Dogovor o Bregzitu neće zaustaviti svađu EU i Britanije

Drž'te se čvrsto. Pregovori o Brezgzitu će (a možda i neće) biti završeni, ali to ne znači da će turbulencije nestati. Čak i ako EU i Britanija postignu dogovor, to neće biti kraj njihovog natezanja. London će vrlo brzo gledati da iskoristi novu slobodu od EU pravila, dok će Brisel gledati kako da kazni Britaniju zbog toga.London i Brisel pokušavaju da postignu novi trgovinski sporazum otkako je Velika Britanija 31. januara formalno izašla iz EU, ali je Britanija i dalje članica unutrašnjeg tržišta EU i carinske unije i to će biti do kraja godine. Britanci i dalje imaju slobodan pristup tržištu Unije i roba koja se izvozi iz Evropske unije u Britaniju nije opterećena nikakvim restrikcijama.Pravi, ekonomski raskid Britanije i EU sledi krajem godine i Brisel i London sada su ukrstili rogove oko toga kakav će to razlaz biti. Tokom Bregzita se pojavio niz kritičnih tačaka: Šta će biti sa granicom Republike Irske i Severne Irske? Koliko para London treba da uplati za projekte i fondove na koje se ranije obavezao u Briselu? Da li će EU i Britanija zaključiti sporazum o slobodnoj trgovini?Posmatrači su saglasni da će Britanija odbaciti neke EU standarde i regulative - što je uostalom i bila poenta Bregzita - i zbog toga biti kažnjeni dodatnim taksama i porezima. To pitanje biće kompleksno i prepuno diplomatskih i finansijskih rizika a svaki pogrešan korak mogao bi da gurne Britaniju i evropski blok dublji u ekonomski sukob."Mnogo stvari je dovelo do razmimoilaženja dve strane", kaže Ajvan Rodžers, bivši britanski ambasador u EU. "Pitanje je da li to razmimoilaženje može da se reši relativno glatko i koliko-toliko prijateljski ili će prerasti u težak, buran trgovinski rat gde će svaka strana gledati da otkine što veći zalogaj", dodao je on.Britanija ne očekuje tante za kukuriku odnos sa EU ali je svesna da će nivo "kiselosti" budućih odnosa zavisiti od dogovora na koji pristanu.Rodžers je siguran da sadašnja britanska vlada neće biti fina u odnosima sa EU i da neće pokazati mnogo takta u razgovorima. Premijer Boris Džonson koji se jako zalagao za razlaz Britanije i EU, spreman je na sve da istera svoje. Njegov savetnik Dominik Kamings, koji je osmislio pro-bregzit kampanju 2016. godine, nije poznat po finoći i manirima."Oni uopšte ne pomišljaju na to kako će Evropa reagovati na ove stvari sve dok ih ne tresne u lice evropska reakcija na te stvari", rekao je Rodžers i dodao da ga ne bi čudilo ako bi se i EU odlučila na sličan pristup.Neimenovani zvaničnik iz Dauning strita se ipak ne slaže sa njim: "Uvek smo jasno stavljali do znanja da to što odlazimo iz EU ne znači da ne želimo bliske odnose sa njima. Mi i dalje imamo zajedničke vrednosti i istoriju. I dalje ima mnogo toga što možemo da uradimo jedni za druge. Ne postoji antagonistička strategija".

