Iako je morala da prođe kroz težak period tranzicije nakon nasilnog svrgavanja sa vlasti i ubistva komunističkog lidera Nikolaje Čaušeskua, Rumunija je od 2004. godine zabeležila ogroman ekonomski napredak. Narod koji je nekada u Srbiju dolazio da obavlja sezonske poslove za tričavu naknadu, sada može da se pohvali prosečnom platom koja je veća nego kod nas. Jedino što sada može da zaustavi napredak Rumunije su koronavirus i korupcija, koja je visoko zastupljena i ostavlja budžet zemlje bez ozbiljne svote novca.
Pročitajte još:
Većina ljudi pamti period turbulentnih devedestih godina prošlog veka, kada je naše podneblje odukama tadašnjih lidera bilo naterano na rat, neslaganje, gladovanje i borbu za opstanak. Izuzetak nije bila ni Rumunija, koja je tranziciju otpočela 1989. godine, kada je konačno pao Čaušesku.
Crni dani pod vladavinom Čaušeskua
Novija istorija Rumunije može se podeliti na dva perioda – vladavinu Čaušeskua i period nakon njegovog pada. „Vođa“, kako je Čaušesku voleo da ga zovu, silno je želeo Nobelovu nagradu za mir i poziciju među istorijskim svetskim liderima. Njegova politika nagomilala je spoljni dug Rumunije, ali on nije mario. Sve je to bilo za dobrobit zemlje, govorio je on.
Šteta koju je izazvao dovela je do ogromnog revolta građana koji su nakon velikih protesta širom zemlje proterali Čaušeskua i njegovu suprugu Elenu, sivu eminenciju diktatorskog režima. Vojni sud osudio je bračni par na kaznu streljanja, mahom zbog nelgalnog bogaćenja. Tako su okončani život i karijera poslednjeg rumunskog diktatora.
Na vlast je tada došla Socijal-demokratska partija (PSD), koja je i dalje prisutna na političkoj sceni, iako se trenutno nalazi u opoziciji.
Devedesete godine označile su težak perod za većinu Rumuna. Siromaštvo je prevlađivalo na svakom koraku zemlje, pa su građani bili primorani da bolje sutra potraže na drugom mestu. Jedno od njih bila je i susedna Jugoslavija.
Rumuni su u tadašnjoj zajedničkoj državi obavljali različite poslove, mahom fizikaliju, i to za tričavu naknadu. Jeftina radna snaga preplavila je bivše republike, a stanovnici Rumunije bili su srećni što zarađuju makar za osnovne životne potrebe.
Uprkos brojnim preprekama i poteškoćama,Rumunija je uspela da prevaziđe jad i čemer devedesetih i u Evropsku uniju ušla je 2007. godine kao najsiromašnija članica.
Zemlja koja smatra da su joj „jedini prijateji Crno more i Srbi“ sada predstavlja utočište za Srbe koji žele da dobro zarade radeći sezonske poslove.
Zlatno doba?
Prosečna plata u Rumuniji u februaru ove godine iznosila 683 evra. Ne zvuči kao velika cifra, ali životni standard, meren bruto domaćim proizvodom (BDP) po stanovniku je 60 odsto iznad standarda u Srbiji. Danas Rumunija ima brzo rastuću ekonomiju i školovanu radnu snagu. Veliki ekonomski uzlet dogodio sen nakon 2012. godine, kada je politička situacija konačno došla u miran period. BPD raste, stopa inflacije je niska, a nezaposlenost je u padu – sve to odlikuje današnju Rumuniju, koja je po mnogo čemu ispred Srbije, koja joj je nekada predstavljala utočište.
Jedna od najboljih stvari koje je Rumunija učinila za svoju ekonomiju jeste ulaganje i razvoj IT sektora, koji u digitalnom vremenu može biti izuzetno unosan, ukoliko se iskoristi na pravi način. Prema predviđanjima stručnjaka iz IT industrije, očekuje se da će tehnološki sektor koji zapošljava oko 150.000 ljudi udvostručiti svoj udeo u BDP-u na 12 odsto do 2025. godine.
Džejms Park, suosnivač i izvršni direktor kompanije „Fitbit“, objasnio je zašto gigant pametne odeće brzo širi svoje operacije u Rumuniji.
„Tehnički talenat ovde je neverovatan. Rumunija i druge zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi imaju velike talente, a takođe i odlične univerzitete “, kaže on.
Američka kompanija, koja je kupila rumunski brend pametnih satova „Vector Watches“ za 15 miliona dolara, sada je utrostručila svoje osoblje u Rumuniji i otvorila najveći istraživačko -razvojni centar izvan SAD – upravo u Rumuniji, u rumunskom glavnom gradu. Pored toga, poslednjih godina velike svetske kompanije, poput Simensa, Forda i Boša, otvorile su ili proširile operacije u Rumuniji, podstičući privredu koja već brzo raste.
Ipak, iako je prosečna plata u Rumuniji pojam za većinu građana Srbije, ona je na najnižem nivou unutar EU. Pandemija koronavirusa predstavlja dodatni udarac za rastuću ekonomiju Rumunije, koja preti da nanese štetu budžetu.
Još jedan od gorućih problema jeste korupcija. Rumunija se dugo smatra jednom od najkorumpiranijih nacija u EU.
U februaru 2018. godine zemlja je doživela najveće proteste od 1989. godine, nakon što je vlada donela zakone koji bi efikasno dekriminalizovali korupciju na niskom nivou. Vlada je odstupila, ali tek treba da povrati poverenje javnosti.
Uprkos tome, čini se da će rumunska ekonomija nastaviti da se razvija u bliskoj budućnosti. Većina analitičara predviđa blizu 4 odsto stope rasta za sledeću godinu.
BONUS VIDEO „Forbs“ je rumunski grad Sibinj uvrstio na listu 10 najidiličnijih mesta za život u Evropi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare