"Ja sam ta ku*ka": Ovo je najmoćnija osoba u Evropi, prošla je trnovit put od "čudakinje" do alfa liderke

Lideri Francuske i Nemačke Emanuel Makron i Olaf Šolc su u problemima do guše jer su im vlade pale, a Meloni to koristi da se istakne kao novi lider EU.

Za manje od jedne decenije, liderka desničarske stranke Braća Italije prošla je put od otpisane ultranacionalističke "čudakinje" do izbora za premijerku Italije, postavši figura s kojom Brisel, a sada i Vašington, može da sarađuje.

Iako se pomerila prema centru, Meloni — koja je političku karijeru započela kao aktivistkinja omladinskog krila neofašističkog Italijanskog socijalnog pokreta i hvalila diktatora Benita Musolinija kao „dobrog političara koji je sve radio za dobro Italije“ — predvodi talas koji evropsku politiku vuče udesno.

Od izbora 2022. godine, italijanska premijerka uvela je politike u vezi s pitanjima poput migracija i prava LGBTQ+ zajednice koje bi ranije izazvale osude iz Brisela. Umesto toga, reakcije lidera Evropske unije kreću se od ravnodušnosti do odobravanja, uz mnoge koji Meloni vide kao prihvatljivu predstavnicu sve radikalnijeg političkog duha na obe strane Atlantika.

Nesposobnost tradicionalnih političara da se suprotstave sve popularnijem ultranacionalističkom narativu i njihova spremnost na saradnju s Meloni na evropskoj sceni omogućavaju ovoj 47-godišnjoj premijerki — koja insistira na upotrebi muškog oblika formalne titule, Il Presidente del Consiglio — da bude "čvrsta ruka" sposobna da iskoristi ogromnu moć u trenutku kada kontinentu nedostaju moćni centristi koji bi joj se suprotstavili.

"Alfa" liderka

Meloni je privukla pažnju širom sveta kada je postala prva žena premijer Italije, ali malo ko je predviđao da će dugo ostati na funkciji. Analitičari su očekivali da će unutrašnji sukobi neminovno podeliti njenu vladajuću koaliciju desničarskih partija, a Brisel nije bio naklonjen njenom dolasku.

Međutim, za poslednje dve godine Meloni je konsolidovala svoju vladu, koja je postala jedna od najstabilnijih u posleratnoj Italiji. Iako Italija ima nacionalni dug ekvivalentan 137% bruto domaćeg proizvoda, ekonomski izgledi nisu toliko loši da bi odvratili strane investitore privučene neuobičajeno mirnim političkim okruženjem.

Meloni se predstavlja kao stabilna figura, što dodatno učvršćuje njen imidž. Kada ju je predsednik Kampanije Vinćenco de Luka na jednom skupu nazvao "kučkom", Meloni mu je na događaju u njegovom regionu uzvratila: „Predsedniče De Luka, ja sam ta kučka, Meloni. Kako ste?“

Ovaj viralni snimak dodatno je učvrstio njen imidž kao direktne "alfa" liderke, koja, uprkos fizički sitnoj građi, uspeva da dominira nad rivalima.

Zabrinutosti za demokratiju i prava manjina

Dok Meloni koristi svoju moć za stabilizaciju vlade, njena vladavina izaziva zabrinutost zbog nazadovanja demokratije i ograničenja slobode govora. Koristila je sudove kako bi ućutkala kritičare, podnela tužbe za klevetu protiv javnih ličnosti i kritikovala sudije koje su presudile protiv njenih politika.

Njena vlada je takođe donela zakone koji ciljaju manjinske grupe, poput LGBTQ+ zajednice, koju Meloni naziva „lobbyjem“ koji promoviše „rodnu ideologiju“.

Saveznici u EU i globalne ambicije

Umesto da osude kršenje građanskih sloboda u Italiji, lideri EU često to ignorišu, privučeni Meloninom podrškom ključnim evropskim pitanjima, poput migracija.

Uspon Meloni poklopio se sa preispitivanjem migracione krize unutar EU, a političarka je vešto iskoristila svoj prihvatljiv imidž kako bi EU usmerila ka sopstvenom pristupu rešavanju ovog pitanja. Anketa sprovedena među 6.000 građana EU, uoči prošlogodišnjih izbora za Evropski parlament, pokazala je da su “migracije i tražioci azila” druga najvažnija briga birača, dok su krajnje desne stranke koje zagovaraju ograničenja ostvarile značajan napredak širom bloka.

Udružujući se sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, Meloni je nadgledala sklapanje značajnih sporazuma s Tunisom, Mauritanijom i Egiptom, kojima su milijarde evra dodeljene represivnim režimima kako bi zadržali migrante daleko od Evrope — presretanjem njihovih brodova, zatvaranjem ili napuštanjem u pustinjama.

Nedavno je pokrenula smelu inicijativu za prebacivanje zadržavanja nedokumentovanih migranata u Albaniju. Italijanski sudovi su sistematski proglašavali ovu šemu nezakonitom i naložili povratak tražilaca azila deportovanih u balkansku zemlju, efektivno pretvarajući Meloni u direktora skupe, vladom sponzorisane "kruzer-linije" za migrante preko Jadranskog mora. U novembru je premijerka, čini se, priznala poraz, povukavši desetine italijanskih policajaca i socijalnih radnika iz praznih centara za zadržavanje.

Ni očigledni neuspeh ovog plana, niti činjenica da ideje italijanske premijerke nisu nove, nisu sprečili evropske lidere da s divljenjem gledaju na “model Meloni.” Lideri levog centra, poput nemačkog kancelara Olafa Šolca, ponavljali su izjave italijanske premijerke o potrebi za “povratcima.” Kir Starmer, premijer Velike Britanije, čak je otputovao u Rim kako bi se upoznao sa planom, pohvalivši Meloni za “izvanredan napredak” u smanjenju nepravilnih migracija.

Šefovi vlada EU nagovestili su interesovanje za pristup Meloni na svom sastanku u oktobru, gde su se složili da treba razmotriti “nove načine za sprečavanje i suzbijanje nepravilnih migracija.”

Politički vetrovi pune jedra Meloni. S obzirom na to da su tradicionalni centri moći u Parizu i Berlinu trenutno van funkcije, italijanska premijerka koristi vakuum moći kako bi progurala svoje politike. U trenutku slabosti konvencionalnih lidera EU, Meloni se efektivno pozicionirala kao most između krajnje desnice, čije prisustvo u evropskim vladama stalno raste, i liberalnih demokratskih lidera koji je vide kao prihvatljivu predstavnicu pokreta koji ne razumeju u potpunosti.

Ostaje pitanje da li će Meloni zadržati ravnotežu između svojih radikalnih korena i saradnje s međunarodnim institucijama ili će se vratiti tvrđem desničarskom pristupu i izazvati status kvo.