Veliki izboriOd početka se očekivalo da će trgovinski sporazum EU i Britanije, biti labav i da će pokriti samo najnosnovnija pitanja kao što je pitanje graničnih punktova. "Mislim da je nešto širi dogovor sa EU poslednje što ova vlada želi", rekao je Nik Vitni, saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose. "To je bilo očigledno u načinu na koji su partnerstvo sveli na nešto tako tanušno", dodao je on.Mudžtaba Raman, direktor Evroazijske grupe smatra da će se odmah po konačnom izlasku Britanije iz Unije videti koliko će London poštovati EU pravila. Prema njegovim rečima "nula tarifa, nula kvota" dogovor će značiti slobodnu ali ne i glatku trgovinu i zategnutije odnose Londona i Brisela. "Ako vlada želi dobre trgovinske odnose, mora da bude svesna da će oni podrazumevati i neka ograničenja. A upravo ta ograničenja London ne želi", rekao je on.Neki izbori moraće da se naprave na samom početku. Britanija će morati da odluči da li je spremna da spusti svoje standarde za uvoz hrane kako bi postigla dogovor sa Vašingtonom. Raman očekuje da će London pokušati da izbegne tu odluku, što će rezultirati kaznenim taksama EU. On smatra i da bi alternativa - približavanje EU - značila postepen povratak nečemu što će mnogo nalikovati članstvu a to nije ono što Džonsonova administracija želi.Ono što je nepoznanica je koliko su Džonson i Kamings spremni da se odvoje od EU i prekrše njihova pravila. Postavlja se pitanje i da li je javnost za snižavanje uvoznih standarda i uzvoz piletine isprane hlorom ili hormonima kljukane govedine iz SAD.London je saopštio da će neke teške odluke morati da donesu ali da nemaju nameru da potpuno spuste svoje standarde. Kažu i da je osnovni princip Bregzita mogućnost izbora a ne put ka određenim izborima.

Gerilsko koškanjeVeliki koncepti odmazde i odvajanja doveli su do svakodnevnog koškanja sa EU, upozoravaju eksperti. "Mislim da će postojati neko gerilsko koškanje na nižem nivou", rekao je Vitni. "Ne očekujem da će sve teći glatko. Mislim da će to više biti zamrznuti konflikt", dodao je on.Na kraju bi Britanija mogla da postane manje naporna verzija Turske, sa bliskim vezama sa EU kao članica carinske unije, ali relativan trn u oku bloka, rekao je on.U samom Briselu, Britanija će najverovatnije kopirati drugu zemlju: Norvešku. Norvežani su bliski partneri ali nisu deo carinske unije i u Briselu prisluškuju sastanke kako bi načuli u kom pravcu će se EU kretati, piše Politiko.London će morati da pojača diplomatske operacije u Briselu ako želi da ima bilo kakav uticaj na neke odluke. Britanija je već krenula sa obukom državnih službenika koji će imati diplomatske odnose sa EU posle Bregzita. EU će, pak, koristiti svoju ambasadu u Vestminsteru za prikupljanje podataka.Ove strane nemaju mnogo izbora osim da sarađuju, bar u nekim oblastima. Britanija će ostati veliki ekonomski i integrisani partner na obodu Starog kontinetna. To ne znači da će UK i EU razviti "specijalnu vezu" nalik onoj koju imaju London i Vašington gde su spoljna politika i drugi elementi prepleteni."Sve što može da se doživi kao da smo mi de fakto pridružena članica će biti simboličan problem za vladu", rekao je Raman. "Stoga, ne mislim da vlada želi specijalnu vezu sa EU. Mislim da oni žele da pokažu kako možemo da uradimo stvari drugačije".Raman očekuje da će se odnosi Brisela i Londona održavati putem godišnjim samita poput onih koje EU ima sa Kinom, Indijom i drugima. Ali Rodžers očekuje da će zvaničnici biti ti koji će održavati odnos u žibotu. "Da li zaista mislite da će britanski premijer biti voljan da provede dva-tri sata u formalnom okruženju slušajući predsednika Evropskog saveta ili komisije kako čitaju već pripremljene govore? Mislim da ne", rekao je on.Očekuje se da će sa smanjenjem obaveza u EU Britanija pojačati diplomatsku razmenu sa drugim zemljama ali i grupama poput G7 i NATO. Dauning strit ne namerava da se potpuno odrekne Brisela, iako Džonsonov tim forsira pravljenje distance, a sa druge strane EU neće želeti da imaju kritičara duboko u svojim redovima, kažu posmatrači.Kako vreme prolazi, Britanija i Unija će možda ponovo postati bliski prijatelji, kada tenzije oko Bregzita splasnu. Isto tako, promena vlade u Londonu mogla bi da dovede do otvorenijeg pristupa EU, a možda i povratka u neke institucije bloka.Sve to je, međutim, daleka budućnost. Dogovor još nije postignut i niko ne zna kako će u početku funkcionisati odnosi Londona i Brisela. "Svako pitanje daje vrlo malo prostora za manervisanje", rekao je Rahman dok je gorepomenuti zvaničnik nešto veći optimista: "Šta god da se dogodi, imaćemo snažnu vezu".***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram