Ministri unutarnjih poslova EU sutra bi na sastanku u Briselu trebalo jednoglasno da usvoje konačnu formalnu odluku o ulasku Hrvatske u Šengen. Iako je proteklih dana bilo nekih naznaka da bi u zadnji čas neka zemlja mogla postaviti neku novu prepreku, dosad se to nije ostvarilo pa se očekuje da će na sastanku Veća unutrašnjih poslova EU i formalno usvojiti tu odluku. Ni na današnjem sastanku korepera (stalnih predstavnika zemalja članica), prema diplomatskim izvorima, nije bilo glasova protiv Hrvatske, što je naznaka da će ministri samo formalno potvrditi odluku.
Dovršetak postupka, u kojem je nakon potvrde i predloga Evropske komisije pristanak dao i Evropski parlament, znači da će Hrvatska pristupiti Šengenu od 1. januara, upravo na dan kada uvodi i evro. Time se ispunjavaju i dva ključna prioriteta koja je Hrvatska zacrtala otkad je postala članica EU.
Strahovi da bi se u zadnji trenutak stvari oko hrvatskog pristupa Šengenu mogle zakomplikovati pojavili su se nakon što je austrijski ministar unutarnjih poslova Gerhard Karner najavio da će se protiviti širenju Šengena jer smatra da taj sistem ne deluje. No, Austrija je posle pojasnila da se ne protivi ulasku Hrvatske u Šengen. Potvrdio je to tokom posete Zagrebu i sastanka s premijerom Andrejom Plenkovićem i austrijski kancelar Karl Nehamer.
Češko predsedništvo EU na dnevni red je stavilo i odluku o ulasku Bugarske i Rumunije u Šengen, o čemu, kako sada stvari stoje, još nema konsenzusa. Austrija je stavila do znanja da je protiv ulaska obe države, dok je Holandija spremna da primi Rumuniju, ali ne i Bugarsku. Takav stav Holandije je očito igra jer se zna da između Bugarske i Rumunije ne postoji potrebna infrastruktura za funkcioniranje spoljnih granica Šengena s obzirom na to da se računalo da će obe zemlje istovremeno ući u Šengen.
Odluka o ulasku Hrvatske u Šengen je na dnevnom redu današnjeg sastanka odvojeno od one za Bugarsku i Rumuniju.
Od 1. januara ukinuće se granične kontrole na putnim, pomorskim i železničkim graničnim prelazima sa Slovenijom i Mađarskom. Tako će se ukinuti 15 prelaza s Mađarskom i 58 prelaza sa Slovenijom. Uz to, od 26. februara ukinuli bi se stalni prelazi na svim aerodromima. Ubuduće će biti šest, umesto sedam, stalnih prielaza u pomorskom prometu. Ukinut će se prelazi Poreč, Rovinj i Korčula, a uspostaviti novi – Vis i Cavtat.
Ukidanje kontrola u vazduhoplovnim lukama planirano je za proleće zbog malo zahtevnijih tehničkih prilagođavanja, a tada se menja i red letenja.
Kada je reč o spoljnim granicama, granična policija i sada sprovodi kontrole prema Šengenskom pravilniku, no na nivou EU pregovora se o uvođenju novog Entry/Exit sistema za građane trećih zemalja koji ne trebaju vizu, a to su Hrvatskoj sve susedne države koje nisu članice EU.
Putem njega će se uzimati i proveravati biometrijski podaci za te građane, ali će se i automatski računati vreme provedeno u šengenskom prostoru. Planira se i uvođenje sistema ETIAS preko kojeg bi se ti državljani najavljivali za ulazak u EU, što bi olakšalo kontrole i prelaz jer bi sistem automatski proveravao postoji li ili ne prepreka za ulazak na teritoriju Unije.
Kada je reč o graničnim policajcima, od oko 6500, 1034 više neće raditi na tim granicama, ali će oko 750 ljudi biti raspoređeno za kompenzacijske mere, a 250-260 po policijskim stanicama, prenosi Jutarnji list.
***
BONUS VIDEO: Spektakularna transformacija tramvaja u Osijeku
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare