0
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović kazao je da na Balkanu nije bilo "dosadnog perioda", a da danas ceo svet liči na obnovljeni Balkan.
On je tokom diskusije na temu „Crna Gora nakon raspada SFRJ – dostignuća, izazovi i perspektive“ na Pravnom fakultetu u Podgorici rekao da se 90-ih pokazao neodrživ model zajednice Crne Gore sa Srbijom.
„Na vašoj generaciji je da Crnu Goru što bolje pozicionira u evrotlantskom miljeu“, rekao je Đukanović.
Istakao je da je Crna Gora, sa SFRJ (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija), raspad dočekala nespremna, prenose Vijesti.me.
„U Crnoj Gori stanovao je dublji idealizam nego u drugim republikama. Odbijali smo kraj Jugoslavije… U tom periodu se desila revolucionarna promena vlasti koja je dovela i do grešaka koje su ispravljane. To ostvarenje je dovelo do toga da očuvamo mir. Birajući između rata i mira, izabrali smo mir“, rekao je Đukanović.
On je kazao da je 1994. promovisana ideja ekonomske samoodrživosti Crne Gore, što je bila važna prekretnica. Tada su, kako je rekao, završili sa dotacijama iz budžeta zajednice sa Srbijom.
„Tad je postalo jasno da se teško ostvaruje ravnopravnost u zajednici Crne Gore i Srbije“, rekao je on.
Đukanović je rekao da je „kroz iglene uši“ došao do prve pobede na predsedničkim izborima. Govoreći o NATO bombardovanju 1999. kazao je da je iz Crne Gore odmah saopšteno da ne želi da učestvuje u ratu, ali da je to protumačeno kao izdaja nacionalnih interesa.
Istakao je da su kraj NATO intervencije dočekali s uverenjem da je nezavisnost Crne Gore nezaobilazan put.
On je rekao da je na međunarodnim adresama bilo straha da će to pokrenuti novi talas nasilja na Balkanu, te su pokušali da Crnu Goru odvrate od ideje nezavisne države i referenduma. Đukanović je istakao da su tada došli do Beogradskog sporazuma i da je to bilo vreme pripreme Crne Gore do nezavisnosti koja je obnovljena 2006.godine.
Istakao je da je nastala država bez rata, uz poštovanje strogih evropskih standarda.
Đukanović je naglasio da su prošli nimalo jednostavnu deonicu do članstva u NATO-u, navodeći da je tad došlo do geopolitičkih tenzija na relaciji Istok-Zapad.
Istakao je da je Rusija preko Srbije kao svog „proksija“, pokušala da organizuje državni udar u Crnoj Gori 2016. On je rekao da bi Crna Gora postala prva članica EU ako se stabilizuju prilike u Uniji oko politike proširenja.
Istakao je da se sada u Ukrajini brani evropska bezbednost i da im treba odati počast.
„Ovo je pokušaj povratka na hladnoratovski model politike, gde dogovor vode Moskva i Vašington“.
PROČITAJTE JOŠ:
On je rekao da su smenom vlasti 2020. godine očekivali impuls napretka države, te da su priznali rezultate izbora ne tražeći da se glasanje ponovi na nekim mestima, kako bi obezbedili 41 mandat.
„Danas imamo opšti konsenzus da je tu Vladu trebalo smeniti… Danas smo u fazi konsolidacije vlasti. Nije vreme da formiramo političku vladu, zato smo se opredelili za manjinsku vladu, koja će biti oročena na godinu“.
Istakao je da se zalaže za to da na sledećim izborima izaberu one koji imaju najčistiju viziju.
Diskusija se organizuje pod pokroviteljstvom Evropskog udruženja studenata prava u Crnoj Gori – ELSA Montenegro.
BONUS VIDEO: Abazović o sankcijama Rusiji, neozbiljnosti Krivokapića i problemu sa kvorumom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
