Dodatne snage NATO u BiH bi „ućutkale“ Dodika

Operaciju pokrenutu u decembru 1995. pod imenom „Zajednički napor“ činile su snage IFOR-a (Snage za implementaciju), koje su se godinu dana kasnije transformisale u SFOR (Snage za stabilizaciju). U operacijama su učestvovale 32 zemlje, uključujući i one koje nisu NATO članice, među njima i Rusija.U BiH se trenutno nalazi bataljon od 600 vojnika iz 19 država, od kojih je 15 evropskih zemalja članica NATO. Ipak, situacija je danas takva, kako ocenjuje dobar deo stručne javnosti, da nikada od potpisivanja Dejtonskog sporazuma mir u BiH nije bio ugrožen do ove mere. Navodi se da se kriza, koja se produbljuje, mora zaustaviti jačim angažmanom Sjedinjenih Američkih Država i NATO, piše Danas.EU i NATO, prema sporazumu iz 2003. godine u bilo kom trenutku u kratkom roku mogu rasporediti dodatni broj vojnika u BiH u slučaju pretnje sigurnosti ove zemlje. Prema rezolucijama UN, ove vojne snage imaju izvršni mandat koji podrazumeva i upotrebu sile, posebno kako bi se obranile od napada ili pretnje napadom.Procene o ugroženoj bezbednosnoj situaciji u BiH još u oktobru su jasno skicirali u svojoj analizi Senada Šelo Šabić iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose i Kurt Basuener, suosnivač i viši saradnik Veća za politiku demokratizacije (Demoratization Policy Council).Kako su naveli, „pojačanje trenutnih snaga dodatnim vojnicima je preko potrebno i to odmah“. Smatraju da bi raspoređivanje dodatnog kontigenta američkih vojnika u Brčkom, odvratilo Milorada Dodika ili bilo kog drugog lidera u Republici Srpskoj koji teži ka samostalnosti od takvih aktivnosti.„To bi takođe Dodiku slomilo kičmu u političkom smislu i oslabilo poverenje u njega, obzirom da se on već bori sa rastućim javnim nezadovoljstvom u vezi sa sve većom zaduženošću Republike Srpske,” navodi se u analizi.Dodik, međutim, reaguje nervozno i odrečno na svako pominjanje dodatnih trupa na koje sve češće, naročito nakon posebne sednice Narodne Skupštine entiteta BiH Republika Srpska 10.decembra, pozivaju ne samo zvaničnici iz Sarajeva već se ti pozivi mogu čuti i sa zapadnih adresa.Dodik je, podsećamo, pretio da će u slučaju da NATO “interveniše” u Republici Srpskoj protiv njegovih akcija pozvati svoje “prijatelje” u pomoć (misleći na Rusiju i Srbiju).Stručna javnost, međutim, ukazuje da prvi aneks (1A) Dejtonskog sporazuma obavezuje NATO da održava “sigurno i zaštićeno okruženje” u celoj BiH iako, kako navode, Dodikova retorika implicira da NATO nema pravo da bude u RS i ostatku BiH.Dodik je u petak kazao da „dok je on u Predsedništvu BiH nikada neće dati saglasnost da bilo čije vojne snage dođu u BiH“. Dodao je da nema nikakav problem „da u BiH dođe i 100.000 vojnika NATO i da okupira zemlju“, ali pošto je, kaže, potrebno pribaviti saglasnost nadležnih organa on je, kao nadležni organ, neće dati, ni za NATO ni ruske snage.Bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović smatra da nema osnova u tvrdnjama Dodika da je potrebna saglasnost Predsedništva BiH za raspoređivanje dodatnih snaga u BiH, jer je „mandat međunarodnih vojnih snaga jasno propisan Dejtionom“. Komanda vojne misije u BiH ima ovlašćenje, navodi Džaferović, da učini sve što poceni kao potrebno za sprvođenje svog mandata.Aranžman o međunarodnim vojnim snagama, podsetio je, definisan je Aneksom 1A Dejtonskog sporazuma a kasnije i sporazumom „Berlin plus“ između NATO I EU.Prekjučerašnji poziv lidera SDA Bakira Izetbegovića o slanju dodatnih vojnika NATO izazvao je buru reakcija iz entiteta Republika Srpska.„Kakav NATO, kakav Bakir“, poručio je premijer Srpske Radovan Višković. „Lider SDA je u svoju glavu svašta uvalio“, reagovao je Dodik, dodajući da Izetbegović upravlja Ustavnim sudom, sudovima, a „sada je vrhunac da upravlja i NATO-om“.Oni koji opravdavaju slanje dodatnih snaga NATO u BiH navode da je jasna odgovornost domaćih i međunarodnih bezbedonosnih organizacija da obezbede sigurno okruženje u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je zabrinutost zbog tenzija u BiH, posebno naglasivši „zapaljivu retoriku“ Dodika. I po oceni visokog predstavnika Kristijana Šmita, Dodikovi postupci “ugrožavaju ne samo mir i stabilnost zemlje i regije, već, ako na njih ne odgovori međunarodna zajednica, mogu dovesti do poništavanja samog Dejtonskoga mirovnog sporazuma”.Šmit je u svom izveštaju UN predložio da „ako separatisti iz bh. entiteta RS ispune svoju pretnju da će ponovo napraviti entitetsku vojsku, međunarodne mirovne snage bi trebalo da budu vraćene u većem broju da zaustave mogućnost klizanja ka novom ratu”.Istovremeno dok se razmatra mogućnost slanja dodatnih trupa NATO u BiH, intezivno se vaga i o kaznenim merama protiv Dodika i njegovih saradnika zbog sepratističnih težnji i delovanja protiv ustavno-pravnog poretka BiH. Sankcije su na stolu o čemu ovih dana otvoreno govori Nemačka ali i SAD, koji uveravaju da neće dozvoliti urušavanje teritorijalnog integriteta BiH niti kršenje Dejtona.Bonus video: Dodik o vojsci u BiH

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=fntdodikovojsciubihdz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2808208"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram