Dodik konačno priznao da više nije predsednik RS: Promenio je taktiku

Parlament RS je u subotu, nakon celodnevne rasprave, doneo odluku kojom se Ana Trišić Babić, dugogodišnja Dodikova savetnica i verna saradnica, imenuje za vršioca dužnosti predsednice RS do izbora 23. novembra.

Istovremeno je parlament poništio šest zakona usvojenih u decembru 2024. godine kojima su tada defakto pokušali da sprovedu secesiju RS-a, uz pretnje upotrebom sile.

Te zakone je ranije poništio Ustavni sud BiH, a niko ih nikada nije ni pokušao primeniti. Formalno poništenje sada je samo potvrdilo koliko su bili besmisleni – ali i opasni.

I odluku o imenovanju Trišić Babić, kao i one zakone koji su prvo usvojeni, a zatim poništeni, donela je ista većina poslanika kojom Dodik i dalje upravlja.

Iz opozicije, koja je bojkotovala sva glasanja, poručeno je da se radi o „potpuno šizofrenoj situaciji“, u kojoj isti oni koji su ranije zagovarali zabranu rada državnih pravosudnih i policijskih institucija u RS i pretili zatvorom svima koji to ne poštuju – sada proglašavaju te odluke ništavnim, uz tvrdnje da se „stanje promenilo“.

„Ovo nije ništa drugo nego Dodikova kapitulacija“, rekao je tokom rasprave poslanik SDS-a Nedeljko Glamočak.

Dodik nije prisustvovao sednici, ali je njegovu politiku oštro branila članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, koja je opoziciji u oštrom tonu poručivala da „ništa ne razumeju“ i da „govore gluposti“.

Nada u Trampa

„Šta god treba poništiti, uradićemo to za dobrobit RS“, rekla je Cvijanović tokom burne rasprave, naglašavajući da se globalni odnosi moći menjaju i da je „ključna stvar“ to što je Donald Tramp ponovo predsednik SAD i može biti „prijatelj Srbima“.

To je ponovila i na mreži X, gde je na engleskom napisala da je „pružena ruka“ kao dokaz spremnosti na novi dogovor. „Imamo pravo da verujemo da će stvari biti bolje jer je Donald Tramp predsednik Amerike. Imamo priliku da pokažemo da je Republika Srpska verodostojan partner“, napisala je.

Na odluke kojima su Dodik i njegovi saradnici napravili korak unazad, ubrzo je stigla reakcija iz Stejt departmenta.

Brendan Hanrahan, visoki zvaničnik američkog Ureda za evropska i evroazijska pitanja, rekao je za Reuters da Vašington pozdravlja taj potez jer doprinosi stabilnosti BiH.

„To će utabati put ka konstruktivnom partnerstvu sa Sjedinjenim Državama, zasnovanom na obostranim interesima, ekonomskom potencijalu i zajedničkom prosperitetu“, rekao je Hanrahan, koji je ujedno najviši američki diplomata direktno zadužen za BiH i jedan od retkih iz Trampove administracije koji je boravio u toj zemlji.

Otkako je Tramp ponovo postao predsednik, SAD su znatno smanjile angažovanje u BiH, iako je Dejtonski sporazum — kojim je okončan rat i uspostavljen sadašnji ustavni okvir — američki proizvod.

Dodikova kapitulacija

Nakon što je Bajdenova administracija, preko ambasadora Majkla Marfija, pokušala oštrijim merama da suzbije Dodikove pretnje dejtonskom poretku uvodeći sankcije njegovim saradnicima, Stejt department pod vođstvom Marka Rubija ograničio se na poruke podrške stabilnosti BiH, ali bez konkretnih akcija.

Dodik je u međuvremenu potrošio stotine hiljada evra na lobiranje u Vašingtonu, pokušavajući da obezbedi povoljniji tretman. Prvi znakovi da to možda daje rezultate pojavili su se krajem prošle nedelje, kada je američko Ministarstvo finansija potvrdilo da uklanja četvoro njegovih nižih saradnika sa liste sankcionisanih.

Mediji u BiH nagađaju da bi to mogao biti deo šireg dogovora po kojem bi Dodik morao da prihvati smenu sa funkcije predsednika RS, povuče sporne zakone i pokaže spremnost na saradnju — u zamenu za blaži pristup Vašingtona.

Za partnere Dodikove stranke u vlasti BiH, najvažnije je da je on bio primoran da se povuče.

Iz SDP-a BiH saopšteno je da su poslednje odluke parlamenta RS „istorijski događaj kapitulacije Milorada Dodika i njegove secesionističke, proruske politike“ i da su država BiH i njene institucije dobile još jednu važnu bitku, dokazavši da niko nije ni jači ni važniji od države.

Sličnog mišljenja je i ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković, koji smatra da iza svega zaista mogu stajati pritisci SAD-a, ali upozorava da „ni kada se neprijatelj povlači, ne treba spustiti gard“.

„I kada se neprijatelj povlači, ipak treba biti na oprezu,“ rekao je u intervjuu za sarajevsku Face TV.