0
U januaru ove godine, Džo Bajden i njegov bliski saradnik Entoni Blinken, zimu i hladno vreme proveli su u Ajovi. Obučeni u višeslojne kapute, sa kafama za poneti u rukama, obilazili su potencijalne birače od sala za fizičko, preko dajnera do polupraznih mesnih zajednica. Njihov cilj bio je da što više stanovnika Ajove ubede da bi Bajden bio najbolji kandidat demokrata protiv Trampa.
U Ajovi, Bajden je završio kao četvrti od kandidata demokrata, u Nju Hempširu nakon toga kao petoplasirani. Deset meseci posle ovih najcrnjih dana za kampanju pobedničkog kandidata demokrata, Džo Bajden je odlučio da nagradi svog lojalnog saradnika iz najtežeg perioda. Entoni Blinken nominovan je za državnog sekretara, zajedno sa timom ostalih iskusnih javnih službenika predloženih za članove novog kabineta.
Pročitajte još:
Glavno pitanje u javnosti ostaje, šta se može očekivati od ovog novog tima, sačinjenog mahom od iskusnih i poznatih lica?
Za razliku od tima predsednika Donalda Trampa, u kom su neretko dolazili ljudi bez iskustva u javnoj službi i gde je fluktuacija ljudi bila ogromna, Bajdenova predložena imena mahom predstavljaju veterane javne službe. Od državnog sektretara Blinkena, šefa kabineta Ronalda Klajna, preko savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana do Džona Kerija koji će se baviti klimatskim pitanjima, radi se o ljudima koji su prisutni od perioda Bila Klintona.
Osim što su u pitanju iskusni javni službenici sa kojima je budući predsednik već sarađivao, radi se i o ljudima koji su na sličnoj ideološkoj liniji i sa identičnim vrednostima kao Bajden. Iz ovih razloga bi trebalo očekivati da će novi kabinet krenuti da radi na vraćanju spoljne politike sa Trampovskog „Amerika na prvom mestu“, na saradnju sa tradicionalnim saveznicima u Evropskoj uniji, NATO i Pacifiku. Od januara možemo očekivati manje haotičnu Belu kuću i više fokusiranu na tradicionalne prioritete, ali i manje interesantnu za medijsko praćenje i televizijske rejtinge.
Na osnovu prethodnih stavova i delovanja ljudi poput Entonija Blinkena ili Džejka Salivana, možemo očekivati relativno predvidive poteze. Džo Bajden će veliki deo posla oko održavanja liberalnog poretka delegirati svom budućem timu. U spoljnoj politici se može očekivati vraćanje u multilateralne ugovore poput Iranskog nuklearnog sporazuma ili Pariskog sporazuma o klimi, kao i vraćanje Amerike u okvire Svetske zdravstvene organizacije.
Na drugoj strani, za razliku od Trampovskog metoda uniltarealnog sukoba sa Kinom, Bajdenov kabinet će težiti da okupi što veći broj saveznika u tom poduhvatu. U prvoj godini mandata možemo očekivati veliki broj poseta Entonija Blinkena članicama EU i NATO i pacifičkim državama poput Južne Koreje, Japana ili Australije, sa ciljem da se tradicionalni američki saveznici ponovo privole. Ukoliko se izučavaju prethodne izjave i novinski članci članova Bajdenovog tima, može se očekivati da će Bajdenova administracija težiti da sa što više država saveznica pritisne Kinu da se vrati pod okrilje liberalnog poretka.
Takođe, ne bi trebalo isključiti upotrebu različitog vojnog arsenala u sprovođenju svojih spoljnopolitičkih ciljeva. Kao i za vreme Donalda Trampa, može se očekivati primena daljinskog naoružanja poput dronova i krstarećih raketa, s obzirom da se angažovanje kopnenih trupa pokazalo kao manje efikasno i vrlo nepopularno u javnosti.
Dok mnogi govore o Bajdenovom mandatu kao takozvanom „trećem mandatu Baraka Obame“, ukoliko se pogledaju programske crte, razlike su primetne. Bajdenov program dosta je ambiciozniji oko uloge države u privredi, poput zdravstva, industrijske politike, zelene energije ili investicija u infrastrukturne projekte. Iako to nije ni približno ambicijama levog krila Demokratske stranke, oličene u Berniju Sandersu ili Aleksandriji Okasio Kortez, ona jeste veliki iskorak za ovu partiju.
Problem u sprovođenju ovih ambicioznih proradničkih politika, biće verovatni manjak većine u Senatu i republikanska većina odlučna da svaki takav predlog obori ili razvodni. Iako će Bajden u Senatu imati svog bliskog saradnika Krisa Kunsa, kao predsednikove oči i uši u hodnicima i među senatskim klupama, republikanci će biti vrlo tvrd orah u sadašnjim okolnostima političke polarizacije.
Bez obzira na konkretne političke predloge, Džo Bajden i njegovi savetnici će od prvog dana imati obavezu da reše pitanje pandemije koronavirusa. Jedina srećna okolnost po novi kabinet jeste primetan napredak u razvoju adekvatnih vakcina, gde bi glavni zadatak bila i adekvatna distribucija. Za ovaj zadatak Bajdenov tim imaće iskusnog Ronalda Klajna, koji je bio zadužen za iste poslove tokom pandemije svinjskog gripa i Ebole.
Koliko god se radilo o iskusnim ljudima, novi predsednički kabinet imaće težak zadatak. Donald Tramp je uspeo da promeni ili poremeti dosta tradicionalnih američkih pozicija, a vremena na vlasti je uvek malo. U slučaju da u januaru u Džordžiji, republikanci potvrde svoju senatsku većinu, taj posao će biti još teži.
Uz sve ove faktore trebalo bi dodati i levo krilo demokrata koje će uvek tražiti ambicioznije poteze i manje kompromisa. Koliko god trenutna tranzicija između stare i nove administracije delovala komplikovano, ona će biti tek
početak vrlo teškog mandata Bajdena i njegovog iskusnog tima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
