1
Otvoreno pismo grupe penzionisanih generala u kojem se traži „odbrana Francuske“ od islamizma nailazi na simpatije javnosti. To je problem za predsednika Emanuela Makrona pred izbore naredne godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Snovi „osamdesetogodišnjaka u patofnama“ – tako je najpre francuska ministarka odbrane Florens Parli na Tviteru opisala otvoreno pismo penzionisanih generala. Ali, proteklih dana je debata krenula svojim tokom i vlastima predsednika Emanuela Makrona više ništa nije ni smešno ni banalno.
Komentatori u Parizu čak pismo smatraju velikim adutom desničara i svojevrsnim početkom kampanje pred izbore idućeg proleća.
U pismu objavljenom u jednom konzervativnom magazinu dvadeset generala u penziji piše o „opasnosti po Francusku“, „islamizmu“, „hordama iz predgrađa“ koja naseljavaju migranti i gde navodno vlada bezakonje.
Taj apel u dramatičnom tonu vrhunac beleži u jedva skrivenom pozivu na puč: ukoliko vlasti sede skrštenih ruku, „moglo bi doći do finalne eksplozije i intervencije naših aktivnih drugova“ kako bi se zaštitile francuska civilizacija i nacija.
Nema stvarne opasnosti od puča
Među potpisnicima je i nekadašnji general Kristijan Pikemal koji je 2016. otpušten iz vojske zbog radikalnih desničarskih svetonazora. Neki drugi su aktivni članovi i lokalni funkcioneri Nacionalnog okupljanja (bivšeg Nacionalnog fronta), desničarske stranke koju predvodi Marin Lepen. Otvoreno pismo su do sada potpisale stotine drugih bivših oficira.
Na listi potpisnika se pak našlo i osamnaest aktivnih vojnika koji bi trebalo da budu otpušteni iz službe. To je najavio načelnik Generalštaba Fransoa Lekontr. I penzionisani oficiri su obrisani iz rezervnog sastava armije.
Marin Lepen je sa radošću dočekala otvoreno pismo: „Obaveza je svih francuskih patriota (…) da ustanu i stvarno spašavaju zemlju“, napisala je ona. Ipak je dodala da to mora biti „mirna borba“, stvarajuću naizgled distancu od koketiranja sa pučem.
Pikantno je što se apel generala pojavio oko 60. godišnjice propalog puča protiv predsednika Šarla de Gola zbog politike prema Alžiru. Upravo je uz pomoć tih pučista Žan-Mari Lepen šezdesetih osnovao Nacionalni front. Njegova ćerka Marin očito deli sa ocem naklonost „batu vojničkih čizama“, napisao je na Tviteru ministar unutrašnjih poslova Žerar Darmamin.
Iz ispitivanja mnjenja već duže se zna da Marin Lepen i njena partija među pripadnicima vojske uživaju veću podršku nego u opštoj populaciji, kaže politikolog Bruno Kotre.
„U vojsci se snažno drži osećaj propasti Francuske i pretnje spolja“, kaže on. No dodaje da su u armiji snažno ukotvljene i vrednosti Republike te da zato nema prave opasnosti od državnog udara.
Makron u zaostatku
Politički bi stvar mogla da bude opasna za Makrona jer skreće pažnju na njegovu navodnu slabost u odnosu na Lepen kad je u pitanju unutrašnja bezbednost. Ankete pokazuju da građani vrlo rđavo ocenjuju Makronom doprinos bezbednosti.
Sada ispitivanje televizijske stanice LCI pokazuje da 58 Francuza ima simpatija za otvoreno pismo generala. Među podržavaocima Nacionalnog okupljana je podrška najveća, čak 86 odsto.
„Vrlo prosto: ovo je izborna kampanja. I nije slučajno što se Marin Lepen pridružuje“, kaže Frank Bazner iz Nemačko-francuskog instituta. Akcija je, kaže, usmerena protiv Makrona i pokušaja da društvo nađe komplikovanu formulu u kojoj nisu suprotstavljeni javna bezbednost i integracija i prihvatanje drugih religija.
Brutalni islamistički napadi koji su proteklih godina zavijali Francusku u crno čine od ove problematike najosetljiviju temu pred izbore. Bazner kaže da u vojsci postoji određen procenat ljudi koji bi sve da reše čvrstom rukom. „Ta ideja o izgubljenoj Francuskoj je nostalgična, ali je i izraz zbunjenosti i igranje sa vatrom“, dodaje ovaj stručnjak.
Na to je Makron u poslednje vreme reagovao zatvaranjem desnog krila, pokušavajući da pridobije deo birača Marin Lepen. Levica u Francuskoj oštro je kritikovala predsednika zbog novih policijskih zakona i zakona protiv „islamskog separatizma“. Kvadratura kruga za Makrona je pokušaj da se prikaže kao branilac vrednosti Republike, a da istovremeno ne bude poput Lepen.
Prema anketama, bilo bi pravo čudo ako se i naredni predsednički izbori ne bi završili u drugom krugu u kojem bi se opet našli Emanuel Makron i Marin Lepen. Ankete njoj već šest meseci daju blagu prednost (trenutno 26 prema 25 odsto), što znači da bi se u drugom krugu nadmetali za još polovinu biračkog tela i da bi bilo neizvesno do kraja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
