 milijardi funti pala je za 86 odsto ove godine, a trgovanje njegovim akcijama je obustavljeno nakon što su Abramoviču uvedene sankcije.
Oligarh je ranije žestoko osporio izveštaje koji ukazuju na njegovu navodnu bliskost sa Putinom i Rusijom, ili da je učinio bilo šta da zasluži sankcije koje su mu uvedene.
Sva dešavanja iz Ukrajine možete pratiti u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO Jahta Romana Abramoviča uplovila u Tivat
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar