0
Dr Ričard Pibodi, koji predvodi tim za Upravljanje i nadzor nad infektivnim bolestima pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), odgovara na pitanja Nova.rs, o kretanjima, opasnostima i merama za suzbijanje pandemije virusa COVID-19 u Srbiji, ali i čitavom svetu.
U Srbiji je u nedelju uveče proglašeno vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa. Imate li procene koliko će dugo trajati pandemija i ovakvo stanje u Srbiji?
U ovom trenutku ne mogu ništa da vam kažem precizno. Ovo je verovali ili ne, još uvek rana faza epidemije. Ne možemo da dajemo predviđanja, ali možemo da kažemo da će tok pandemije, koju pratimo iz dana u dan, određivati i akcije koje preduzimaju zemlje i pojedinci.
Po vašem mišljenju i iskustvu, koji je najbolji način za borbu protiv pandemije?
Situacija u Evropi je veoma ozbiljna i zahteva ništa manje od sveobuhvatnog pristupa. SZO je konsolidovao naše smernice za zemlje u četiri kategorije:
Imamo jedan cilj za sve zemlje: a to je da zaustavimo prenošenje i sprečimo širenje virusa. Preporučene akcije su usmerene na: koordinaciju, planiranje i praćenje na nivou države, komunikaciju u odnosu na rizik i angažovanje zajednice, potom nadzor, timovi za brzo reagovanje i istraga slučajeva, ulazna mesta virusa, nacionalne laboratorije, prevencija i kontrola infekcije, upravljanje predmetima i operativna podrška i logistika.
Vlada Srbije uvela je niz mera za suzbijanje pandemije koronavirusa (COVID-19) između ostalog vanredno stanje i policijski čas. Šta mislite o ovim merama i moraju li biti tako rigorozne?
Svaka država donosi svoju vlastitu odluku kako će suzbiti panedmiju virusa. Odluka se donosi u skladu sa kontekstom, odnosno atmosferom u kojoj zemlja živi, i zavisi od evolucije epidemije u toj zemlji i zaštite zdravlja ljudi. Ove odluke bi trebalo donositi tako da se najbolje prilagode lokalnom ambijentu.
U Britaniji i Holandiji vlasti ne predviđaju izolaciju, što je slučaj u skoro svim drugim zemljama. Može li jedna država sama da donese odluku unutar svojih granica i koji primer je najbolji?
Ne postoji pristup „jedan za sve – svima“. SZO preporučuje sveobuhvatan kombinovani pristup intervencija, prilagođen scenariju svake zemlje pri izbijanju epidemije. Pritom, kao što sam već naveo, jako je važno uzeti u obzir u kakvoj zemlji živite i čega će se ljudi pridržavati, koje mere će najbolje biti prihvaćene. Onaj ko donosi takve odluke, mora to i da proceni.
Pročitajte još:
Kakva su predviđanja Svetske zdravstvene organizacije, kada će pandemija dostići svoj vrhunac, a kada će početi da se povlači? Kada će se sve ovo završiti?
Ne možemo da znamo tačno kada će pandemija virusa COVID-19 dostići svoj vrhunac, jer mora proći još malo vremena. Još je rano. Takođe ne možemo još uvek govoriti o tome kada će se pandemija završiti, jer i ako se završi, može se vratiti, baš u trenutku kad se nama učini da se povlači. Jako je nezahvalno sada davati procene. Ne želimo da spekulišemo, ali u svakom slučaju, moram da priznam da očekujemo da će se više slučajeva zaraze prijaviti u narednom periodu u Evropi i širom sveta.
Zašto ne smemo da pijemo ibuprofen?
SZO je svestan zabrinutosti zbog primene nesteroidnih protivupalnih lekova (tj. Ibuprofena) za lečenje groznice, kod osoba sa virusom COVID-19. Prikupljamo dodatne dokaze o ovom slučaju, pre nego što damo zvaničnu preporuku. Ipak, nakon brzog pregleda stručne literature, moram da priznam da nisam upoznat sa objavljenim kliničkim istraživanjima ili podacima o ovoj temi.
Ljudi se teško privikavaju na ovakav način života svuda u svetu, pa i u Srbiji. Imate li savet kako da prevaziđemo ovu situaciju?
Ono što je u ovoj fazi kritično jeste da svi shvate da moraju da se pridruže naporima i doprinesu kao pojedinci. Posebno ohrabrujemo građane da slede smernice zdravstvenih vlasti i pruže podršku drugima.
Prevencija počinje osnovnim stvarima koje ljudi mogu da urade:
Redovno čistite ruke trljanjem ruku na bazi alkohola ili ih perite sapunom i vodom;
Redovno čistite površine dezinficijensom – kuhinjskim krpama, npr. radne stolove;
Edukujte se o virusu COVID-19. Obavezno pripazite da vaši podaci dolaze iz pouzdanih izvora;
Kašljete u rukav ili koristite maramicu, koju posle bacite, a zatim očistite ruke;
Preduzmite dodatne mere predostrožnosti kako biste izbegli prenatrpana područja ako imate više od 60 godina ili imate hronično oboljenje (poput kardiovaskularne bolesti, dijabetesa, hronične respiratorne bolesti ili raka);
Ako se ne osećate dobro, ostanite kod kuće i pozovite lekara ili lokalnog zdravstvenog radnika;
Ako ste bolesni, ostanite kod kuće i jedite i spavajte odvojeno od porodice, koristite zaseban pribor za jelo;
Ako osetite nedostatak daha, odmah pozovite lekara i potražite negu;
Normalno je i razumljivo osećati se anksiozno, pogotovo ako živite u zemlji ili zajednici koja je pogođena.
Saznajte šta možete učiniti u svojoj zajednici. Razgovarajte o tome kako biti bezbedan na svom radnom mestu, u školi ili crkvi.
