Redovni profesor studija bezbednosti na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus, govoreći o trenutnim sukobima palestinskog Hamasa i Izraela u kojima je poginulo više od 2.000 ljudi, da se njihov višedecenijski sukob često doživljava kao sukob civilizacija, sukob Istoka i Zapada, dobra i zla, ali da se zapravo radi o sukobu dva naroda oko jedne teritorije koji traje više od 100 godina.
Ejdus smatra da su rešenje dve države koje će živeti u miru, odnosno da Palestina postane država sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.
„Dok to ne bude politički ostvareno imaćemo ovakve sukobe“, ističe Ejdus u Danu uživo na TV N1.
Dodaje da je „najviše poražavajuće da je ceo svet obrazovao neki tribalizam, gde jedni pozivaju da se Gaza sravni sa zemljom, drugi da se Jevreji poubijaju, i vidimo da se civilno stanovništvo ni sa jedne strane ne štiti“.
Kaže da sa jedne strane imamo „bestijalne napade Hamasa na civilno stanovništvo, a s druge strane Izrael je proglasio totalnu blokadu Gaze, i da kažu da dva miliona ljudi neće imati struju, vodu i hranu – to je ratni zločin prema Ženevskoj konvenciji“, prenosi N1
„Mislim da bi Izrael morao i mislim da hoće da pokaže da je bolji od Hamasa. Naravno da mora da se odgovori na ovakav napad Hamasa, ali treba to učiniti u skladu sa međunarodnim pravom i ženevskim konvencijama“, ukazuje.
On podseća da je Hamas, odnosno islamski pokret otpora, nastao je 1987, nakon izbijanja palestinskog ustanka tj. prve intifade. Dodaje da se Hamas zalaže za uništavanje Izraela i oslobođenje i ujedinjenje onoga što smatraju palestinskim teritorijama.
S druge strane, Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO), osnovana 1964, odrekla se upotrebe sile u odnosu sa Izraelom, a Izrael ga je priznao kao legitimnog predstavnika palestinskog naroda još devedesetih. Dvehiljaditih se Izrael povukao iz Pojasa Gaze, te su bili izbori na kojima je Hamas odneo pobedu.
Na pitanje kako to da je Hamas pobedio na izborima, Ejdus pojašnjava da je deo njihovog biračkog tela smatrao da je PLO napustio neke revolucionarne ciljeve koji su njima bili važni, a sa druge strane, Hamas, tj. ono njegovo nevojno krilo, radilo je dosta na pružanju socijalnih usluga, nešto kao i Hezbolah u Libanu.
„Nakon izbora Hamas je imao kratak rat sa Fatahom (koji upravlja Zapadnom obalom), i on je što se tiče Gaze izašao kao pobednik, a Fatas upravlja Zapadnom obalom“, navodi Ejdus.
A na to u kakvom statusu su bili izraelsko-palestinski pregovori pre početka najnovijeg sukoba, on kaže da je prethodnih godina taj mirovni proces bio na mrtvoj tački.
„Jedna od taktika (izraleskog premijera Benjamina) Netanjahua je da se izraelsko-palestinsko pitanje ostavi po strani i
da se reši izraelsko-arapski sukob, tako što će Izrael da reši odnose sa arapskim državama. On je smatrao da će rešavanjem izraelsko-arapskog sukoba da demontira na neki način sukob sa Palestincima“, smatra Ejdus.
Dodaje da je jedan od razloga zašto su Iran i Hamas izvršili sada ovaj napad da se podrije sporazum između Saudijske Arabije i Izraela.
„Ali, Saudijska Arabija i dalje ostaje veoma važan i vredan medijator u nekom budućem procesu pomirenja između Izraela i Palestinaca“, ocenjuje on i dodaje da Iranu ne odgovara jaka osovina između Saudijske Arabije i Izraela, ali ni palestinskom narodu, ukoliko to ne bi podrazumevalo stvaranje palestinske države, sa glavnim gradom Istočnim Jerusalimom“, navodi Ejdus.
Ukazuje i da je nejasan politički cilj čitave ove operacije.
„U vojnom smislu jasno je da je cilj da se obogalji Hamas, da se onesposobi da za dugi niz godina opet sprovede ovakvu operaciju. Postavlja se pitanje u političkom smislu da li je cilj smena režima Hamasa. Ja mislim da to nije cilj.
Prvo, postavlja se pitanje ukoliko bi Hamas bio sklonjen s vlasti, ko bi došao posle njega, jedan od odgovora je da to bude Fatah. Ali, Netanjahu se protivi spajanju Zapadne obale i Gaze, i upravo je taktika njegove vlade da se ove dve oblasti razdvoje“, ocenjuje Ejdus.
Dodaje da se plaši da Fatah ionako ima slab legitimitet u palestinskom narodu, „a ukoliko bi došli na vlast u Gazi na izraelskim tenkovima, taj legitimitet bi bio još manji“.
PROČITAJTE JOŠ:
„Zbog toga smatram da će da se zaustavi operacija na vojnim ciljevima, i da će određene vojne frakcije Hamasa biti ostavljene
da počiste ruševine i trebaće im mnogo godina da se opet konsoliduju“, smatra.
Kaže i da postoji veliki rizik da ovaj rat ne eskalira u neki širi rat i podseća da je Hezbolah već zapretio da će oni ako Izrael upadne u Gazu da otvore severni front.
Takođe, SAD su poslale nosač aviona u istočni Mediteran, a flote drugih NATO država su se pridružile, što Ejdus smatra da je jasan signal i Izraelu i Hamasu da ovo ne eskaliraju.
A na to kako tumači to što je Srbija ukinula vize Palestincima sa diplomatskim pasošem, on ne vidi da je to nešto problematično u ovom trenutku.
„Reč je o sporazumu koji je potpisan pre nekoliko godina sa palestinskom upravom u Ramali, koja nikakve veze nema sa Hamasom i sa terorističkim napadom koji se dogodio, tako da ne vidim zbog čega bi usvajanje ovog sporazuma bilo problematično i zašto bi nam neko to zamerio, ali ne znam svu pozadinu tog sporazuma“, naveo je Ejdus.
BONUS VIDEO: Andrej Ivanji: Hamas kao da je znao koliko će brutalan biti odgovor Izraela i možda već imaju scenario napisan do kraja
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar