1
Aktuelni crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je da svoj optimizam povodom drugog kruga predsedničkih izbora temelji "na vrednostima koje zastupa" i "objektivnoj pomoći koja mu stiže ovih dana u formi izoštravanja slike onoga što se nudi Crnoj Gori u periodu između dva izborna kruga".
Đukanović je rekao da je uveren u svoju pobedu u drugom krugu izbora, 2. aprila, i istakao da će u njegovom narednom mandatu Crna Gora postati članica Evropske Unije, preneo je portal Vijesti.
„Očekujem pobedu. Svoj optimizam temeljim na dobrom poznavanju biračke javnosti Crne Gore, na poznavanju svih potencijala koji nisu iskorišćeni u prvom krugu. Mislim da smo tome doprineli i mi, kao predsednički kandidati koji smo tokom kampanje uoči prvog kruga, manje-više, jasno slali poruku da će ovo biti dvoetapna izborna trka“, rekao je Đukanović u razgovoru za Glas Amerike.
On je naveo da potencijalne glasove ima u svim opštinama u Crnoj Gori, naročito u opštinama u kojima je u prvom krugu zabeležena niska izlaznost.
„Tako da mislim da smo već pokrenuli taj potencijal, verujem da je realno to što vam govorim i da verujem da će, to što će biti unapređena izlaznost, biti dovoljno za pobedu u drugom krugu“, naveo je Đukanović.
Lider opozicione Demokratske partije socijalista (DPS), koja je 2020. godine nakon 30 godina izgubila vlast, rekao je da je njemu „danas neuporedivo čistije da Crna Gora ne bira samo svog predsednika, nego treba da potvrdi svoju istrajnost na putu dostizanja evropskog sistema vrednosti, mesta u EU i evropskog kvaliteta života za svoje ljude“.
Kako je Đukanović ocenio, „alternativa tome je pripadnost Crne Gore Otvorenom Balkanu, ‘srpskom svetu’, i tim već viđenim lošim alternativama u okviru kojih su zemlje Zapadnog Balkana, tokom istorije, gubile vreme“.
On je naglasio da veruje da će Crna Gora, ukoliko on ostane na funkciji predsednika, postati članica EU tokom njegovog sledećeg predsedničkog mandata, navodeći da je zemlja “već duže opredeljena da ide evropskim putem”.
“Mislim da je ostao još završni korak. Crna Gora je i danas zemlja lider u pregovaračkom procesu sa EU. Ima još jedan korak, da zatvori već otvorena pregovaračka poglavlja i ostvari svoje članstvo. Mislim da je to realno da se dogodi upravo u toku pet godina mog predsedničkog mandata”, rekao je i dodao da “nažalost, imali smo priliku da tokom protekle dve i po godine vidimo i drugačiju Crnu Goru”.
“Apsolutno sam siguran da to možemo da ostvarimo u mom sledećem predsedničkom mandatu od pet godina”, rekao je i naglasio da je “potrebno samo da država dobije odgovornu upravu pravilnim izborom na predsedničkim izborima, a nakon toga na parlamentarnim izborima 11. juna”.
Prema njegovim rečima, ukoliko Crna Gora dobije odgovornu vladu do kraja juna, što je ocenio kao realno, ima predispoziciju da „u pristojnom roku, sanira štetu koja se događala u protekle dve i po godine“.
Šef crnogorske države je podsetio da je 30. avgusta 2020. godine došlo do promene vlasti, navodeći da je Crna Gora “to veoma civilizovano prihvatila i ranija vlast se ponela veoma odgovorno i nije ometala tranziciju”.
Đukanović je ocenio da “danas, dve i po godine kasnije svedočimo veoma ozbiljnom nezadovoljstvu ljudi” dejstvom dve prethodne vlade, navodeći da od tada “svedočimo ozbiljnoj vrednosnoj devastaciji savremene Crne Gore”.
“Smatram da se Crna Gora na ovim izborima ponovo nalazi na tom raskršću. Ona je nekoliko puta tu raskrsnicu uspešno prošla, istrajavajući na svom evropskom putu, ali sada, čini mi se, opet bira između ta dva puta”, ocenio je on.
On je rekao da sukob Istoka i Zapada nikad nije prošao bez posledica na Balkanu, te da “sada imamo ozbiljnu penetraciju ruskih geopolitičkih interesa”.
“Onaj prostor koji je EU prepustila tokom poslednjih godina, Rusija je znalački koristila. Ona se, ne samo na Balkanu nego i u Evropi, služi anti-evropskim politikama”, kazao je Đukanović i dodao da “opet imamo ustreptale nacionalističke strasti u regionu”.
On je rekao da su na Balkanu “nacionalisti uvek u niskom startu”, te da oni veruju da njihova politika ranih devedesetih nije bila pogrešna, već da su imali loše vreme”.
“Oni sada misle da imaju bolje vreme, upravo zbog podrške Rusije i pokušavaju da ostvare ciljeve koji nisu uspeli da ostvare ranih devedesetih”, rekao je Đukanović i podsetio da je to “otprilike filozofija koju nude balkanski nacionalisti oslonjeni na podršku Rusije i zbog toga se opet vraćaju sva ona kolebanja u regionu u celini”.
Đukanović je u intervjuu za Glas Amerike kazao da je i tokom ove predizborne kampanje bilo mešanja sa strane, navodeći da se to “u kontinuitetu dešava, i na današnji dan, dok razgovaramo, svi potencijali velikosrpskog nacionalizma su u funkciji, od finansijskih, medijskih, zloupotrebe crkve…”.
“Samo neko koga ne zanima balkanski život i politika ne vidi da je velikosrpski nacionalizam vrlo aktivan, da njegovi akteri shvataju da se negde približava trenutak kada će se morati suočiti sa činjenicom da je Kosovo izgubljeno i voleli bi da u međuvremenu obezbede neku alternativu, neku kompenzaciju u formi, rekao bih, produženog uticaja Srbije na region. I valjda nikog ne iznenađuje da prvi pogled ide ka Crnoj Gori”, ocenio je on i istakao da je “siguran da su ljudi svesni toga“ i da „nećemo lako pred bilo čijim pritiskom popustiti i odreći se svoje države”.
Crnogorski predsednik ponovio je svoje ranije ocene da je “srpski svet” minijatura “ruskog sveta”, uveren u to da osuda te ideje u međunarodnim krugovima još nije “dovoljno dobra” i strahovanje da “zbog određenih kalkulacija koje postoje u određenim međunarodnim centrima na Zapadu kao da ne žele da se vidi da je ovo samo jedna minijatura iste političke zablude koja je dovela do ovog stravičnog poraza međunarodne politike u Ukrajini”.
Dovoljno je upozorenje iz Ukrajine da se danas potkrešu krila svima koji misle da je vreme da konačno pobedeu svom naumu formiranja uvećanih država na prostoru Zapadnog Balkana”, rekao je i dodao da “veruje da je agresija Rusije probudila sve koji su zaspali”.
On je naveo da “neće polemisati sa bilo kakvim izbornim rezultatom”, naglašavajući da je “u slučaju njegovog poraza”, pred Crnom Gorom “neizvesnost”.
Govoreći o svom rivalu, Đukanović je rekao da je Jakov Milatović “čovek koji je deo parlamentarne većine nakon 30. avgusta 2020. godine, za koju znamo da je klero-nacionalistička” i “koja je dovela do toga da se Crna Gora više bavi dogmama srednjeg veka, nego izazovima koji stoje pred Crnom Gorom u budućnosti”.
“Da je to bilo vreme u kojem su vlade formirane u verskim objektima, da je to bilo vreme gde su se iz versko-političkih pobuda odbijale donacije vakcina, koje su bile potrebne da bi se životi ljudi zaštitili, pa je Crna Gora zahvaljujući politici takve Vlade, čiji je sastavni deo bio i gospodin Milatović, bila u samom vrhu u svetu zemalja u pogledu broja umrlih od kovida u odnosu na broj stanovnika. To je bilo vreme u kojem su ugašena i mnoga preduzeća i poterani mnogi investitori”, rekao je.
PROČITAJTE JOŠ:
Kritikujući Milatovićev ekonomski program “Evropa sad” kojim su, u vreme Vlade Zdravka Krivokapića, prosečne plate porasle na račun doprinosa za zdravstvo, Đukanović je rekao da je Milatović “čovek koji je bio ministar u vladi koja je posejala opasnu iluziju populizma u Crnoj Gori”.
On je naglasio da su “neizvesnosti o kojima govori… sa jedne strane opasan kleronacionalizam koji je glavni promoter da treba rekonfigurisati Zapadni Balkan i napraviti nacionalno i verski homogene države, a sa druge strane opasni populizam”.
“To su neizvesnosti koje, po mom mišljenju, prete da Crnu Goru bace na kolena i da joj zatvore perspektivu pripadnosti evropskom sistemu vrednosti, pripadnosti EU, a da joj otvore perspektivu pripadnosti srpskom svetu i pripadnosti ruskom svetu”, zaključio je Đukanović.
BONUS VIDEO Crna Gora pred predsedničke, a zatim i parlamentarne izbore
